Адресар фондација – Алтернативно финансирање културе
У оквиру истраживачког пројекта „Адресар фондација – Алтернативно финансирање културе“ представљени су програми фондација наднационалних организација, међународних фондација, фондација европских земаља и земаља у региону Балкана, као и домаћих фондација које финансирају пројекте из области културе и уметности. Извршен је избор фондација и основних информација које се тичу: мисије, активности, пројеката и програма које иницирају и помажу. Акценат је на опису пројеката и програма из културе и уметности који се односе на наш регион. Циљ је да се омогући подршка појединцима, институцијама и установама културе и уметности у њиховом истраживању алтернативних извора финансирања (активности фундраисинг-а). Уводни текст за публикацију написала је Драгана Мартиновић.
Атлас галерија и излагачких простора у Србији
Галеријски и излагачки систем у Србији представља кључну платформу презентације и продукције текућег уметничког стваралаштва. С обзиром на непостојање темељног и систематичног приступа задатој теми код нас, постало је неопходно испитати сложену област визуелног стваралаштва и функционисања галеријског система. У оквиру ширег истраживачког пројекта „Програмске и пословне политике галерија и излагачких простора у Србији“, аутори су дефинисали, мапирали и класификовали галерије и излагачке просторе у Србији чији се рад финансира средствима из буџета свих нивоа власти. Резултат је „Атлас галерија и излагачких простора у Србији“ – адресар који води корисника кроз инфраструктурне потенцијале и постојеће ресурсе система визуелних уметности, уз графичке и табеларне приказе који на сликовити начин приказују мрежу галеријских и излагачких простора код нас. Дат је и опис истраживања чији је Атлас део, као и обиман упитник који је коришћен у другој фази поменутог истраживачког пројекта. Својеврсна база података у виду Атласа омогућиће да актери који учествују у стварању и развоју домаће савремене визуелне сцене стекну увид у структуру излагачког система код нас, али ће и подстаћи и побољшати комуникацију између представника сцене и тиме олакшати професионалну сарадњу.
Друштвени положај слободних уметника (Студије и истраживања)
У овој публикацији дати су резултати социолошког истраживања Вујадина Јокића и Светислава Павићевића на тему слободних уметника. Публикација садржи четири дела. У првом делу је дат поглед на историју положаја уметника, на друштвено-економске факторе положаја уметника и на институцију слободног уметника. У другом делу је објашњен приступ истраживању слободних уметника; у трећем делу су дати резултати спроведеног истраживања – узроци опредељења уметника за статус слободног уметника, материјални положај слободних уметника, правни положај слободних уметника, примери односа друштва према слободним уметницима, предности и недостаци статуса слободног уметника, друштвени положај слободних уметника. У четвртом делу је изложен упитник који је био основа за извођење емпиријског дела истраживања слободних уметника. Поједини резултати су дати кроз статистичке податке, а приказани су и у оквиру табела. На почетку публикације налази се Садржај.
Филмска и позоришна публика Београда, социјално-културни услови формирања у периоду 1961–1984.
Аутор ове теоријско-истраживачке студије, Милош Немањић, полази од развоја Београда у двадесетогодишњем периоду дајући главне одреднице града у социолошком и културолошком погледу, а у спрези са урбанизацијом и порастом броја његових становника. Истиче убрзани пораст становништва, ширење градског простора, неминовну стамбену изградњу, али говори и о поларизацији, нарочито између оних образованих, са једне стране, и оних без школске спреме, са друге стране. Међу супротностима које сагледава, издваја ону везану за велику концентрацију установа културе (републичког, градског и општинског значаја), и то у најужем центру града, у односу на потребе града као друштвене целине. Међутим, паралелно се организују и установе културе по општинама, у циљу прилагођавања свакодневним културним потребама грађана, што опет не значи и испуњеност задатка њихове приступачности. С тим у вези јесте и одлучивање грађана за учешћем у културном животу и стварање публике, односно непублике. У обухваћеном периоду десиле су се крупне промене, економске, политичке, културне: привредна и друштвена реформа, отварање наше земље ка свету, међународна културна сарадња, оснивање интернационалних културних манифестација (нарочито филмских и позоришних). У тој клими динамичног стваралаштва, долази до диференцирања културне понуде али и културних потреба, док публика постаје активни чинилац промене културне праксе. Стога, М. Немањић студиозно разматра ове појмове са социолошке, културолошке, антрополошке, историјске тачке гледишта, ослањајући се и на размишљања бројних теоретичара. Највише се бави позориштем и филмом, као најзаступљенијим областима културног живота Београда. Најпре проучава демографску и друштвену структуру становништва града, а потом и социјално-културни оквир који Београд нуди, указујући на проблем територијалног размештаја становништва и установа културе. Једна од метода истраживања коју аутор примењује јесте и статистичка, са циљем пружања података о материјалној основи стварања позоришне и филмске публике код нас, и указивања на њихове карактеристике. На крају публикације дати су табеларни прикази, Библиографија и Садржај.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 1
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. Први број Гласника посвећен је представљању делатности Завода, од његовог настанка, са описима истраживачких пројеката, Одељења за документацију, Часописа „Култура“, међународне културне сарадње, уз преглед публикованих и непубликованих радова Завода. На почетку је дат Садржај, а на крају имена радника Завода и Вести са дешавањима у Заводу у периоду за прву половину 1980. године.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 2
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру другог броја Гласника налазе се: описи и својеврсни извештаји везани за завршене пројекте, описи пројеката у току, опис сарадње са истраживачким одељењима и институтима у иностранству и списак нових страних књига и докумената у Заводу за последњих годину дана. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током претходних месеци 1980. године.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 3
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру трећег броја Гласника, налазе се описи завршених пројеката, пројеката у току, опис сарадње са Институтом за истраживање културе Мађарске. Новина јесте објављивање сепарата из „Атласа културе СР Србије“, публикације на којој се годинама радило. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током последњих месец дана.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 4
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру четвртог броја Гласника, налазе се описи завршених пројеката, као и описи нових заводских публикација. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током последњих месец дана. Такође, наставља се са објављивањем сепарата из „Атласа културе СР Србије“, публикације на којој се радило претходних година.
