Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 1
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 1. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. Представљен је радни материјал са следећим предметним целинама: општине, становништво, језик и говори, писмо, образовање, културна сарадња и размена. На почетку је дато текстуално објашњење о плану прикупљања и сређивања података за будуће атласе културе са састанка одржаног у јуну 1969. године, као и преглед мапа по областима културних институција и делатности.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 2.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 2. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. У овом делу представљен је радни материјал у коме је обрађен историјски развој култура на тлу СР Србије који обухвата: праисторијске културе, античке културе, културу сеобе народа, византијску културу, средњовековну културу, културе под турском влашћу, хришћанске културе, исламске културе, културе у XВИИИ веку, културе у доба барока и класицизма, културе у XИX веку, народне културе, културе XX века.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 3.
Атлас културе Социјалистичке републике Србије 3. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. У овом делу представљен је радни материјал треће фазе пројекта којом су обухваћени: архиви, музеји и галерије, заштита природе, позоришта, музика и балет, књижевност, издавачка делатност, архитектура, урбанизам, кинематографија, штампа, радио и телевизија, установе за масовне културно-просветне делатности, културне манифестације, културно-уметнички аматеризам.
Библиографија написа о идејно-политичком оспособљавању, марксистичком образовању и марксистичкој литератури; Библиографија приказа и осврта на дела из области марксизма
Приложена библиографија је припремљена за пројекат „Актуелни проблеми у издавању литературе намењене идејно-политичком оспособљавању и марксистичком образовању чланова Савеза комуниста Србије“. Обухваћени су сви чланци, изводи и извештаји везани за расправе о идејно-политичком оспособљавању и марксистичком образовању чланова Савеза комуниста, радника и омладине. Поред чланака, пописани су и осврти и прикази марксистичке литературе. Библиографија садржи 517 јединица и подељена је на два горенаведена дела.
Друштвено-економски положај културе
У овом радном материјалу је дат преглед друштвено-економског положаја културних делатности са посебним освртом на материјалну основу рада у култури Београда. Представља почетак и део је разговора о предстојећем средњорочном плану, а има за циљ да се објективно прикаже друштвени и економски положај културе у Београду. Материјалом није обухваћена целокупна културна делатност, али је учињен покушај да се изнађу основне и најзначајније друштвене и материјалне претпоставке које битно опредељују културни развитак. У анализи материјалног положаја културних делатности разматра се кретање основних економских показатеља културне делатности, као и поређење културних са другим делатностима (привреда, друштво). Оснивање Самоуправне интересне заједнице културе Београда издвојено је као значајно јер представља основу остваривања културне политике у граду, те превазилажења буџетског начина финансирања. У посебном прилогу је приказано издвајање финансијских средстава, не само оних којима располаже Самоуправна интересна заједница културе већ и осталих која се издвајају на нивоу општина, ОУР-а и месних заједница за културне делатности. Дата је и структура инвестиционих улагања у културу за обухваћени четворогодишњи период. Радни материјал има Садржај, као и табеларне приказе.
Еxперт Меетинг он тхе Метходологy Апплицабле то тхе Дефинитион оф тхе Објецтивес оф Цултурал Девелопмент
Представљен је радни материјал са конференције стручњака европских земаља ЕСПОО, организоване под покровитељством Унеска, а одржане у Хелсинкију, престоници Финске, од 17. до 19. марта 1976. године. Састанку су присуствовали и представници из Југославије, из Завода за проучавање културног развитка (др Стеван М. Мајсторовић). Ради се о креирању методологије која би се применила у дефинисању циљева културног развоја Европе, па је, у оквиру овог материјала, изложено неколико метода и критеријума помоћу којих би истраживање било обављено. На основу представљене агенде са састанка, види се да су присутни стручњаци из европских земаља изнели анализе постојећег стања културне политике и културног развоја у њиховим земљама. Предложена је истраживачка методологија и усвојене су одговарајуће методе за дефинисање циљева културног развоја. Такође, предложене су стратегије планирања као методе културног развоја, али и области у којима је ургентно да се спроведе истраживање. Изнети су примери Велике Британије, Финске, Мађарске, Југославије, Француске, Чехословачке и др. земаља. У завршном извештају, изнети су закључци и препоруке на основу презентованих примера, у оквиру којих је акценат стављен на економске, политичке и друштвене одреднице. Овај радни материјал садржи табеле, графиконе и мапе.
