Адресар културних установа СР Србије (без покрајина) (Култура – Документација, св. 2)
Адресар културних установа СР Србије, који је уредила Душица Миловановић, обухвата попис: архива, библиотека, дискографских кућа, галерија, кинематографије, концертних агенција, ликовних колонија, музеја, научно-истраживачких установа, организација за основно ширење културе, позоришта, радија и телевизија, самоуправних интересних заједница културе, завода за заштиту споменика културе и завода за заштиту природе.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије је шири истраживачки пројекат који се састоји од великог броја мапа. Подељен је у три велике целине: Социјалистичка Република Србија, Историјски развој култура на тлу СР Србије, Културне и уметничке делатности. Прва целина обухвата опште друштвене и природне одлике СР Србије, општине СР Србије, мапу Социјалистичке Републике Србије 1:750.000, становништво, језик и говоре, писмо, образовање, науку, културу и уметност, културну сарадњу и размену. Друга целина обухвата опште одлике историјског развоја култура на тлу Србије: праисторијску културу, античку културу, културу у доба сеобе народа, византијску културу, средњовековну културу, културу у турском периоду, културу у XВИИИ веку, културу у XИX веку, културу у XX веку, општу хронологију. Трећа целина обухвата: архиве, библиотеке, музеје и галерије, заштиту споменика културе, заштиту природе, позоришта, музику и балет, књижевност, издавачку делатност, књижарство, ликовне уметности, архитектуру, урбанизам, кинематографију, штампу, штампарије, радио и телевизију, домове културе, културно-уметнички аматеризам, културно-уметничке манифестације. Публикација на почетку има Садржај, потом следе прикази кроз мапе, а на крају се налазе библиографија и регистри.
Домови културе у СР Србији (Документација, св. 10)
Овај истраживачко-документалистички пројекат садржи преглед стања у домовима културе СР Србије у периоду од 1955. до 1968. године. Наручен је од стране Републичке скупштине и Републичког секретаријата за образовање и културу, а његови резултати су намењени једнако и друштвеним и културним радницима који се баве проблемима културе у селима и мањим местима. За израду материјала коришћене су бројне публикације из ове области, статистички, документациони и други материјал, материјал републичких органа управе, друштвено-политичких организација, као и Савезног и Републичког завода за статистику. У овом истраживању дат је осврт на историјат настанка и развоја домова културе у СР Србији, а посебно на домове културе у 1969. години. Такође, дат је предлог могућности даљег развоја мреже домова културе у Србији, уз излагање иницијативе за организовањем експерименталних домова културе. У документационом делу приказани су изводи из годишњих извештаја Савета за културу НР Србије који се односе на домове културе, као и делови из анализа о домовима културе рађени у поменутом периоду. Остали подаци су прикупљени преко упитника којим је обухваћено 177 општинских скупштина, као и упитника намењеног управницима домова културе. У том погледу, то је најобухватни преглед који је код нас на ову тему тада урађен. На почетку истраживања је Садржај, а на крају Прилози, са табеларним приказима, упитницима и мапама општина са процентима насеља која имају домове културе.
Информација: народности и законски прописи (Устави: Србија, Војводина, Косово)
Овај преглед представља изводе из Устава СР Србије, САП Косова и САП Војводине који се односе на положај народности у СР Србији.
Културна политика И (свеска 7)
У Заводу за проучавање културног развтика приређене су три свеске које су посвећене проблемима културне политике актуелним крајем 60-их година XX века. Основни циљ приређивача јесте да се културним радницима, уметницима и свим заинтересованим за питање култуног развоја омогући да се упознају са ситуацијом и искуствима у другим земљама, различитих друштвених структура. У ту сврху, одабрана су четири документа која су представљена у четири посебна дела ове прве свеске. Први део је посвећен Округлом столу о културној политици, одржаном у Монаку 1967. године у организацији Унеска, и он чини највећи део ове преведене и адаптиране грађе. То је био први округли сто у поменутој области, значајан и због тога што је тада била усвојена дефиниција културне политике. Други део је посвећен културној политици у Великој Британији и садржи извештај који је припремљен за поменути округли сто, са личним ставом и проценом културне политике у Британији. Трећи део односи се на политику у области уметности и садржи документ британске владе, у јавности познат као „Бела књига“, а који је поднео председник владе Парламенту 1965. године, у којем се говори о положају уметности у Великој Британији. Последњи део, о културној политици у Француској, садржи документациони приказ књиге француског аутора, „За културу политику“, из 1967. године, у којој је он изнео своје лично мишљење о тадашњим културним приликама у Француској дајући и предлоге за превазилажење неких од актуелних проблема у то време. На почетку је дат Садржај, а након сваког дела налазе се закључци и препоруке.
