Култна и религијска свест у културном идентитету и националној култури Срба (Нацрт теоријско-методолошких основа истраживачког пројекта)
Овде је дат Нацрт теоријско-методолошких основа ауторског истраживања култне и религијске свести у културном идентитету и националној култури Срба, а чији је наручилац Марксистички центар ЦК СК Србије. У обликовању овог сложеног истраживачког задатка, Веселин Илић полази од становишта да у стварању културног идентитета и националне културе сваког народа, у значајној мери учествују и обрасци култне и религијске свести. Присуство култне и религијске свести у савременој култури један је од разлога њеног митологизма – некритичког, емотивног и идеолошког усвајања вредности културних традиција у оквиру националних култура. Управо се овим феноменом бави аутор на примеру српске културе. Његово настојање је везано за заснивање теоријско-хипотетичког оквира историчног истраживања могуће телеологије српске националне културе. У првом делу, аутор планира да се бави односом култа и културе, културним идентитетом и националном заједницом; у другом делу би разматрао култну и религијску свест у историјској збиљи културе Срба. У завршним разматрањима супротставиће културу и култ. На почетку студије дат је Садржај, а на крају организација и динамика истраживања, које је требало да буде завршено 1986. године.
Култура рада (Нацрт истраживања)
Овде је приказан нацрт комплексног истраживачког пројекта „Култура рада“ који би се састојао из неколико студија. Веселин Илић најпре даје објашњење теоријско-методолошке основе пројекта и образложење основних истраживачких поступака. У уводу говори о пореклу и прожимању рада и културе, настанку идеје о ослобођењу рада (према Марксовој теорији), као и о самом појму културе рада из југословенског угла посматрања. Прва глава односи се на самоуправно организовање рада у култури, па је главна тема култура у самоуправном социјалистичком друштву. Култура рада схваћена је као јединство рада и културе; представља синтезу човекове делатности у радном и слободном времену. Такође, разматра се и продуктивност рада у самоуправно организованом раду. Култура рада укључује у себе и одређена подручја социјалне политике. Представља једно од значајних подручја културе самоуправљања, укључујући у себе и развијање вредности друштвене самозаштите радних људи и грађана. У другој глави, аутори говоре о култури самоуправних односа и култури рада. Култура самоуправних односа показује се као нови облик демократије. У садржају културних делатности радника у радном и слободном времену налази се и смисао културе самоуправних односа. У трећој глави, аутори разматрају повезаност слободног времена и културе рада. Истиче се да се у променама садржаја културе рада и схватања места и улоге културе рада у друштву налази измењен однос човека према природној, радној и друштвеној средини. У трећој глави се говори и о самоделатности, јер у савременој цивилизацији човек све већи део слободног времена испуњава разноразним облицима самоделатности. Даље, разматра се и значај интеграције физичке културе и културе рада. Завршна разматрања посвећена су укидању супротности између радног и слободног времена, а последњи део пројекта садржи студију случаја под насловом „Култура рада у Првом мају Пирот“. Након тога, у нацрту су дате: хипотезе, прилози, библиографија, упитници, а представљена је и динамика истраживања. На почетку је дат Садржај.
Наука и култура као стваралачке субјективне стране социјалистичког преображаја (Нацрт истраживачког пројекта)
У нацрту овог истраживачког пројекта разматрају се стваралачки потенцијали науке и културе, које се дефинишу као процеси друштвено стицаних и друштвено ширених вредности. Предмет истраживања је теоријско промишљање и емпиријско сазнавање науке и културе као субјективних актера производних снага и социјалистичких (производних) односа. Поред тога, предмет истраживања је и анализа односа идејно-политичких опредељења о друштвеној улози науке и културе и друштвеној пракси у оквиру југословенске заједнице. У раду се полази од хипотезе да наука и култура имају потенцијал субјективних стваралачких снага, али да је због унутрашњих противуречности развитка југословенског друштва тај потенцијал знатно умањен. У том смислу, ово истраживање има за циљ да, откривајући те противуречности и кроз теоријска промишљања, допринесе њиховом разрешавању, односно стварању предуслова за то да наука и култура добију активнију улогу у социјалистичком преображају друштва. Поред уводног дела, који обухвата приступ, предмет и друштвени контекст истраживања, следе поглавља која се детаљније баве посебно науком, а посебно културом – као стваралачким субјективним снагама самоуправног друштва. Аутори сматрају да ће истраживање, које је уследило након овог нацрта, дати резултате чији ће циљ бити целовитије конципирање културне политике Југославије.
