Приказ 1–12 од 261 резултат

Адресар фондација – Алтернативно финансирање културе

У оквиру истраживачког пројекта „Адресар фондација – Алтернативно финансирање културе“ представљени су програми фондација наднационалних организација, међународних фондација, фондација европских земаља и земаља у региону Балкана, као и домаћих фондација које финансирају пројекте из области културе и уметности. Извршен је избор фондација и основних информација које се тичу: мисије, активности, пројеката и програма које иницирају и помажу. Акценат је на опису пројеката и програма из културе и уметности који се односе на наш регион. Циљ је да се омогући подршка појединцима, институцијама и установама културе и уметности у њиховом истраживању алтернативних извора финансирања (активности фундраисинг-а). Уводни текст за публикацију написала је Драгана Мартиновић.

Адресар културних установа СР Србије (без покрајина) (Култура – Документација, св. 2)

Адресар културних установа СР Србије, који је уредила Душица Миловановић, обухвата попис: архива, библиотека, дискографских кућа, галерија, кинематографије, концертних агенција, ликовних колонија, музеја, научно-истраживачких установа, организација за основно ширење културе, позоришта, радија и телевизија, самоуправних интересних заједница културе, завода за заштиту споменика културе и завода за заштиту природе.

Анализа и оцена развоја културе у Београду 1965–1970.

Ова студија је настала из „Програма развоја културних делатности у Београду (1971–1975)“, студије рађене за потребе Скупштине града Београда. Аутори дефинишу културу једне друштвене заједнице као релативно хомогено подручје, јер обухвата различите делатности које одговарају издиференцираним културним потребама. У студији је примењена статистичка класификација, према којој се све културне делатности деле на културно-просветне и уметничко-забавне. Аутори истичу да из односа културних делатности и културних потреба произилазе основни проблеми културног развоја и планирања у области културе. Упућују на то да би под културним развојем требало да се схвати развој појединих елемената – и културних делатности и културних потреба, који би ова два пола једне целовите појаве довели у складан однос. То значи квантитативно проширивање и квалитативно обогаћивање културних делатности и културних потреба. Студија је подељена на два дела. У првом делу студије обрађена је анализа стања културе у Београду (1965–1970), и у њему се налазе три поглавља. Други део студије односи се на Програм развоја културних делатности и установа Београда за период 1971–1975–1985. И у овом делу садржана је класификација која је примењена у првом делу студије, уз додатак два мања поглавља. На почетку студије дат је Садржај, а на крају библиографија и посебан додатак, где су и табеле са статистичким подацима емпиријског дела истраживања.

Анализа и основе оријентационог програма ефикаснијег деловања делатности културе у општини Титово Ужице

У овом истраживању, Миливоје Иванишевић анализира проблеме који су настали у области културне делатности услед динамичног развоја које је Титово Ужице доживело након Другог светског рата. Први проблем су локације институција културе и њихових пунктова (биоскопи, библиотеке); ту се поставило питање да ли је сврсисходније изградити посебне, специфичне објекте за сваку делатност или један вишенаменски објекат. У непосредној вези са формирањем нових институција културе јесте кадровска основа која је за већину установа културе у Титовом Ужицу била непримерена (недовољан број кадрова) у време рада на овом истраживању. У том смислу је незаобилазно питање материјалне основе и материјалних потреба културе. Иако је у Титовом Ужицу Самоуправна интересна заједница културе тада издвајала више средстава за културу, и даље је остао актуелан проблем унутрашња организација и функционисање делатности културе на подручју града, односно општине. Спроведеном анализом стања од 1980. до 1984. године, као и предлогом оријентационог програма ради ефикаснијег деловања културе у општини Т. Ужице, у оквиру овог истраживања, М. Иванишевић износи начин и правац, период и приоритете чијим је дефинисањем могуће достићи циљеве културне политике у самој општини. У истраживању су изнети и статистички подаци за поменути период.

