Досије културе Београда И, година 1978.
Досије културе Београда И представља извор систематизованих података о стању у култури и развијености културних делатности на територији града 1978. године. Поред поседовања стручних и научних података, прављен је са намером да помогне тадашњим носиоцима културне политике у планирању њихових културних активности на објективним чињеницама. Такође, на овај начин и локалне средине су могле да стекну увид у сопствене потенцијале, као и у свој положај у односу на друге средине. Од користи је био и друштвено-политичким организацијама културе Београда у циљу праћења стања у овој области. Подаци су прикупљани из четири извора: организација удруженог рада у култури; интересних заједница културе; месних заједница; и организација удруженог рада које удружују средства за културне програме са интересним заједницама културе. Досије културе Београда И има: Садржај, Објашњење настанка ове студије, Адресар установа културе града, са табеларним приказима сакупљених података према одређеним групацијама, и то у оквиру: музеја, архива, завода за заштиту, галерија, позоришта, библиотека, поливалентних центара. Састоји се из три дела: Установе културе које задовољавају заједничке потребе и интересе у Граду и Републици; Култура у београдским општинама; Култура у месним заједницама.
Досије културе Београда, година 1980. ИИ
Досије културе Београда ИИ представља извор систематизованих података о стању у култури и развијености културних делатности на територији града 1980. године. Поред поседовања стручних и научних података, прављен је с намером да помогне носиоцима културне политике у планирању њихових културних активности на објективним чињеницама. Такође, на овај начин и локалне средине су могле да стекну увид у сопствене потенцијале, као и у свој положај у односу на друге средине. Од користи је био и друштвено-политичким организацијама културе Београда у циљу праћења стања у овој области. Подаци за Досије културе прикупљали су се сваке друге године и то из неколико извора: организација удруженог рада у култури, самоуправно-интересних заједница културе и из месних заједница. За Досије културе Београда ИИ прикупљени су подаци из месних заједница и културно-уметничких друштава. Подаци о месним заједницама тицали су се носилаца културне политике, планирања културног развоја, средстава, простора, остварених програма, сарадње, с тим да су месне заједнице биле подељене на пет категорија према броју становника. О културно-уметничким друштвима истражене су њихове основне карактеристике: оснивач, број чланова, руководеће и уметничко особље, активности, средства, расположиви простор, а дат је и адресар ових друштава и њихов распоред по општинама. Сакупљени подаци према одређеним групацијама дати су у оквиру табеларних приказа. На почетку студије је Садржај.
Досије културе Београда, година 1982. В
Досије културе Београда В представља извор систематизованих података о стању у култури и развијености културних делатности на територији града 1982. године. Поред поседовања стручних и научних података, прављен је с намером да помогне носиоцима културне политике у планирању њихових културних активности на објективним чињеницама. Такође, на овај начин и локалне средине су имале увид у сопствене потенцијале, као и у свој положај у односу на друге средине. Од користи је био и друштвено-политичким организацијама културе Београда у циљу праћења стања у овој области. Подаци за Досије културе прикупљани су сваке друге године и то из неколико извора: организација удруженог рада у култури, самоуправно-интересних заједница културе и из месних заједница. Овде је дато шест статистички обрађених целина са приказаним подацима у табелама: установе културе од градског и републичког значаја; општинске интересне заједнице културе, библиотеке и поливалентни центри; месне заједнице (због недовољних средстава, узорак је био ограничен), културно-уметнички аматеризам; слободне позоришне групе, музички ансамбли. У оквиру ових целина изнети су подаци према: просторним условима, чланству, оствареним средствима, гостовањима, наступима и др., уз адресаре. На почетку се налази Садржај.
