Анализа и оцена развоја културе у Београду 1965–1970.
Ова студија је настала из „Програма развоја културних делатности у Београду (1971–1975)“, студије рађене за потребе Скупштине града Београда. Аутори дефинишу културу једне друштвене заједнице као релативно хомогено подручје, јер обухвата различите делатности које одговарају издиференцираним културним потребама. У студији је примењена статистичка класификација, према којој се све културне делатности деле на културно-просветне и уметничко-забавне. Аутори истичу да из односа културних делатности и културних потреба произилазе основни проблеми културног развоја и планирања у области културе. Упућују на то да би под културним развојем требало да се схвати развој појединих елемената – и културних делатности и културних потреба, који би ова два пола једне целовите појаве довели у складан однос. То значи квантитативно проширивање и квалитативно обогаћивање културних делатности и културних потреба. Студија је подељена на два дела. У првом делу студије обрађена је анализа стања културе у Београду (1965–1970), и у њему се налазе три поглавља. Други део студије односи се на Програм развоја културних делатности и установа Београда за период 1971–1975–1985. И у овом делу садржана је класификација која је примењена у првом делу студије, уз додатак два мања поглавља. На почетку студије дат је Садржај, а на крају библиографија и посебан додатак, где су и табеле са статистичким подацима емпиријског дела истраживања.
Анализа и основе оријентационог програма ефикаснијег деловања делатности културе у општини Титово Ужице
У овом истраживању, Миливоје Иванишевић анализира проблеме који су настали у области културне делатности услед динамичног развоја које је Титово Ужице доживело након Другог светског рата. Први проблем су локације институција културе и њихових пунктова (биоскопи, библиотеке); ту се поставило питање да ли је сврсисходније изградити посебне, специфичне објекте за сваку делатност или један вишенаменски објекат. У непосредној вези са формирањем нових институција културе јесте кадровска основа која је за већину установа културе у Титовом Ужицу била непримерена (недовољан број кадрова) у време рада на овом истраживању. У том смислу је незаобилазно питање материјалне основе и материјалних потреба културе. Иако је у Титовом Ужицу Самоуправна интересна заједница културе тада издвајала више средстава за културу, и даље је остао актуелан проблем унутрашња организација и функционисање делатности културе на подручју града, односно општине. Спроведеном анализом стања од 1980. до 1984. године, као и предлогом оријентационог програма ради ефикаснијег деловања културе у општини Т. Ужице, у оквиру овог истраживања, М. Иванишевић износи начин и правац, период и приоритете чијим је дефинисањем могуће достићи циљеве културне политике у самој општини. У истраживању су изнети и статистички подаци за поменути период.
Анализа развоја културе у Београду 1981–1985.
Ову истраживачку студију наручила је Градска самоуправна интересна заједница културе. Дата анализа представља сажет преглед материјалних и друштвених услова за развој и могућности развоја културе у наредном периоду. Неопходност анализе произашла је из неопходности координисања бројних друштвених активности у процесу самоуправног планирања заснованог на јединственим методолошким поступцима, критеријумима, мерилима и индикаторима приликом припреме планова развоја културе у Београду. Пракса планирања сопственог културног развоја није у довољној мери присутна у организацијама удруженог рада и месним заједницама, као основним елементима система друштвеног планирања. То је неповољна основа за формулисање стратегије развоја установа културе и самоуправно-интересних заједница културе. Београд је такође и културни центар Републике и Југославије, и у њему се налазе бројне установе културе, организације, као и манифестације које превазилазе границе Београда. Аутор започиње анализу стања области културе у условима економске кризе од издавачке делатности, преко библиотечке, позоришне, сценско-музичке делатности, до ликовног стваралаштва и кинематографије. Необезбеђивање материјалних услова за културу довело је до приметног слабљења положаја ове области, због чега је једнако битна анализа средстава намењених културним активностима, структуре прихода делатности културе како у Београду, тако и у Републици и целој држави. Оснивањем СИЗ-а културе, издвајањем за културу на нивоу општина, месних заједница, ООУР-а, као средиштима културног живота грађана и радних људи, отвара се могућност финансирања културних институција. Ова истраживачка студија обухвата: Садржај, Напомене и табеле.