Еxперт Меетинг он тхе Метходологy Апплицабле то тхе Дефинитион оф тхе Објецтивес оф Цултурал Девелопмент
Представљен је радни материјал са конференције стручњака европских земаља ЕСПОО, организоване под покровитељством Унеска, а одржане у Хелсинкију, престоници Финске, од 17. до 19. марта 1976. године. Састанку су присуствовали и представници из Југославије, из Завода за проучавање културног развитка (др Стеван М. Мајсторовић). Ради се о креирању методологије која би се применила у дефинисању циљева културног развоја Европе, па је, у оквиру овог материјала, изложено неколико метода и критеријума помоћу којих би истраживање било обављено. На основу представљене агенде са састанка, види се да су присутни стручњаци из европских земаља изнели анализе постојећег стања културне политике и културног развоја у њиховим земљама; да је предложена истраживачка методологија; да су усвојене одговарајуће методе за дефинисање циљева културног развоја; предложене стратегије планирања као методе културног развоја, а такође и области у којима је ургентно да се спроведе истраживање. Изнети су примери Велике Британије, Финске, Мађарске, Југославије, Француске, Чехословачке и др. земаља. У завршном извештају, изнети су закључци и препоруке на основу презентованих примера, у оквиру којих је акценат стављен на економске, политичке и друштвене одреднице. Овај радни материјал садржи табеле, графиконе и мапе.
Еxпертс меетинг он цросс-цултурал студиес метходологy анд проблемс релатед то тхе естаблисхмент оф цултурал атласес
У Београду је, у октобру 1976. године, одржан састанак стручњака за област проучавања методологије међукултурних студија, као и проблема везаних за успостављање атласа културе. Истиче се велика заслуга Унеска на иницирању и синтетизовању постојећих научних спознаја и увида на пољу међукултурних студија, као и на отварању широког поља истраживања која је још потребно предузети. У овом документу се налази: списак учесника (из СССР-а, Француске, Југославије, Швајцарске, Финске, Велике Британије, Мађарске, Шпаније, Малезије); списак докумената за рад на састанку (међу којима је и Атлас културе СР Србије); агенда састанка (расправа о међукултурном истраживању, о методологији, о темама, о принципима деловања, о атласима културе). Следи поздравни говор др Стевана Мајсторовића, председника Одбора за културу Југословенске комисије за сарадњу са Унеском, а потом и примери из поменутих земаља на задату тему. У оквиру документа налази се и презентација С. Мајсторовића „Атласа културе СР Србије“ на енглеском, француском и српском језику, у којем су приказани сви аспекти досадашњег културног развоја на нашем подручју. На крају је финални извештај са одржаног тродневног састанка у Београду. Након овог састанка, уследила је Унескова Генерална скупштина у Најробију, на којој је усвојен средњорочни план активности Унеска.
ИИИ Миленијум – Преглед мишљења о културном средишту
За потребе Одбора за ИИИ миленијум, у Заводу за проучавање културног развитка је, од октобра 1983. до маја 1984. године, спроведено интервјуисање чланова Одбора и других научника, угледних културних радника и стваралаца, како би сви они дали своје мишљење у вези са пројектом „Културно средиште“. У овом радном материјалу дат је преглед мишљења о замишљеном културном средишту, односно сажетак одговора саговорника на питања која су чинила окосницу разговора у вези са идејом овог пројекта. Питања су се односила на мишљења о: основној замисли Културног средишта, циљевима пројекта, о Отвореном универзитету, функцијама Информативног центра, о архитектонско-урбанистичком уобличавању Културног средишта, о оснивању Друштва за ИИИ миленијум, укључујући и предлоге за оснивање установа и објеката у оквиру Културног средишта. Разговоре су обављали А. Магдић, Р. Росандић и М. Немањић. На почетку је дат Садржај, а на крају Прилог који садржи транскрипте разговора са 68 саговорника на наведене теме.
