Развој културних делатности у Београду – основне претпоставке и програм развоја 1971–1975–1985. (Извод из студије)
Овде је дат извод из истоимене студије који је припремљен за јавну дискусију. Целокупна истраживачка студија групе аутора рађена је за потребе Скупштине града Београда. У раду, аутори примењују стастистичку класификацију према којој се све културне делатности деле на две групе: културно-просветне и уметничко-забавне. Истичу да из односа културних делатности и културних потреба произилазе битни проблеми културног развоја и планирања у области културе. Упућују на то да би под културним развојем требало да се подразумева такав развој појединих елемената, како у оквиру културних делатности тако и у оквиру културних потреба, који би ова два пола једне целовите (културне) појаве довео у складан однос. То значи квантитативно проширивање и квалитативно обогаћивање културних делатности и културних потреба. Студија је подељена на три поглавља. У првом поглављу, аутори анализирају друштвено-еколошки оквир Београда и елементе морфолошке структуре становништва Београда. У другом поглављу, баве се односом између привредног раста и развоја културе, као и економским положајем културних делатности, са посебним освртом на проблеме финансирања културних делатности и инвестиционог улагања у њих. Треће и најобимније поглавље садржи анализу стања различитих типова установа културе Београда, са предложеним планом развоја у наредних пет година за сваки тип установе. Анализом су обухваћени следећи типови установа груписани према претежној културној делатности коју обављају: народни раднички универзитети, домови културе и културни центри; музеји, архиви, збирке, галерије; библиотеке и читаонице; позоришта, опера, филхармонија, ансамбли. У оквиру истог поглавља посебно су анализирани услови за забаву и разоноду, као и аматерска културно-уметничка делатност у Београду. На почетку се налази Садржај, а у оквиру текста су и табеларни прикази статистичких података.
Стање и проблеми рада народних библиотека са најмлађим корисницима
Овде је представљен извод из студије у оквиру које су истражене културне потребе деце Београда, и то првенствено предшколског узраста. У оквиру овог дела истраживања, испитани су програми установа културе и културни производи који се нуде деци у Београду, њихова доступност, као и проблеми рада са најмлађим корисницима. За прикупљање потребних података коришћене су различите методе: регистровање културних производа, сагледавање избора програма у установама културе, упитници за установе културе и предшколске установе, интервјуи са децом, њиховим родитељима и организаторима програма, анализа садржаја. У анализи података, одвојена је институционално посредована културна понуда (преко библиотека, културних центара, позоришта, предшколских установа и др.) и културна понуда посредована средствима масовног комуницирања. Према стандардима Међународне федерације библиотечких удружења, предвиђено је да свака јавна библиотека има своје дечје одељење. Важно је да запослени у библиотекама охрабрују и подстичу коришћење књиге, да уводе нове облике рада и садржаје који ће проширивати постојећа интересовања деце. С тим у вези, наведени су примери дечјих одељења појединих београдских библиотека. У Прилогу су дати статистички подаци о средствима општинских заједница културе за рад општинских народних библиотека, као и табеле са основним показатељима њиховог рада.