Анализа стања културе у општини Бањалука
У оквиру ове истраживачке студије, аутори се баве анализом стања културе у општини Бањалука, што представља прилог за дефинисање дугорочног плана развоја културе Бањалуке, једног од регионалних центара Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине у саставу СФРЈ. Наиме, земљотрес, који је задесио Бањалуку 1969. године, направио је огромну материјалну штету. Поред стамбених и јавних објеката, уништене су и зграде установа културе. Група културних радника из Београда дошла је у Бањалуку 1971. године и са запосленима из културе овог града разговарала о могућностима културног развоја и примени, у то време, савремених метода у планирању развоја општине Бањалука. Тада настаје „Пројектни задатак за израду дугорочног програма развоја области културе и умјетности бањалучке комуне за период 1973–1990. године“, који је послат Заводу на разматрање. На основу тога, у Заводу је разрађена прва скица будућег пројекта која је крајем исте године послата у Бањалуку, а затим и предлог пројекта за израду програма културног развоја општине Бањалука. Анализа стања културе у општини Бањалука обухвата: 1) друштвено-економске оквире културе; 2) развој културе у посебним срединама – културни живот села, културне активности у школама и радним организацијама; 3) институционални оквир културног живота који се односи на установе културе, културно-уметничка друштва и уметничка удружења у овој општини; 4) део посвећен становништву и култури, са резултатима истраживања испитивања културних потреба становништва Бањалуке спроведеног наменски, за потребу ове анализе. Поред Садржаја, у оквиру студије налази се и Прилог за програм развоја културе Бањалуке, чији је аутор Ибро Ибришагић.
Београдски симфонијски оркестри – нови модели организовања (Издање Култура – планирање)
Ова студија је настала захваљујући финансијској помоћи СИЗ-а културе. У оквиру ње, Вера Икономова се бави проблемима организације и управљања београдских оркестара симфонијског типа. Ови оркестри, који су основани са великим амбицијама, сврстани су у ранг установа од великог друштвеног интереса. После две деценије успешног рада, они губе на свом значају и постају оркестри локалног значаја, скромног домета, који су изгубили и своју публику. У раду, ауторка анализира узроке оваквог стања и проблеме који настају из такве ситуације. Циљ који ауторка студије поставља јесте стварање таквог организационог модела који би омогућио решење кадровских проблема београдских оркестара. У посебном поглављу, ауторка анализира низ ограничења и проблема који су довели до тренутне ситуације, и то у: формирању програма; куповини музичких инструмената; самом Закону о избору кадрова; избору организационе структуре; систему финансирања. У другом поглављу, В. Икономова даје смернице за могућа решења тренутне ситуације. Наводи да је потребно изменити обим и садржај рада, набавити неопходне инструменте и решити проблем квалитета извођења. Такође, као важан корак ка променама разматра и потребу измене организационе структуре и побољшања материјалног стања оркестара уз унапређен маркетинг. У закључном разматрању, истиче да даљи развој оркестара није могућ без додатних финансијских улагања и даје три модела решења проблема комплетирања београдских оркестара. На почетку је дат Садржај, а на крају прилози: кратка историја четири београдска оркестра и неколико новинских критика, као и закључак на енглеском језику. У оквиру студије налазе се табеле.