Анализа мреже организација удруженог рада културе

Предмет ове анализе је мрежа организација која делује у области културе (ОУР-а културе): библиотеке (матичне, народне), културно-образовне установе, биоскопи, организације културно-уметничког аматеризма, архиви, музеји и галерије, заводи за заштиту споменика културе, позоришта, издавачка делатност и музички ансамбли. Прве институције националне културе код нас настале су у XИX веку, са настанком и развојем градова и административних центара, а потом и у време социјалистичке изградње. Формирањем међуопштинских регионалних заједница и самоуправних интересних заједница културе 1974. године, створени су релативно стабилни услови и за коначно организовање делатности културе. Овом анализом је обухваћено: 475 ОУР-а културе који су настали у раздобљу од 1825. до 1981. године, 500 културно-уметничких друштава, 919 организационих јединица које се налазе у саставу појединих ОУР-а. Анализа је подељена на три основне целине у зависности од подручја које задаци у области културе покривају: 1. организације удруженог рада у области културе чија се активност ограничава углавном границама самих општина и локалних средина; 2. организације удруженог рада које врше послове за више општина, регион или више региона; 3. републичке институције и остали проблеми значајни за функционисање мреже ОУР-а културе. Ова анализа даје преглед стања културе у СР Србији, а такође би требало да допринесе сагледавању и разрешавању проблема мреже ОУР-а културе.

Анализа развоја културе у Београду 1981–1985.

Ову истраживачку студију наручила је Градска самоуправна интересна заједница културе. Дата анализа представља сажет преглед материјалних и друштвених услова за развој и могућности развоја културе у наредном периоду. Неопходност анализе произашла је из неопходности координисања бројних друштвених активности у процесу самоуправног планирања заснованог на јединственим методолошким поступцима, критеријумима, мерилима и индикаторима приликом припреме планова развоја културе у Београду. Пракса планирања сопственог културног развоја није у довољној мери присутна у организацијама удруженог рада и месним заједницама, као основним елементима система друштвеног планирања. То је неповољна основа за формулисање стратегије развоја установа културе и самоуправно-интересних заједница културе. Београд је такође и културни центар Републике и Југославије, и у њему се налазе бројне установе културе, организације, као и манифестације које превазилазе границе Београда. Аутор започиње анализу стања области културе у условима економске кризе од издавачке делатности, преко библиотечке, позоришне, сценско-музичке делатности, до ликовног стваралаштва и кинематографије. Необезбеђивање материјалних услова за културу довело је до приметног слабљења положаја ове области, због чега је једнако битна анализа средстава намењених културним активностима, структуре прихода делатности културе како у Београду, тако и у Републици и целој држави. Оснивањем СИЗ-а културе, издвајањем за културу на нивоу општина, месних заједница, ООУР-а, као средиштима културног живота грађана и радних људи, отвара се могућност финансирања културних институција. Ова истраживачка студија обухвата: Садржај, Напомене и табеле.

Анализа стања културе у општини Бањалука

У оквиру ове истраживачке студије, аутори се баве анализом стања културе у општини Бањалука, што представља прилог за дефинисање дугорочног плана развоја културе Бањалуке, једног од регионалних центара Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине у саставу СФРЈ. Наиме, земљотрес, који је задесио Бањалуку 1969. године, направио је огромну материјалну штету. Поред стамбених и јавних објеката, уништене су и зграде установа културе. Група културних радника из Београда дошла је у Бањалуку 1971. године и са запосленима из културе овог града разговарала о могућностима културног развоја и примени, у то време, савремених метода у планирању развоја општине Бањалука. Тада настаје „Пројектни задатак за израду дугорочног програма развоја области културе и умјетности бањалучке комуне за период 1973–1990. године“, који је послат Заводу на разматрање. На основу тога, у Заводу је разрађена прва скица будућег пројекта која је крајем исте године послата у Бањалуку, а затим и предлог пројекта за израду програма културног развоја општине Бањалука. Анализа стања културе у општини Бањалука обухвата: 1) друштвено-економске оквире културе; 2) развој културе у посебним срединама – културни живот села, културне активности у школама и радним организацијама; 3) институционални оквир културног живота који се односи на установе културе, културно-уметничка друштва и уметничка удружења у овој општини; 4) део посвећен становништву и култури, са резултатима истраживања испитивања културних потреба становништва Бањалуке спроведеног наменски, за потребу ове анализе. Поред Садржаја, у оквиру студије налази се и Прилог за програм развоја културе Бањалуке, чији је аутор Ибро Ибришагић.

