Овај подробно припремљени нацрт Драгана Ћировића настао је у оквиру планирања изградње јединственог система заштите и коришћења архивске грађе у СР Србији, као предлог норматива и стандарда за архивску делатност. Наиме, Републичка заједница културе је одлучила да се оснује стручна радна група у оквиру Завода за проучавање културног развитка која ће бити носилац послова припремања стандарда и норматива за делатности у области културе. Развој и унапређење овог система били су повезани и са усаглашавањем делатности културе са Законом о удруженом раду, Законом о заштити културних добара, као и са применом Резолуције о слободној размени рада у друштвеним делатностима. Такође, важно је било да се сва ова документа приближе и практичном деловању. Да би се утврдили и применили стандарди и нормативи сваке од делатности у култури и организација удруженог рада, било је потребно најпре стећи увид у њихово стање, а потом утврдити друштвене захтеве и листу приоритета за њихову примену. Ово је било могуће кроз упознавање са: функцијом архива и запосленима; стручном технологијом рада и методолошким поступцима; и друштвено-економском основом рада архива. Аутор је представио уређена мерила и критеријуме за девет сегмената делатности архива у Србији. Изнет је и акт „Јединствени стандарди и нормативи за архивску делатност у Србији“ који је потом објављен у Службеном гласнику СРС и у Архивском прегледу Заједнице архива Србије. У оквиру овог нацрта дат је и Садржај.