Хандбоок фор ИНДОЦ Цултуре Центерс
Завод за проучавање културног развитка је у сарадњи са Унеском организовао два семинара (1985. и 1986. године) под називом „Организација ИНДОК центара за културни развој“, у оквиру програма обуке кадрова из земаља у развоју. Уследила је ова публикација, која указује на основне проблеме са којима се наведени центри сусрећу, и то у земљама у развоју. Први проблем је што је одговарајућа литература оскудна и недовољна, док се проблеми специфични за сваку земљу у развоју уопште не узимају у обзир. Иако се у многим публикацијама обрађују научне информације, стиче се утисак да је област културе и одговарајуће терминологије из те области на маргини интересовања. Намера уредника и аутора ове публикације није била да пруже одговоре на сва питања везана за документацију у култури, већ да допринесу онима који се баве овом облашћу у неразвијеним земљама, да укажу на савремене токове у информационо-документационој делатности, а на крају и да помогну активирању заинтересованости за документалистичку обраду у културним делатностима земаља у развоју. У оквиру публикације налазе се: Садржај, графикони, табеле, Појмовник. У Прилогу се налазе преузети и преведени текстови неколико аутора.
Истраживање у функцији развоја манифестације: Музеји Србије, десет дана од 10 до 10
Након пилот-пројекта спроведеног 2015. године, аутори су ово истраживање пројектовали са циљем континуираног праћења развоја манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“. На случајном узорку посетилаца музеја током трајања манифестације, у мају 2016. године (Н = 2472, укупно 47 музејских локација у 28 градова Србије), спроведена је теренска анкета са специфичним циљевима: утврђивање демографске структуре посетилаца, испитивање информисаности о манифестацији, мерење ефеката манифестације на опажање музеја, испитивање навика посећивања и ставова о музејима. Поред теренске анкете посетилаца, реализована је и електронска анкета кустоса (пригодан узорак, 51 представник музеја и 4 представника културних центара, архива и завода за заштиту споменика културе). Ова публикација је намењена широј стручној публици: приказани су главни резултати (34 графикона) и њихов практичан значај за развој музејске публике. На почетку публикације дат је Садржај.
Истраживање у функцији развоја манифестације: Музеји Србије, десет дана од 10 до 10
Након пилот-пројекта спроведеног 2015. године, аутори су ово истраживање пројектовали са циљем континуираног праћења развоја манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“. На случајном узорку посетилаца музеја током трајања манифестације, у мају 2016. године (Н = 2472, укупно 47 музејских локација у 28 градова Србије), спроведена је теренска анкета са специфичним циљевима: утврђивање демографске структуре посетилаца, испитивање информисаности о манифестацији, мерење ефеката манифестације на опажање музеја, испитивање навика посећивања и ставова о музејима. Поред теренске анкете посетилаца, реализована је и електронска анкета кустоса (пригодан узорак, 51 представник музеја и 4 представника културних центара, архива и завода за заштиту споменика културе). Ова публикација је намењена широј стручној публици: приказани су главни резултати (34 графикона) и њихов практичан значај за развој музејске публике. На почетку публикације дат је Садржај.
Излагачка политика београдских ликовних галерија
У оквиру овог истраживачког пројекта, Драгана Мартиновић даје приказ излагачке политике четири ликовне галерије које се налазе у склопу највећих и најстаријих установа културе Београда: Галерије ФЛУ, Галерије САНУ, Ликовне галерије КЦБ и Галерије „Артгет“. За сагледавање постављених проблема, али и шире ситуације у којој се налази визуелна уметност, коришћен је стандардизовани упитник у електронској форми. Помоћу овог инструмента, било је могуће добити конкретне податке о статусу, финансирању, просторним и техничким ресурсима, људским ресурсима, стручним пословима, програмима и публици, сарадњи, као и приоритетима и проблемима у раду галерија. Добијени одговори били су уједно и основа за израду истраживачких питања коришћених приликом разговора са управницима и кустосима галерија. Целовитости истраживачког пројекта допринело је анкетно испитивање посетилаца ове четири галерије. На основу истражене културне политике ових галерија, функционисања менаџмента, ПР-а и маркетинга, као и на основу испитане структуре и карактеристика њихове публике, ауторка је сагледала излагачке профиле и стандарде излагања одабраних галерија. Дала је и предлоге мера које могу да утичу на решавање постојећих проблема, као и на побољшање рада наших еминентних галерија. На почетку публикације налази се Садржај, а у оквиру публикације и табеларни прикази резултата истраживања.