Културна политика ИИ (свеска 8)
Овде је дата друга свеска која је приређена у Заводу за проучавање културног развитка, а која је посвећена проблемима културне политике актуелним крајем 60-их година XX века. Основни циљ приређивача и ове свеске јесте да се културним радницима, уметницима и свим заинтересованим за питање култуног развоја, омогући да се упознају са ситуацијом и искуствима у другим земљама, различитих друштвених структура. У питању су: Чехословачка, СССР, Шведска и Јапан. У ту сврху, коришћени су извештаји за Унеско у којима се говори о појединим ситуацијама у области културне политике у наведеним државама, и то из угла њихових аутора, а приложен је и један програмски документ. Сваки од тих докумената представљен је у засебном делу ове свеске. У првом делу је дат извештај о културној политици у Чехословачкој, припремљен за Округли сто о културној политици, одржан у Монаку 1967. године у организацији Унеска. У другом делу је представљен извод из Акционог програма КП ЧСР из 1968. године, а који се тиче развоја науке, образовања и културе у Чехословачкој. У оквиру трећег дела дат је извештај о културној политици у СССР-у, такође припремљен за Округли сто о културној политици одржан у Монаку 1967. године у организацији Унеска, а у оквиру четвртог дела – извештај о културној политици у Шведској из 1967. У петом делу је извештај о културној политици у Јапану за поменути округли сто у организацији Унеска. На почетку свеске налази се Садржај.
Културна политика ИИИ (свеска 9)
Овде је представљена трећа свеска која је приређена у Заводу за проучавање културног развтика, а посвећена проблемима културне политике који су били актуелни крајем 60-их година XX века. Основни циљ приређивача ове свеске јесте да се културним радницима, уметницима и свим заинтересованим за питање култуног развоја омогући да се упознају са ситуацијом и искуствима у другим земљама, различитих друштвених структура. У овој свесци презентоване су следеће земље: Француска, Пољска, Уједињена Арапска Република, Куба. У ту сврху коришћени су извештаји за Унеско који говоре о неким ситуацијама у области културне политике у наведеним државама, према мишљењима њихових аутора, а сваки од тих докумената представљен је у засебном делу ове свеске. У првом делу је представљена КП у Француској, у оквиру извештаја за Округли сто о културној политици одржан у Монаку 1967. године; дат је и Закључак. У другом делу је представљена КП у Пољској, такође у оквиру извештаја за поменути Унесков округли сто; у трећем делу – култура у Уједињеној Арапској Републици, у виду извештаја за Унесков округли сто, а у четвртом делу – културна политика Кубе, у виду извештаја за поменути округли сто у организацији Унеска. На почетку публикације дат је Садржај.
Културне активности на недовољно развијеним подручјима СР Србије (без аутономних покрајина) (Истраживања и Документација, св. 1)
С обзиром на то да су разлике у економској развијености створиле и разлике у развијености културног живота, Миливоје Иванишевић је кроз ово истраживање желео да утврди која су све културна добра била на располагању становништву недовољно развијених подручја СР Србије. Према Закону о недовољно развијеним подручјима СР Србије, то је територија која је обухватала 56% површине Републике без САП. У оквиру тога, на овом подручју градско становништво чинило је свега 20,2%. У уводном делу, аутор износи основне статистичке податке о густини насељености по општинама, о броју запослених у друштвеном сектору, о националном дохотку, о буџетским приходима општина и др., као и о издвајањима за културу. У наредним поглављима указује на то колико су недостатак материјалних средстава, као и бројни проблеми у многим областима привредног и друштвеног живота утицали на онемогућавање стварања важних (пред)услова за развој културних делатности на недовољно развијеним подручјима. Ово се односи на недовољан број просторија и зграда за установе културе, ангажованих професионалних кадрова у делатности културе, активности у области културе, запослених стручњака у библиотекама, радио и ТВ претплатника итд. Истраживање је урађено за Просветно-културно веће Скупштине СР Србије, које је предвидело дебату на ову тему. Поред Садржаја, овај документалистички пројекат након текстуалног дела даје и табеларне приказе поменутог. На крају се налази упитник који је осмишљен у Заводу за проучавање културног развитка, раздељен општинама на недовољно развијеном подручју СР Србије, а чији су добијени подаци служили у сврху овог истраживања.