Друштвени и материјални положај ликовних уметника
На захтев Удружења ликовних уметника Србије да се проуче услови под којима живе и раде ликовни уметници, у Заводу за проучавање културног развитка урађен је нацрт пројекта, добијена су средства а потом се приступило његовој реализацији. Истраживањем су обухваћени сви ликовни уметници (сликари, вајари, графичари) чланови УЛУС-а који живе на територији СР Србије. Истраживање је изведено методом анкете и интервјуа, помоћу упитника са отвореним питањима. Истраживачка студија је подељена у пет делова. У првом делу је дат кратак историјски преглед проблема који се обрађује; у другом делу се испитује материјални положај ликовних уметника. Трећи део садржи преглед мишљења и ставова ликовних уметника и ликовних стручњака о могућностима равноправног учествовања ликовних уметника у друштвеним збивањима, као и њиховог утицаја на сопствени положај у земљи; дат је и преглед објективних показатеља о друштвеним улагањима у развој ликовних уметности, као и преглед прописа који одређују друштвено-економски положај самосталних ликовних уметника. Четврти део је посвећен Продајној галерији, као јединственој институцији у оквиру које се обавља продаја и откуп уметничких дела, а у петом делу је представљен избор из социолошких студија посвећених истом проблему уз примере других земаља. Подаци су дати у виду процената, а приказани су и у табелама. На крају студије дат је Садржај.
Функција радничких и народних универзитета и домова културе у градским и приградским насељима Београда
У овој студији, аутори се баве проблемом функционисања врло специфичне врсте организација у области културе какви су народни универзитети и домови културе. Београд је, развијајући се, од раних 50-их па све до позних 70-их година, изградио велики број објеката намењених управо овим организацијама. То су у првој фази били претежно народни и раднички универзитети, а касније све више домови културе и центри за културу, као целовите културно-образовне организације. У студији је, такође, дат кратак хронолошки преглед њиховог настанка. У закључку ове студије наводи се да је потребно да Београд има одређени број специјалних културно-образовних организација које ће бити средишта разнородних културних дешавања и извори широких културних информација. Поливалентне, мултимедијалне организације треба да покривају оне делове Београда где таквих организација нема, а посебно треба водити рачуна о специфичним потребама неких делова популације, као што су деца, омладина и стари. Дата је препорука да се градско подручје Београда стратификује на поѕоне, са тачке гледишта културне привилегованости, односно депривилегованости становништва. Тако су београдске општине класификоване у три зоне: најмање, мале и велике привилегованости. У циљу што потпунијег сагледавања унутрашњих односа у истраживаним организацијама, као и њихових односа са друштвеном средином, преимењен је стандардизовани упитик од две групе питања. На почетку студије дат је Садржај, а на крају је табеларни преглед по општинама.
Функција радничких и народних универзитета и домова културе у градским и приградским насељима Београда (Култура – Планирање, св. 8)
У овој истраживачкој студији, аутори разматрају проблем функције врло специфичне врсте организација у области културе какви су народни универзитети и домови култура. Потреба да се уради ова студија је наступила због промена које су се дешавале унутар ових организација и социјално-културних услова у којима су оне обављале своју функцију. У Београду, који се развијао као велики град и престоница, од раних 50-их па све до позних 70-их година, изграђен је велики број објеката у којима су, у првој фази, били смештени народни универзитети, а касније домови културе и културни центри. Концепт ове мреже објеката културе у Београду био је ширење културе на свим нивоима, као и окупљање широких маса ради њиховог културног образовања. Ипак, колико је овај тип институције био одржив у тадашњем времену, толико је био неприлагођен измењеним социјално-културним условима касније. У овој публикацији је, такође, пописано 27 културно-образовних или само културних организација полифункционалног типа, а то су народни и раднички универзитети који у свом саставу имају центре за културу, омладинске центре, домове омладине, домове пионира и др. На почетку истраживања налази се Садржај, док се на крају налазе табеларни прикази.
Идејни аспекти масовне културе у Београду
У овом истраживању, аутори су покушали да ситуирају масовну културу унутар вредносног и нормативног система социо-културног контекста града Београда. Кроз емпиријско и теоријско утемељење, циљ је био истражити овај сложен и противречан феномен културног и друштвеног живота Београда. Појава масовне културе се везује за настанак индустријског и урбаног друштва, што је нераскидиво повезано са капиталистичким начином производње, односно тржишним вредновањем и профитом. У тим околностима, јављају се и потрошачи културних добара, која пак бивају посматрана као роба. Попут привредне делатности, и културна индустрија тежи што ширем тржишту ради остваривања што веће зараде. Стога полази од потреба и укуса најшире публике, обухватајући свет забаве и бекство од свакодневних обавеза. У овом тексту приказана је економска страна масовне културе (уз разлике између појединих подручја културе), а дат је и поглед на развој, економику, маркетинг и тржиште масовне културе. Кроз емпиријско истраживање дат је приказ публике новокомпоноване народне музике (њен социо-културни профил, рецепција, карактеристике и сл.), уз упоредни преглед начина коришћења слободног времена елитистичког и популистичког културног модела, детаљнију анализу стила живота ове две публике, креирање њиховог имиџа и узора. На крају, указано је на културну функцију телевизије и Београдског програма, дакле, на њихово место у масовној култури, уз податке о гледаности одређених ТВ програма. У оквиру текста налазе се: Садржај, графикони, табеле.
