У сусрет Европској години активног старења и међугенерацијске солидарности (2012) настало је истраживање о културним потребама, ставовима и активностима грађана Србије у трећем животном добу. Имајући у виду важност социо-културне интеграције старијих и улогу сектора културе у остваривању концепта активног старења, предмет истраживања био је културни живот, положај и активизам старијих особа у Србији. Под културним животом истраживачи су подразумевали јавну и приватну културну потрошњу, али и шире схваћене културне изборе, као што су едукације и волонтирање. У овом истраживању под старијом популацијом подразумевала су се лица од 65 и више година живота, посебно због сагледавања односа према старости као радно неактивном периоду и добу одласка у пензију. Истраживање је спроведено у 25 градова Србије на репрезентативном узорку од 1430 испитаника. Испитаници су подељени у три старосне групе: од 65 до 74 године живота – „млађи стари“; од 75 до 84 – „старији стари“; и од 85 и више година – „стари стари“. Упитник за грађане у трећем животном добу садржао је укупно 206 варијабли и подељен је на три целине: први део инструмента конципиран је кроз стандардну серију питања о социо-демографским карактеристикама испитаника; други део је обухватао сет питања о самоперцепцији испитаника о положају старих и представама о старости а трећи део се односио на социокултурну партиципацију и интересовања старијих у Србији. Поред анкетног истраживања популације трећег доба, студија обухвата преглед активности у области културе удружења пензионера у градовима Србије, као и истраживање програмске понуде поливалентних установа културе (културних центара) посебно намењене старијим грађанима. Истраживање је реализовано уз стручну подршку проф. др Анђелке Милић и др Милоша Немањића, који је написао предговор за студију под називом ,,У хоризонту цивилизације продуженог животног века“. На крају студије, уместо закључка, приказана је компарација положаја старијих Србије са становницима европских земљама, примери добре праксе социо-културног укључивања старијих и препоруке за поспешивање активне старости из угла културног сектора. У оквиру студије налазе се цитати који долазе од стране самих испитаника, као и табеларни прикази и графикони из којих се могу читати подаци. На почетку студије је дат Садржај. Публикација је обогаћена фотографијама Марије Јанковић које промовишу концепт активног старења кроз културни ангажман.