Биоскопи у Србији
Студија је настала као производ резултата претходних истраживања Завода за проучавање културног развитка да је, према речима запослених у култури, у градовима и општинама Србије све мања видљивост биоскопске делатности. Велики број биоскопа у Србији је током 90-их и почетком 2000-тих престао са радом, док су многе установе наставиле да одржавају биоскопску делатност у значајно смањеном обиму (неколико пута годишње). Основна идеја истраживачког пројекта и анализе је да пружи увид у начин функционисања биоскопа у Србији након 2000. године, као и у њихове основне проблеме. Истраживачки сагледан преглед биоскопске мреже у Србији обухватио је кључне сегменте биоскопске делатности, њене могућности и главне изазове: број сала/биоскопа са филмским пројекцијама; број биоскопа који функционишу као самосталне установе и број других установа који негују приказивачку делатност у оквиру својих активности; број и структура биоскопских пројекција у приказивачким установама; стање биоскопских установа у погледу опреме и простора; преглед проблема приказивача; бројност публике и начини промоције филмских програма међу активним и потенцијалним посетиоцима. Методолошки, истраживање је базирано на специјализованом упитнику који је садржавао 61 питање на различите теме у функционисању приказивачких установа. Студија садржи и врло важан сегмент анализе процеса и различитих модела дигитализације биоскопа (д-цинема и е-цинема) који су актуелни на глобалном нивоу, као и могућности дигитализације биоскопа у Србији. Најважнији циљ студије је да се, кроз преглед стања и потреба приказивачких установа, пробуди стручна и шира јавност и допринесе покретању иницијативе и дефинисању даљих планова и активности за оживљавање и унапређење биоскопске мреже у Србији.
Часописи и листови које финансира Републичка заједница културе
Предмет истраживања ове студије, коју је конципирао Вујадин Јокић, јесте часописна односно редакцијска политика. Њена селективност се не може утврдити без увида у културни и интелектуални развитак појединих периодичних издања. Међутим, с обзиром на то да је наручилац посла Републичка заједница културе, овде је циљ истраживања сужен на испитивање часописне политике у домену надлежности наведене културне организације. Утврђено је да на подручју Србије, и то највише у Београду, излази више десетина разних часописа и листова са културном и друштвеном проблематиком. Културни развој подстиче и захтева одређени ступањ развоја културне периодике. Уопштено говорећи, В. Јокић истиче да проблем није у њиховом великом броју, већ у њиховој организацији и начину на који и колико прате савремену културно-друштвену проблематику. Дакле, битни су: статус, структура, кадровска политика, материјални услови, начин финансирања, покретање часописа и листова, дужности и права оснивача и редакција часописа и листова и др. Вујадин Јокић се са сарадницима бави анализом оних часописа које финсира наведена културна организација, а који тематски и садржајно припадају разним областима – од књижевности, преко филозофије, културе, уметности, до часописа разних стручних организација. У овој истраживачкој студији дата је анализа основне оријентације и карактера часописа; извршена је њихова валоризација и потреба друштва за њима, односно утицај који они имају на друштво. Аутор закључује да постоје недоречености у погледу начина регулисања односа између оснивача, издавача и редакције, а то је условљено и развојем самоуправних односа у нашем друштву, али и да се то може регулисати добро постављеним системом финансирања. Такође, наводи предлоге за могућа решења овог проблема. На почетку се налази Садржај, а на крају су Закључци и предлози, као и Прилози са табеларним прегледима пласмана часописа.