Издавачка делатност у Србији 1968–1978. (Култура – Истраживање, св. 1)
У овом издању представљена је анализа издавачке делатности у Србији, у периоду од 1968. до 1978. године, и промишљање друштвено-економског положаја издавачке делатности, за шта је подстицај нађен у Резолуцији о Политици остваривања друштвеног плана СР Србије. Формулисан је истраживачки пројекат који је поверен Заводу, где је формирана радна група. Најпре је требало идентификовати издавачке и друге радне организације које се баве издавачком делатношћу, а потом, да би се дошло до актуелних података о броју запослених, структури прихода и расхода издавачких и др. организација, израђен је посебан упитник. Циљ је био одговорити на тему друштвених потреба везаних за издавачку делатност. Пошто је издавачка делатност једна од најспецифичнијих друштвених делатности, у овом истраживању је било основно приказати њено преплитање са научном, образовном, културном, економском, политичком делатношћу. У другом делу је дат друштвено-економски и самоуправни оквир и положај издавачке делатности, а у трећем подробна анализа издања у поменутом десетогодишњем периоду, према научним областима (природне, друштвене, примењене науке), из области политике, спорта и др., што је све пропраћено табеларним приказима. Подаци су добијени на основу упитника упућених издавачким радним организацијама, новинско- издавачким радним организацијама и непрофесионалним издавачима. Студија на почетку има Садржај, а на крају апстракт на енглеском језику.
Књижевни живот у унутрашњости Србије
Комплексна истраживачка студија Вујадина Јокића дата је кроз неколико поглавља, у оквиру којих су своје текстове приложили и други аутори. На почетку студије, аутор даје проблемско-методолошко полазиште овог истраживачког пројекта, као и глобални поглед на тему књижевног живота у унутрашњости СР Србије. Наиме, књижевност се јавља у друштвеном контексту као део културе једног народа и управо се преко књижевног живота испољава веза између књижевности и других људских активности. С обзиром на то да је део и интелектуалног живота, био је предметом интересовања бројних теоретичара културе, док се у нашим условима ретко ко бавио овим питањем. Постоје квантитативни подаци, али се занемарују квалитативни садржаји. В. Јокић запажа да су многе појаве неиспитане, нарочито оне које се односе на стање духа и културе у унутрашњости. Зато је важно, како каже аутор, проучити садашње стање у овој области, поготово ван Београда. Што се тиче предмета ове истраживачке студије, сложеност проистиче из тога што је књижевност везана и зависна од целокупног живота једне средине и њених друштвених установа. Конкретније речено, предмети овог истраживања су: писац, књижевна политика, главне књижевне струје и правци, књижевни часописи, књижевна критика, организатори књижевног живота, књижевне традиције и др. Циљ који је аутор ове истраживачке студије поставио јесте да се сагледа однос између дате друштвене ситуације (економске, друштвене, политичке, стваралачке) и књижевног живота. Кроз ову студију, аутор ће покушати да сазна и изнесе функцију књижевности у локалној средини, нарочито преко мишљења писаца о датој ситуацији, као и о књижевном животу, али и компетентних људи у општинским центрима. Примењује следеће методе: проучавање материјала, изучавање литературе, усмене разговоре, анкетирање и анализу. На почетку студије налази се Садржај, а на крају – биографије и библиографије познатих писаца уже Србије.