Обим и структура издавачке делатности
У нацрту овог истраживачког пројекта, аутори полазе од тенденција у дотадашњем развоју и од актуелног стања у оквиру издавачке делатности у СР Србији, са циљем креирања програма развоја издавачке делатности у складу са друштвеним потребама. Зато је у плану била анализа издавачких радних организација као носилаца делатности од посебног друштвеног интереса, и то за период од 1968. до 1978. године. Дат је предлог за обим и структуру издања, за начин обраде издавачких радних организација, за анализу издања, за анализу посебних едиција, за утврђивање друштвених потреба и потреба корисника књига, уџбеника, уз кратке описе поглавља везаних за: дефинисање друштвених потреба, методе истраживања, основна питања која треба отворити, радни тим и сл. Такође, предлог је да се, кроз статистичке податке, прикаже и упоредно стање издавачке продукције СР Хрватске и још неких земаља Европе. Истакнуто је да би овај истраживачки пројекат требало да буде реализован до краја јануара месеца 1980. године.
Основне функције Самоуправне интересне заједнице културе Републике у раздобљу 1976–1980. године
Овде је представљен први нацрт задатака и функција Републичке заједнице културе направљен за учеснике саветовања о актуелним питањима средњорочног програма развоја културе од 1976. до 1980. године. То је иницирано новим Планом друштвено-економског развоја СФРЈ и СР Србије. Договорене функције у складу са Самоуправним споразумом о удруживању у Републичку заједницу културе, коме су приступиле општинске заједнице културе, треба да буде основ будућих функција СИЗ-а културе. У Самоуправном споразуму наведене су заједничке потребе и интереси који треба да се задовољавају у Републичкој заједници културе. То су: заштита и коришћење културних добара, развијање делатности библиотека, развијање издавачке делатности и стимулисање књижевног стваралаштва, развијање и стимулисање филмског стваралаштва и кинематографије, развијање сценско-уметничких делатности, унапређивање културно-уметничког аматеризма, јачање међународне културне сарадње, јачање међурепубличке културне сарадње, јачање материјалне основе културе, изградња објеката од посебног значаја за потребе културе, научно истраживање културе, остваривање културних програма друштвено-политичких организација, стручно усавршавање културних радника, утврђивање награда за културна и уметничка достигнућа. Дат је и нацрт глобалне расподеле средстава СИЗ-а кутуре у наредном средњорочном периоду који је извршен процентуално по делатностима. Истиче се важност трансформације интересних заједница ради обезбеђивања размене рада у култури, једнако као и у другим друштвеним делатностима.
Појава и проблеми самосталних уметника
У овом истраживању, Милош Немањић се осврће на 1955. годину, када су самостални уметници добили друштвени легитимитет захваљујући Уредби о социјалном осигурању. Према уставним одредбама, они имају исти друштвено-економски положај, иста права и обавезе као и радници у ОУР-има, али у реалности није тако. Полазећи уопште од уметника у СР Србији, са једне стране, они би требало да уживају безрезервну подршку друштва, док би са друге стране требало би да буду препуштени законитостима тржишта уметничких вредности. Аутор наглашава да у нашем друштву постоји стална тензија између ове две концепције, а што се одражава и на статус самосталних уметника. Проблематика самосталних уметника је повезана и са карактером појединих уметничких делатности и пласманом уметничких производа, са спремношћу да се прихвати друго „занимање“ или пак да се живи искључиво од уметничког рада, али и са слободом избора. Посматрајући још и ситуацију у удружењима, аутор покушава да сагледа сву социјално-психолошку сложеност појављивања, опстајања, па и пораста самосталних уметника.
Школа – средиште културе (Нацрт истраживања)
Истраживање „Школа – средиште културе“ је било део програмских активности Вукове задужбине, али је његова реализација поверена Заводу за проучавање културног развитка. С обзиром на кризу југословенског друштва у осмој деценији XX века, настала је и криза реформисаног образовања, када је нарочито сеоска школа изгубила својство „жаришта културе“. Ово истраживање је представљено као део активности усмерених ка уључивању у Унескову акцију „Светска декада културног развоја“. У нацрту се истиче да ће се истраживање, које би требало да уследи, бавити тзв. „малим питањима“ културе свакодневног живота. Наиме, кроз истраживање културне функције школе у животу сеоске заједнице, афирмисала би се васпитна, социјална и културна димензија школе у селу, те њена будућа интегрисаност у друштвену средину, с обзиром на жељено реформисано одређење школе као „отворене институције“. Ово акционо/примењено истраживање, које је интердисциплинарног карактера, захтевало је стручно ангажовање више институција/организација из различитих области (образовања, културе, привреде, банкарства итд.). У самом нацрту, детаљно је представљен генерални план истраживања, које је требало да траје од 1989. до 1993. године, потом сложени финансијски план пројекта, као и организација и координација истраживања.
