Читање у контексту културних потреба
Рад је настао у оквиру Првог југословенског савјетовања „Књига данас и у будућности“, одржаног у Загребу 1982. У раду, Милош Немањић се бави феноменом читања у контексту савремених културних потреба које се одређују као културна производња, културни интерес и културна комуникација. Аутор истиче да читање књига представља једну од најстаријих културних потреба и да се његова функција мењала кроз време, али да је упркос свим утицајима и модификацијама читање задржало своју основну културну фукцију. Кроз кратки приказ развоја феномена читања, који настаје појавом штампане књиге, апострофира се демократизација читања као израза културне потребе. Појавом средстава масовне комуникације књига није више примарни преносник знања, па су се отуда и јавили страхови о угрожености књиге, који су се временом показали неосновани. Аутор читање данас посматра у контексту сложене друштвене и културне ситуације у којој делује много фактора, где заправо читање од индивидуалног процеса прераста у сложену друштвену појаву. Структура и карактер производње књига разматра се као један од кључних фактора који утичу на феномен читања, док се појмови функционалне и нефункционалне књиге (функционално/нефункционално читање) анализирају као методолошки проблеми. Трагајући за одговором да ли структура издатих књига одговара друштвеним и посебним потребама појединих друштвених слојева, аутор анализира податке о појединим издавачим продукцијама код нас и у свету. Наводећи резултате домаћих и светских истраживања, настоји да одговори и на питања: ко је данашњи читалац и како настају читалачке навике?
О методи управљања Београдском опером и новом Закону о позоришту/Абоут метходс оф манагемент оф тхе Белграде опера анд тхе неw Лаw оф тхеатре
Научни рад Вере Икономове, објављен у Зборнику САНУ-а поводом јубилеја Народног позоришта у Београду, везан је за Београдску оперу и проблеме управљања, нарочито у смислу ангажовања оперских солиста. Кључна анализа односи се на питање примене новог закона о позориштима, који је у тренутку писања рада био у припреми, а чије би усвајање требало да унапреди цео систем управљања у Народном позоришту. Ауторка наводи два доминантна система ангажовања оперских певача у свету (режим рада под уговором и режим рада у сталном радном односу) и анализира факторе по којима се они разликују. У закључном разматрању, даје анализу трећег, мешовитог система, познатог под називом Стагионе, који се због своје прилагодљивости све више примењује у светским операма. У раду се истиче да прелазак са једног система на други није једноставан и да му мора претходити опсежна анализа како би се предвиделе позитивне и негативне последице. Ауторка указује и на то да наш нацрт Закона о позориштима не даје одговоре на кључно питање: шта Опера реорганизацијом рада са солистима жели да постигне и да ли постоје услови за такву трансформацију? У том смислу, циљ који В. Икономова поставља у овом раду јесте указивање на могуће недоречености будућег закона. У оквиру рада дато је неколико табела, а на крају следи апстракт на енглеском језику.
Од културног плурализма ка идентитету националне културе
Овај научни рад је настао у оквиру Округлог стола „Етнос, народ, нација“ Марксистичког центра ЦК СК Србије. Веселин Илић се бави истраживањем културног плурализма у конституисању националне културе Срба применом генетско-дијалектичке, историјске методе у којој се не запостављају социолошка ни културолошка значења феномена који се анализира. У уводном делу рада, аутор отвара питање терминологије савремене науке у култури као методолошког проблема. У том смислу, истиче појаву митологизације, односно непрецизног, непотпуног и супротстављеног употребљавања појмова као што су: род и племе, језик и мит, магија и религија, култ и култура, народ и нација, идентитет и плурализам. Даје кратки приказ коришћења појмова етнос и нација кроз различите епохе, осврћући се и на њихове семантичке наносе који су настали услед различитих историјско-културних и идеолошких концепција. Имајући у виду да у савременој науци не постоје поуздани трагови о могућим изворима првобитне културе Срба, аутор износи претпоставку о два могућа доминантна извора: 1) словенска (српска) митологија и 2) архаична ратничка култура која се упоредо развија са културом обраде земље. Трагови о култном пореклу јужнословенских култура на балканском тлу интерпретирају се кроз анализу култних митолошких и симболичких значења Мадарског коњаника, једног од ретко сачуваних словенских споменика на балканском тлу.