Култура младих радника
Аутори ове студије баве се социолошким истраживањем културног живота радничке омладине која, по њиховом мишљењу, отвара бројна питања о положају и улози радничке класе у заснивању самоуправног начина производње и о будућим перспективама самоуправног социјалистичког друштва. Такође, у култури радничке омладине показују се сви континуитети и дисконтинуитети социјалистичке револуције. Систематична истраживања живота (културе) омладине у југословенском социјалистичком друштву започета су крајем 70-их година, када су и формиране посебне омладинске истраживачке организације. Ипак, може се сматрати да у југословенској заједници није постојала јасна друштвена оријентација у истраживању проблема, а поготово истраживања културног живота радничке омладине. Дата истраживачка студија садржи три блока, а у сваком тематском блоку критички су интерпретирана релевантна значења бројних теоријских становишта и емпиријских показатеља. Уводни, теоријско-методолошки блок говори о заснивању социологије омладине; други говори о култури радничке (класе) омладине у историјском тоталитету социјалистичког друштва, а трећи о култури свакодневног живота радничке омладине у смислу заснивања самоуправног начина производње. У приказу емпиријских резултата, аутори су настојали да провере хипотезе о узрочној условљености одређености основних варијабли о култури радничке омладине. На основу сакупљене емпиријске грађе анализиран је и утицај различитих социјалних и културних чинилаца и појава на разноврсне облике културе радничке омладине. На почетку студије дат је Садржај, а у оквиру студије су бројне табеле. На крају студије је приложен упитник о културном животу радничке омладине.
Култура радног живота
Ова студија представља једну од шест студија са којима је Југославија учествовала у реализацији програма Међународне конференције о културној политици одржане у Хелсинкију 1972. године. Студије, које треба да се ураде у периоду од 1975. до 1977. године, припремају се у оквиру Унесковог програма из области културе и у њима учествује по неколико земаља, а такође се организују и семинари на теме које се обрађују. Веселин Илић је као основни циљ ове студије поставио потребу презентовања искуства везаних за истраживање начина и могућности укључивања радника у културни живот. Претпоставка је да фабрике и радионице чине поље у оквиру којег би сарадњом културних делатности и других врста рада могле да се обезбеде бољи услови за задовољавање културних потреба људи који из више разлога не учествују у сопственом културном развоју. Стога се аутор окреће изучавању различитих метода које се користе на радним местима у сврху подстицања учешћа радника у културним делатностима. Најпре се бави одређивањем основних појмова и категорија, као што су: култура радног живота, култура рада, радна средина, самоуправно организовање културе и др. Потом приказује односе културне политике према култури рада, праксе културе рада у основним организацијама удруженог рада код нас, односе радника и уметника, могућности коришћења слободног времена, активности културе и образовања радника итд. На почетку је дат Садржај, а на крају је приказана радна варијанта Нацрта пројекта студије „Култура рада“ из 1976. године, за Унесков програм о култури, са питањима и примедбама, упитником и неколико варијанти студија случаја.
Култура радног живота у „Првом мају“
Ова студија представља део истраживачког пројекта „Култура рада“, у чијој је изради учествовало неколико истраживача Завода за проучавање културног развитка. Аутор овог дела истраживања, Бранимир Стојковић, најпре даје осврт на историјски и друштвени оквир настанка „Првог маја“ у Пироту, фабрике која производи конфекцију и трикотажу, а у којој се веома водило рачуна о условима рада, самој радној средини, као и задовољству радника. Издваја две чињенице везане за „Први мај“: да је то самоуправна радна организација која ефикасно остварује основне циљеве самоуправљања; да је посебно наглашен проценат заступљености женске радне снаге у овој грани индустријске производње. Потом, на основу анкете радника, аутор испитује друштвено-нормативну организацију предузећа, као и стварно учешће радника у самоуправљању, па и њихов однос према самоуправном одлучивању. Оно што је важно у самоуправно организованој радној организацији попут „Првог маја“ јесте и информисање радника, односно њихова обавештеност о битним питањима, а потом и учествовање у доношењу одлука које се тичу њих и њихове радне организације. Даље, Б. Стојковић истражује образовну структуру запослених, планирање и финансирање образовања и усавршавања радника. У петом делу студије говори о условима рада и уређењу радне средине, а посебан осврт даје на процес неутралисања негативних дејстава производно-технолошког процеса на човека, као и на естетско уређење радне средине. Разматра и постојање службе за организовање културних активности у оквиру „Првог маја“ (музеја, библиотеке, КУД-а). На почетку студије дат је Садржај, а у оквиру студије налазе се и табеларни прикази.