Стандарди и нормативи за архивску делатност на територији Социјалистичке Републике Србије ван територија САП
Овај подробно припремљени нацрт Драгана Ћировића настао је у оквиру планирања изградње јединственог система заштите и коришћења архивске грађе у СР Србији, као предлог норматива и стандарда за архивску делатност. Наиме, Републичка заједница културе је одлучила да се оснује стручна радна група у оквиру Завода за проучавање културног развитка која ће бити носилац послова припремања стандарда и норматива за делатности у области културе. Развој и унапређење овог система били су повезани и са усаглашавањем делатности културе са Законом о удруженом раду, Законом о заштити културних добара, као и са применом Резолуције о слободној размени рада у друштвеним делатностима. Такође, важно је било да се сва ова документа приближе и практичном деловању. Да би се утврдили и применили стандарди и нормативи сваке од делатности у култури и организација удруженог рада, било је потребно најпре стећи увид у њихово стање, а потом утврдити друштвене захтеве и листу приоритета за њихову примену. Ово је било могуће кроз упознавање са: функцијом архива и запосленима; стручном технологијом рада и методолошким поступцима; и друштвено-економском основом рада архива. Аутор је представио уређена мерила и критеријуме за девет сегмената делатности архива у Србији. Изнет је и акт „Јединствени стандарди и нормативи за архивску делатност у Србији“ који је потом објављен у Службеном гласнику СРС и у Архивском прегледу Заједнице архива Србије. У оквиру овог нацрта дат је и Садржај.
Стандарди за народне библиотеке
У оквиру овог нацрта истраживања, Лепосава Чукић и Ана Церанић говоре о стандардима за народне библиотеке којима су обухваћене све јединице подсистема народних библиотека. Све народне библиотеке на територији СР Србије међусобно су повезане и функционално и стручно организоване у оквиру јединственог библиотечко-информативног система. Ауторке указују на појам народне библиотеке који се односи на општинску народну библиотеку и библиотечке огранке. Даље, говоре о стандардима којима су регулисана следећа питања из области библиотечке делатности: функције народних библиотека, библиотечки простор, библиотечка опрема, фондови библиотека, службе и коришћење библиотека, библиотечки кадар и финансирање библиотека. Стандарди за народне библиотеке исказују минималне услове неопходне за рад и нормално функционисање народних библиотека. Сваких пет до десет година требало би вршити ревизију стандарда с обзиром на даљу изградњу јединственог библиотечко-информативног система, пораст друштвеног стандарда и перспективе развоја културе. На крају нацрта дат је Садржај.
Уметност и публика – Позоришна публика (Нацрт пројекта)
Аутори нацрта овог истраживачког пројекта најпре постављају проблем који треба обрадити у будућем истраживању, а који је везан за позоришну уметност и њену публику, као и за њихов однос. Дају дефиницију појма публике, а потом излажу: предмет, циљ, хипотетичке оквире, метод, програм, кадрове и финансијски предрачун истраживања. Планирано је да, поред истраживања уметничке публике, буде обављено и комплементарно истраживање грађана који се не могу сврстати у ову категорију. Истраживање би требало да буде изведено методом анкете или интервјуа, и то у Београду, Нишу и Шапцу.
Задовољавање културних потреба београдске деце предшколског узраста: упоредна анализа социјализацијске праксе и социо-културних услова одрастања
У фокусу овог истраживања су питања социјализације и индивидуалног развоја деце у условима савременог градског живота. У том смислу, предмет истраживања усмерен је на проучавање динамике сложених узајамних односа који се у дужем временском раздобљу успостављају између детета и његовог физичког и социјалног окружења. Ружица Росандић је поставила проблем, предмет и задатке истраживања, теоријска полазишта и методологију, док су ко-аутори испитивали одређене теме, такође методолошки обрађене, а које се тичу окружења, система норми, социјализације – везано за децу у Београду. Истраживање има неколико циљева: да са становишта „град по мери детета“ систематски испита услове одрастања београдске деце; да проучи социјализацијску праксу у битним контекстима дететовог одрастања; да лонгитудинално, односно упоредно, прати процес социјализације једне генерације београдске деце онако како она живи и одраста у појединим и битним друштвеним контекстима. Истраживање има теоријски и практични карактер. Резултати који су презентовани у раду добијени су током 1989. године и представљају пилот истраживање којим су проверене технике и поступци планирани за наставак истраживања током 1990. године. На почетку истраживања дат је Садржај, у оквиру истраживања дати су упитници који су коришћени, а на крају су прилози, односно табеларни прегледи демографских особености посматране генерације.