Prikazani svi od ukupno 6 rezultata

Knjiga i čitanje u Jugoslaviji – monografija –

Ova monografija, čiji su autori Miloš Nemanjić i Jovan Janićijević, podeljena je na sledećih sedam poglavlja: intelektualno stvaranje, izdavanje, fizička proizvodnja, distribucija, čitanje, profesionalno obrazovanje, pravni i institucionalni okvir. U okviru ovih poglavlja, autori obuhvataju više tema, a među najbitnijim su: ujednačavanje i standardizacija terminologije (leksika), stanje savremene književne kritike, problemi i pomoć u stvaranju i prevođenju, izdavačka delatnost i produkcija, glavne izdavačke organizacije, tehničko-tehnološki uslovi proizvodnje knjige, mreža i sistem prodaje knjiga, glavne biblioteke i njihov teritorijalni razmeštaj, prepreke i motivacija za čitanje, stručnjaci za knjigu i zakonski položaj knjige. Iako u Jugoslaviji postoji mali broj ustanova specijalizovanih za istraživanje problema knjige i čitalaca, važno je reći da je Jugoslavija na vreme ratifikovala sporazume i konvencije (6 Briselskih konvencija) o zaštiti autorskih prava i izdavanju knjiga, i temeljno ih sprovela. Isto tako, potpisala je i sporazume (poput Firentinskog iz 1950. godine) o olakšicama prilikom carinskih formalnosti i poštanskih troškova, u smislu Ustavom zagarantovanog prava na jezik i kulturu. Na početku monografije je dat Sadržaj, a u Prilogu su statističke tabele.

Kultura i zakoni: o akterima upravljanja i o kulturnom nasleđu

„Kultura i zakoni: o akterima upravljanja i o kulturnom nasleđu“ je monografska studija nastala na osnovu rezultata istraživačkog projekta „Zakoni i kultura“ realizovanog 2017. i 2018. godine. Odnos prava i kulture je kompleksan, uzajaman i intezivan, jer je zakon i proizvođač i objekt kulture; on oblikuje individualni i grupni identitet, društvene prakse i značenje kulturnih simbola, ali sve manifestacije kulture takođe oblikuju zakon jer menjaju ono što je društveno poželjno, politički izvodivo, pravno legitimno. Odluke koje se donose u smeru implementacije javnih politika moraju imati pravni osnov te se može reći da su zakoni bazičan instrument sprovođenja i kulturne politike.
Teorijsko polazište je pružila literatura iz oblasti antropologije prava, antropologije javnih politika, studija prava i socio-pravnih studija. Teorijsko polazište je detaljno opisano u uvodnim razmatranjima. Uzimajući pravnu etnografiju kao osnovu metodološkog pristupa, autorke su pravne akte (ustave, zakone, uredbe, pravilnike, rešenja i druge dokumente) tretirale kao narative koji su svedoci intencija i akcija iz prošlosti koje svoje ishode nalaze u sadašnjosti. Analiza akata od 1945. godine na ovamo je omogućila pravljenje svojevrsne vremenske lente legislative u domenu kulture. Fokus je stavljen na pitanja upravljanja u domenu kulture na federalnom, republičkom i lokalnom nivou; te na regulativu u oblasti kulturnog nasleđa. Praktične dimenzije zakona kao instrumenta kulturne politike ispitane su u grupnim intervjuima sa akterima iz ove dve oblasti u kulturnoj politici. Upravljanje u kulturi i kulturno nasleđe jesu i dva centralna poglavlja ove monografije. U zaključnim razmatranjima rezultati istraživanja su analizirani iz perspektive ocene uticaja regulative na kulturnu politiku u Republici Srbiji.

La politique culturelle en Yougoslavie, Autogestion et la culture

Stevan Majstorović je postavio za cilj drugog izdanja ove monografije da prikaže kako različite jugoslovenske socijalističke republike planiraju i primenjuju svoje kulturne politike. U uvodu ističe da kako se kultura ovih republika i pokrajina razlikuje, tako se i kulturne politike i njihove metode KP razlikuju, u zavisnosti od njihovog socio-ekonomskog sistema, političke ideologije, geografskog položaja i tehnološkog razvoja. Metode kulturne politike pokazuju slične probleme – institucionalnog, administrativnog i finansijskog karaktera. U ovoj studiji, autor se bavi sledećom problematikom: principima i metodama KP, evaluacijom, administrativnom strukturom, planiranjem i finansiranjem, organizacijom resursa, legislativama, budžetom, javnim i privatnim institucijama, kulturnom decentralizacijom, institucionalnom infrastrukturom, međunarodnom kulturnom saradnjom, kulturnom demokratijom i dr. U prvoj glavi, autor polazi od istorije razvoja kulturnog koncepta i KP na teritoriji balkanskog poluostrva i različitih kulturnih i političkih uticaja, a potom daje osnovne karakteristike formiranja jugoslovenske zajednice naroda i narodnosti i novih odnosa između kulture i društva. Zatim prikazuje koncept kulture i KP u samoupravnom sistemu, kao i kontradiktornosti u kulturnom razvoju u okviru ovog sistema, dajući akcenat na proces decentralizacije kuture, postojeći kulturni pluralizam i princip ravnopravnosti. U drugoj glavi, prezentuje i praktične aspekte, u smislu postojanja samoupravnih administrativnih organa, organizacija međurepubličke kulturne saradnje, mogućnosti slobodnog kulturnog i umetničkog stvaranja, i postojanja tradicionalnih formi širenja kulture. Na početku monografije dat je Sadržaj, a u okviru teksta nalaze se fotografije i tabelarni prikazi.