Читаоци београдских библиотека (Истраживања и Документација, св. 4)
Ова студија је настала у оквиру пројекта „Публика јавних библиотека Београда“. Њени аутори се баве испитивањем читалаца београдских јавних библиотека који се деле на две основне подгрупе: читаоце стручне литературе и уџбеника и читаоце књига које припадају лепој књижевности и другим областима књижевног стварања (путописна, мемоарска литература итд.). У методологији су се руководили поделом коју је направио Робер Ескарпи – на функционалну и нефункционалну књигу, што и јесте основа за разграничење ове две скупине публике. Тржиште књига учествује у конституисању читалачке публике, у зависности од богатства и разноврсности производње књига, као и од разгранатости мреже за дистрибуцију књига коју чине књижаре. Библиотеке учествују у формирању читалачке публике, у зависности од богатства и разноврсности својих фондова, али и од нивоа стручних услуга, као и функционалности простора у којем су смештене. Приликом спровођења истраживања, аутори су настојали да утврде везу између коришћења јавне библиотеке и поседовања сопствене домаће библиотеке, односно куповине књига. Приступили су и додатној диференцијацији публике на: музичку, ликовну, позоришну и др. Закључили су да је удео појединих професионално образовних категорија врло неједнак у оквиру читалачке публике; такође, не постоји увек пропорција између величине тих друштвених група и одређених облика публике. Наиме, поставља се питање зашто велики број интелектуалаца и средњег стручног кадра не припада читалачкој публици. Истраживање чланова преко анкете спроведено је у 10 београдских народних библиотека са огранцима. Првенствено је било важно сазнати мишљење читалаца о разлозима за упис у библиотеку, о учесталости посећивања библиотеке, о врсти литераутре коју позајмљују, о начинима информисања о књигама и сл., а такође и библиотекара о читалачкој публици. На почетку публикације дат је Садржај. На крају су Прилози, Упитник за управнике библиотека, Упитник за библиотекаре и књижничаре, као и одговори библиотечких радника који раде са публиком.
Читаоци народних библиотека Србије
Милош Немањић се у оквиру ове истраживачке студије бави испитивањем читалачке публике на територији Југославије, а потом и СР Србије заједно са покрајинама. Даје детаљан опис релевантних структура у СР Србији, уз диференцијацију према покрајинама. У истраживање су укључене две битне категорије становништва: 1. чланови библиотека који припадају радном делу становништва и активног становништва (око 2% једних и 2% других је учлањено у библиотеке); ученици и студенти, чији је обухват чланством у народним библиотекама доста велики и креће се око 45% укупне наведене популације. Ради лакшег спровођења емпиријског дела истраживања, нису обухваћене све библиотеке, већ је извршен одређени избор општина (Зајечар, Крушевац, Параћин, Пирот, Пожега, Шабац). М. Немањић анализира положај и стање народних библиотека у поменутим општинама уже Србије, и то преко упитника, преко извештаја и директним контактом са запосленима. Износи статистичке податке о: чланству, услугама, набавци и књижним фондовима, финансијским средствима, стручном кадру… Даље, истражује социјално-демографски аспект читалачке публике јавних библиотека (старосна структура, образовање и сл.), и то преко спроведене анкете. На крају даје закључна разматрања везана за развијеност библиотечких установа са једне стране и састав читалачке публике народних библиотека Србије са друге стране. У оквиру студије налазе се табеларни прикази.
Цултурал Плуралисм анд Цултурал Идентитy, Тхе Еxпериенце оф Цанада, Финланд, анд Yугославиа
Ова истраживачка студија реализована је под окриљем Унеска, а спроведена је у Канади, Финској и Југославији са циљем да се заједничким напорима свих учесника постигне увид у начине на које се принципи културног плурализма примењују у свакој од ових земаља. Поред тога, компарацијом добијених резултата у свакој од земаља учесница, аутори истраживања у оквиру ове студије тежили су прикупљању ширег знања о културним политикама које би одговарале демократском развоју различитих друштава и земаља. Разлике које постоје међу земљама које су учествовале у истраживању, као што су: друштвено-политичко уређење, економски развој, демографске карактеристике, послужиле су као полазна тачка, односно аналитичка матрица за проучавање феномена културног плурализма. У студији је примењен флексибилни аналитички метод уз употребу постојећих података прикупљених у различите сврхе. Изабрани су феномени и развојни трендови специфични за сваку земљу, применом поступака који на најприкладнији начин представљају културне процесе, искуства и дилеме културног развоја у ситуацијама културног плурализма. Анализа се није односила само на приказ тренутног стања већ и на евалуацију процеса који је довео до појаве одређених феномена. Циљ аутора канадског истраживања је да испитају учинке етничке и језичке разноликости на друштвену кохезију, односно да истраже како језик и етничка припадност комуницирају са другим одликама канадског друштва. У истраживању Финске, аутори су се концентрисали на анализу свих финских мањинских група са посебним нагласком на њихову етно језичку виталност и на социо-економске аспекте положаја мањинских култура. Аутори југословенског истраживања фокусирани су на неколико примера са циљем да илуструју више облика примене политике културног плурализма на различитим нивоима самоуправљања и власти. Студија садржи четири поглавља са статистичким подацима, графиконима, мапама. На почетку је Садржај, а на крају су прилози у виду библиографије и табеларних приказа.