Кладово у НОР-у и револуцији 1941–1945. године, Пројекат за израду монографије
Иако су о Народноослободилачкој борби објављене бројне публикације, оне се углавном тичу целе територије Србије и Југославије, док су ужи региони, окрузи, срезови и поједини градови мање обрађени. На иницијативу друштвено-политичких организација из Кладова, а према Милану Борковићу, разлози покретања овог будућег пројекта и његов циљ јесте да се прикажу сви аспекти Народноослободилачког покрета (НОП) и окупационог система на територији данашње општине Кладово, као и терор који је вршио окупатор и његови сарадници над становништвом овог краја. С обзиром на то да је сачуван мали број докумената са стране ослободилаца (више је докумената са окупаторске стране), од значаја ће бити и сећања савременика неких важних догађаја, као и архивски подаци како из Србије, тако и из земаља суседа. Аутор износи предлог периодизације и тематских целина. Овај пројекат монографије је део ширег пројекта израде историје револуционарног радничког покрета на територији целе СФРЈ.
Листови и часописи у СР Србији (без покрајина) културно-информативног карактера и локалне радио-станице
Приложени библиографски преглед рађен је за пројекат „Просторни план СР Србије“. Обухвата списак објављених листова и часописа из следећих области: културно-информативна; филозофија и психологија; социологија и статистика; политичко-информативна. Поред тога наведени су и дневни листови, публикације за ученике основних школа, публикације за ученике другог степена, као и студентске публикације. Након овог списка, посебно је наведен списак локалних радио-станица. На самом почетку прегледа налази се Садржај.
Организације културе и нове културне потребе
Истраживање „Организације културе и нове културне потребе“ је реализовано као подпројекат обимнијег пројекта „Истраживање концептуалних, просторних и економских проблема претварања Београда у интегрално културно средиште“ Одбора за ИИИ миленијум САНУ. Сврха овог истраживања је, попут осталих подпројеката у оквиру овог пројекта, да се сагледа затечена ситуација и проуче модели организованости културних комплекса, и да се преиспита улога и место постојећих организација културе у Београду у односу на планирано Културно средиште. У фокусу овог дела истраживања су организације културе и њихова улога у задовољавању постојећих и стварању нових културних потреба. Организације културе се виде као значајно место где се конкретизују културне потребе, у које допиру подстицаји из спољне средине, али и из кога импулси иду ка окружењу. За потребе овог истраживања, прикупљени су подаци о ресурсима установа културе у граду Београду – позориштима, библиотекама, културним центрима, музејима и галеријама (просторни, кадровски/људски, програмски, организациони, финансијски). Како се начин одлучивања и управљања установама културе доводи у везу са испуњавањем њихове основне улоге/функције, у оквиру истраживања је спроведено и анкетирање руководилаца установа културе. Закључак анализе улоге организација културе са аспекта сагледавања нових културних потреба показао је да није довољно развијена свест о променама које су се током претходне деценије догодиле у оквиру социјално-демографских, урбаних и културних структура, и да се методе и садржаји рада нису прилагодили тим променама. С тим у вези, аутори постављају питање да ли је реч о томе да су културне потребе недовољно развијене или је реч о неприпремљености и неприлагођености организација културе да одговоре на нове културне потребе. На почетку истраживања је Садржај, а на крају су прилози: списак организација у којима је обављена анкета и одговори на питања о развоју организација.