Le livre et la lecture en Yougoslavie – monographie –

Ovde je dat prevod na francuski monografije čiji su autori Miloš Nemanjić i Jovan Janićijević. Monografija je podeljena na sledećih sedam poglavlja: intelektualno stvaranje, izdavanje, fizička proizvodnja, distribucija, čitanje, profesionalno obrazovanje, pravni i institucionalni okvir. U okviru ovih poglavlja, autori obuhvataju više tema, a među najbitnijim su: ujednačavanje i standardizacija terminologije (leksika), stanje savremene književne kritike, problemi i pomoć u stvaranju i prevođenju, izdavačka delatnost i produkcija, glavne izdavačke organizacije, tehničko-tehnološki uslovi proizvodnje knjige, mreža i sistem prodaje knjiga, glavne biblioteke i njihov teritorijalni razmeštaj, prepreke i motivacija za čitanje, stručnjaci za knjigu i zakonski položaj knjige. Iako u Jugoslaviji postoji mali broj ustanova specijalizovanih za istraživanje problema knjige i čitalaca, važno je reći da je Jugoslavija na vreme ratifikovala sporazume i konvencije (6 Briselskih konvencija) o zaštiti autorskih prava i izdavanju knjiga, i temeljno ih sprovela. Isto tako, potpisala je i sporazume (poput Firentinskog iz 1950. godine) o olakšicama prilikom carinskih formalnosti i poštanskih troškova, u smislu Ustavom zagarantovanog prava na jezik i kulturu. Na početku monografije je dat Sadržaj, a u Prilogu su statističke tabele

Pogled na kulturu – Zakoni i prakse u Srbiji i pet država članica Evropske unije

Monografija “Pogled na kulturu – zakoni i prakse u Srbiji i pet država članica Evropske unije“ polazi od toga da su zakoni osnovni instrument sprovođenja javnih politika te da iskustva drugih država, naročito članica Evropske unije, kojoj građani Republike Srbije teže, mogu biti poučna za planiranje zakonodavne podrške kulturnom razvitku. Istraživanje je metodološki koncipirano tako da se napored stave pristupi regulativi u domenu kulture u Srbiji i pet država članica Evropske unije i to: Slovenije i Litvanije kao država koje su geografski i istorijski bliske Srbiji (nekada republike u sastavu većih socijalističkih država), te Velike Britanije, Francuske i Nemačke kao velikih, ekonomski razvijenih, država koje pružaju podsticaje drugima. Stavljanje napored je odabrano kao tehnika kulturne kritike u kojoj akcenat nije na pokazivanju da li je nešto dobro ili loše „tamo“ ili „ovde“ već na tome kako se kroz prepoznavanje razlika mogu iznalaziti inovativna rešenja obzirom na lokalne okolnosti poput onih u Srbiji koja je bila u procesu tranzicije i transformacije društva u smeru prigrljivanja demokratskih principa na kojima Evropska unija počiva. Napored je stavljen sam pristup regulativi u domenu kulture obzirom na činjenicu da je u Srbiji 2010. godine, kada je istraživanje započeto, na snagu stupio „Zakon o kulturi“ te se pristup krovnog zakona sagledavao obzirom na proklamovane ciljeve nacionalnih kulturnih politika, posebno kada je reč o decentralizaciji kao jednom od ciljeva kulturne politike Srbije. Zatim, napored je stavljena regulativa koja se odnosi na rad u kulturi i ostvarivanje socijalnih prava umetnika i profesionalaca u kulturi. Potom je napored stavljena regulativa iz dve ključne oblasti domena kulture: savremenog stvaralaštva (obzirom na intencije u Srbiji da se posebnim zakonima regulišu polja poput na primer kinematografije, pozorišta i vizuelnih umetnosti), kao i kulturnog nasleđa (obzirom na nastojanja u Srbiji da se posebnim zakonima regulišu muzejsko nasleđe te nepokretno kulturno nasleđe a imajući u vidu devastaciju nasleđa usled neovlašćenih arheoloških iskopavanja i zastarelih odredbi koje se odnose na promet kulturnih dobara). Najzad, pažnja je posvećena kulturnoj politici Evropske unije. Ona potencira poštovanje kulturnog diverziteta, multikulturalnosti i ohrabrivanje interkulturalnog dijaloga kao osnove za izgradnju evropskog kulturnog identiteta, ostavljajući državama da same koncipiraju zakonodavnu podršku.

Ukus Đerdapa

Gastronomska kultura je važan deo kulturne baštine svakog naroda. Navike i običaji u vezi sa pripremom hrane, ponašanje za trpezom, stari recepti, autohtone sorte biljaka i vrste domaćih životinja neodvojive su komponente duhovnog bogatstva i nasleđa jednog naroda. Opis ovih običaja i tradicionalni recepi sakupljeni u ovoj zbirci ilustruju ovu bogatu baštinu. Knjiga predstavlja dopunu turističkoj ponudi ovog nacionalnog parka i čuva od zaborava bogato nasleđe stanovnika koji žive u, i oko, ovog jednog od najlepših predela Srbije. U uvodu dat je opši prikaz gastronomske scene u Srbiji, zatim stanja u Istočnoj Srbiji, naročito u delu koji obuhvata nacionalni park, posebno poglavlje posvećeno je tradicionalnim receptima ovog kraja, koji su specifični po tome što se koristi samoniklo bilje i pečurke, a manje meso i suvomesnai proizvodi. Na kraju, u knjizi je opisan istorijat Đerdapa iz vremena pre nego što je izgrađena brana za hidrocentralu, kada se u Kladovu proizvodio visoko cenjeni kavijar, koji je nalazio svoje mesto i u najekskluzivnijim svetskim restoranima.