Цултуре анд wоркинг лифе
У преводу на енглески студије Веселина Илића приказани су одговори на листу питања датих у оквиру Унескове међународне компаративне студије „Култура и радни живот“ рађене 1976/77. У одговорима радне групе дају се извесне примедбе и указује на начине организовања културе и радног живота, на њихову примену у предузећима кроз легислативе, на статус и организацију културних и уметничких активности, на самоуправљање програмима културне политике у Југославији, али и на комплексност аспеката с обзиром на плурализам у земљи, те потешкоће у давању прецизних статистичких података о културним и уметничким активностима радника. Приказани су нормативни и практични аспекти, као и проблеми у дефинисању културе рада и креирања радног окружења у југословенским условима. Студија обухвата следеће теме: дизајнирање радног окружења, соба за одмор; планирање културних активности у културним центрима, на радним местима; учење, култура и синдикалне активности током радног времена; сусрети са уметницима и њиховим стваралаштвом (музика током рада, изложбе, кратке посете културних радника на радним местима или у културним центрима и радним одмаралиштима, могућност позајмљивања књига, плоча на радном месту); групне културне и образовне активности, као и оне у оквиру слободног времена међу запосленима (културна удружења, аматерска друштва); употреба културе у раду синдиката запослених; контакт са културним животом изван радног места (контакт са културним институцијама које нису повезане са местом рада). На почетку студије дат је Садржај, а у оквиру студије налази се неколико табела.
Цултуре анд wоркинг лифе ин “Први мај” (Yугослав цасе студy)
Овде је дат енглески превод истраживачке студије Бранимира Стојковића која представља део истраживачког пројекта „Култура рада“, у чијој је изради учествовало неколико истраживача Завода за проучавање културног развитка. Аутор овог дела истраживања, Бранимир Стојковић, најпре даје осврт на историјски и друштвени оквир настанка „Првог маја“ у Пироту, фабрике која производи конфекцију и трикотажу, а у којој се веома водило рачуна о условима рада, самој радној средини, као и задовољству радника. Издваја две чињенице везане за „Први мај“: да је то самоуправна радна организација која ефикасно остварује основне циљеве самоуправљања; да је посебно наглашен проценат заступљености женске радне снаге у овој грани индустријске производње. Потом, на основу анкете радника, аутор испитује друштвено-нормативну организацију предузећа, као и стварно учешће радника у самоуправљању, па и њихов однос према самоуправном одлучивању. Оно што је важно у самоуправно организованој радној организацији попут „Првог маја“ јесте и информисање радника, односно њихова обавештеност о битним питањима, а потом и учествовање у доношењу одлука које се тичу њих и њихове радне организације. Даље, Б. Стојковић истражује образовну структуру запослених, планирање и финансирање образовања и усавршавања радника. У петом делу студије говори о условима рада и уређењу радне средине, а посебан осврт даје на процес неутралисања негативних дејстава производно-технолошког процеса на човека, као и на естетско уређење радне средине. Разматра и постојање службе за организовање културних активности у оквиру „Првог маја“ (музеја, библиотеке, КУД-а). На почетку студије налази се Садржај, а у оквиру студије дати су и табеларни прикази.