Схоwинг алл 3 ресултс

Градитељско наслеђе у Србији- Зборник у част Доброслава Бојка Павловића

„Градитељско наслеђе у Србији – Зборник у част Доброслава Бојка Павловића“ чини врсту писаног омажа лику и делу др Доброслава Бојка Павловића, првог доктора архитектуре у Србији и иницијатора Међународног савета за споменике и локалитете (ИЦОМОС), универзитетског професора, конзерватора и пасионираног истраживача народног градитељства, руралне и урбане архитектуре. Поред биографије др Доброслава Бојка Павловића коју је припремио његов син, такође архитекта, Ђорђе Павловић и уводног рефлексионог текста уреднице зборника др Маше Вукановић, зборник садржи 13 ауторских радова. Радови у зборнику су организовани тако да рефлектују богатство и разноврсност опуса др Бојка Павловића. Реч је о следећим радовима: „Семантика кућног простора (на примеру традиционалне српске куће)“ аутора др Љубинка Раденковића; „Куће оријенталне архитектуре. Значајно градитељско наслеђе у Новом Пазару“ ауторке мр Мурадије Кахровић – Јеребичанин; „Црква брвнара у Врби. У сусрет конзервацији“ ауторке Марине Лукић – Цветић; „Значај изградње цркве Св. Димитрија у северној Косовској Митровици из угла локалног локалног српског становништва“ аутора мр Александра Павловића; „Срљишки град: наслеђе које нестаје“ аутора мр Војислава Филиповића и др Владимира Петровића; „Коришћење београдске тврђаве: употреба идентитета и простора културног добра (студија случаја)“ ауторке мр Иване Лучић – Тодосић; „Народно неимарство као огледало традиционалне културе нашег села“ аутора Горана Бабића и Саше Срећковића; „Значај мапирања градитељских вештина у контексту рада Центра за нематеријално културно наслеђе Србије“ аутора Милана Панића; „Преглед објеката народног градитељства Рачанског краја са предлогом за даља истраживања и заштиту“ ауторке Босиљке Росић; „Документовање у музеју народног градитељства – локално наслеђе као национално наслеђе“ ауторке мр Јелене Тоскић; „Народно градитељство и музеји на отвореном: симбиоза или симулакрум“ аутора др Николе Крстовића; „Еко музеј Ибарске долине: потенцијали и могућност оснивања“ аутора мр Катарине Грујовић – Брковић и Лазара Нишовића; те рад „Градитељско наслеђе као основа развоја туристичке привреде у руралном простору“ чији је аутор Горан Бабић. Готово сви радови су илустровани фотографијама и цртежима које су аутори сами обезбедили.
Објављивању зборника„Градитељско наслеђе у Србији – Зборник у част Доброслава Бојка Павловића“ је претходио отприлике истоимени скуп који је одржан 14. 11. 2013. године у Заводу за проучавање културног развитка.

Национално и југословенско у нашој савременој култури

У овом Зборнику радова приказани су резултати са истоимене теоријске трибине, одржане 10. октобра 1989. године, у организацији Центра за марксизам Универзитета у Београду и Завода за проучавање културног развитка СР Србије. Учешће у расправи је узело тридесетак научних и јавних радника који су својим излагањима настојали да размотре релацију националног и југословенског у нашој савременој култури. Поред реферата и ауторизованих дискусија изнетих на скупу, објављени су прилози четрнаест аутора о југословенској култури, националним културама, односу културе и масмедијске комуникације, националним писмима, правопису итд. Циљ издавања Зборника је омогућити ширем кругу научних и јавних радника, па и најширој публици уопште, да се упозна са ставовима и идејама изнетим на скупу. Циљ је био и пружити значајан допринос актуелним расправама о сложеном историјском културном процесу сусретања и прожимања различитих култура у оквирима заједничке државе. Зборник радова има Садржај, а на крају је дат Преглед издања Центра за марксизам Универзитета у Београду.

Рађање модерне српске културе

У Заводу за проучавање културног развитка је одржан научни скуп посвећен рађању српске модерне културе, у оквиру обележавања два века модерне државности Србије. Након скупа, објављен је Зборник са текстовима бројних еминентних стручњака који су, свако из своје уже области, дали допринос овој теми. Осветљено је време успостављања темеља српске државе и културе на почетку бурног XИX века, а указано је и на битне одлике у њеном двовековном развоју. На скупу је учествовало осамнаест стручњака, чији су текстови заступљени и у оквиру овог зборника. На почетку је дат Садржај.