Културно-уметничке манифестације у Југославији
Служба документације Савеза културно-просветних заједница Југославије покушала је да сними све културно-уметничке манифестације међународног, општејугословенског, републичког и покрајинског карактера, које се одржавају током године. Као извор података послужили су написи објављени у културним рубрикама дневних, недељних и периодичних листова, билтени и публикације које набавља ова служба. При изради овог документалистичког пројекта пошло се и од неких анализа које су сачињене у појединим републикама и покрајинама. Аутори истичу да у овом пројекту нису садржане све културно-уметничке приредбе, односно фестивали који се одржавају на нивоу република и покрајина (годишње, бијенално, тријенално). И поред свих настојања, нису забележени регионални сусрети, који имају међурепублички покрајински карактер, а организују их збратимљене општине или међуопштинске културно-просветне заједнице. На крају текста налази се Садржај.
Материјални положај културе и мере за побољшање положаја појединих делатности у култури – Аналитичко-документациона основа
Ово аналитичко-документационо истраживање садржи табеле које показују материјални положај културе у виду бројки и статистичких података. Најпре су представљена улагања у културу кроз средства Самоуправно интересне заједнице друштвених делатности, уз приходе и расходе, кроз издвајања средстава из доходака, а потом средства и приходи ОУР-а друштвених делатности, као и издвајања за културу по становнику од 1981. до 1983. години. Следе структурни подаци за сваку културну делатност понаособ: кинематографија, библиотеке, издавачка делатност, музеји, позоришта, раднички универзитети, домови културе. На крају су представљене табеле везане за стицање и расподелу укупног прихода и дохотка ОУР-а културних делатности. На почетку истраживања дат је Садржај.
Мрежа организација удруженог рада културе
У овом документационом истраживању дат је преглед скоро 2.000 организација удруженог рада културе, у саставу или самосталних, а које су настале у раздобљу од 1825. до 1980. године. Прве установе културе настале су у Крагујевцу, Београду, Нишу, Пожаревцу и Шапцу, као и окружним центрима Србије XИX века. У периоду социјалистичке изградње, мрежа институција културе се разгранала и обухватила је скоро сва подручја СР Србије. Институције културе следиле су настанак и развој градова и административних центара. Овим документационим прилогом обухваћени су: библиотеке, домови културе, народни и раднички универзитети, биоскопи, архиви, музеји, галерије, заводи за заштиту споменика културе, позоришта и издавачка делатност. На почетку се налази Садржај, а у оквиру текста дати су табеларни прикази.
Награде у култури – награде за књижевност и преводилаштво (Култура – Документација, св. 1)
Одељење за документацију и издавачку делатност Завода за проучавање културног развитка је своју прву свеску посветио наградама у култури које се додељују за књижевност и књижевно преводилаштво у СР Србији. Књижевне награде су најбројније у односу на оне које се додељују у осталим областима стваралаштва. О свакој награди дају се следећи подаци: назив и установљивач, година установљења, услови за учешће и рок за пријављивање радова, предлагачи, именовање, састав и мандат чланова жирија, извори средстава, облик награде, време додељивања. Посебно је дат преглед награђених аутора и дела, као и списак чланова жирија, од године установљења награде па све до 1980. године, када је завршено истраживање. Документациона грађа је подељена на награде југословенског, републичког и регионалног значаја које се додељују за књижевно стваралаштво. Потом су наведене награде за различите области књижевног стваралаштва, затим за књижевне врсте, књижевност намењену деци, аматерско књижевно стваралаштво и преводилаштво. На почетку публикације је дат Садржај, а на крају се налази именски регистар награђених аутора и чланова жирија, као и абецедни регистар награда.