Анализа великих приредби у Југославији

Аутор овог истраживачког пројекта, Димитрије Вујадиновић, указује на то да је крајем 60-их и почетком 70-их година настао највећи број смотри, фестивала, такмичења, сусрета и других видова испољавања културних садржаја. Све три врсте манифестација – културне, туристичке, економске – имају не само додирних тачака него се видно преплићу и чине посебан сегмент културног живота. Имајући у виду интензитет којим се одвијају, као и обим испољавања, требало би да буду од веће важности за културну политику земље. Аутор анализира ове манифестације нарочито са културолошке тачке гледишта кроз податке добијене анкетом. Анкета је спроведена на случајном узорку и обухватила је 33 „велике приредбе“, а била је намењена њиховим организаторима. Ово истраживање садржи графичке и табеларне приказе.

Атлас галерија и излагачких простора у Србији

Галеријски и излагачки систем у Србији представља кључну платформу презентације и продукције текућег уметничког стваралаштва. С обзиром на непостојање темељног и систематичног приступа задатој теми код нас, постало је неопходно испитати сложену област визуелног стваралаштва и функционисања галеријског система. У оквиру ширег истраживачког пројекта „Програмске и пословне политике галерија и излагачких простора у Србији“, аутори су дефинисали, мапирали и класификовали галерије и излагачке просторе у Србији чији се рад финансира средствима из буџета свих нивоа власти. Резултат је „Атлас галерија и излагачких простора у Србији“ – адресар који води корисника кроз инфраструктурне потенцијале и постојеће ресурсе система визуелних уметности, уз графичке и табеларне приказе који на сликовити начин приказују мрежу галеријских и излагачких простора код нас. Дат је и опис истраживања чији је Атлас део, као и обиман упитник који је коришћен у другој фази поменутог истраживачког пројекта. Својеврсна база података у виду Атласа омогућиће да актери који учествују у стварању и развоју домаће савремене визуелне сцене стекну увид у структуру излагачког система код нас, али ће и подстаћи и побољшати комуникацију између представника сцене и тиме олакшати професионалну сарадњу.

Атлас културе Социјалистичке Републике Србије

Атлас културе Социјалистичке Републике Србије је шири истраживачки пројекат који се састоји од великог броја мапа. Подељен је у три велике целине: Социјалистичка Република Србија, Историјски развој култура на тлу СР Србије, Културне и уметничке делатности. Прва целина обухвата опште друштвене и природне одлике СР Србије, општине СР Србије, мапу Социјалистичке Републике Србије 1:750.000, становништво, језик и говоре, писмо, образовање, науку, културу и уметност, културну сарадњу и размену. Друга целина обухвата опште одлике историјског развоја култура на тлу Србије: праисторијску културу, античку културу, културу у доба сеобе народа, византијску културу, средњовековну културу, културу у турском периоду, културу у XВИИИ веку, културу у XИX веку, културу у XX веку, општу хронологију. Трећа целина обухвата: архиве, библиотеке, музеје и галерије, заштиту споменика културе, заштиту природе, позоришта, музику и балет, књижевност, издавачку делатност, књижарство, ликовне уметности, архитектуру, урбанизам, кинематографију, штампу, штампарије, радио и телевизију, домове културе, културно-уметнички аматеризам, културно-уметничке манифестације. Публикација на почетку има Садржај, потом следе прикази кроз мапе, а на крају се налазе библиографија и регистри.

Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 1

Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 1. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. Представљен је радни материјал са следећим предметним целинама: општине, становништво, језик и говори, писмо, образовање, културна сарадња и размена. На почетку је дато текстуално објашњење о плану прикупљања и сређивања података за будуће атласе културе са састанка одржаног у јуну 1969. године, као и преглед мапа по областима културних институција и делатности.

Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 2.

Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 2. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. У овом делу представљен је радни материјал у коме је обрађен историјски развој култура на тлу СР Србије који обухвата: праисторијске културе, античке културе, културу сеобе народа, византијску културу, средњовековну културу, културе под турском влашћу, хришћанске културе, исламске културе, културе у XВИИИ веку, културе у доба барока и класицизма, културе у XИX веку, народне културе, културе XX века.