Атлас културе Социјалистичке Републике Србије
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије је шири истраживачки пројекат који се састоји од великог броја мапа. Подељен је у три велике целине: Социјалистичка Република Србија, Историјски развој култура на тлу СР Србије, Културне и уметничке делатности. Прва целина обухвата опште друштвене и природне одлике СР Србије, општине СР Србије, мапу Социјалистичке Републике Србије 1:750.000, становништво, језик и говоре, писмо, образовање, науку, културу и уметност, културну сарадњу и размену. Друга целина обухвата опште одлике историјског развоја култура на тлу Србије: праисторијску културу, античку културу, културу у доба сеобе народа, византијску културу, средњовековну културу, културу у турском периоду, културу у XВИИИ веку, културу у XИX веку, културу у XX веку, општу хронологију. Трећа целина обухвата: архиве, библиотеке, музеје и галерије, заштиту споменика културе, заштиту природе, позоришта, музику и балет, књижевност, издавачку делатност, књижарство, ликовне уметности, архитектуру, урбанизам, кинематографију, штампу, штампарије, радио и телевизију, домове културе, културно-уметнички аматеризам, културно-уметничке манифестације. Публикација на почетку има Садржај, потом следе прикази кроз мапе, а на крају се налазе библиографија и регистри.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 1
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 1. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. Представљен је радни материјал са следећим предметним целинама: општине, становништво, језик и говори, писмо, образовање, културна сарадња и размена. На почетку је дато текстуално објашњење о плану прикупљања и сређивања података за будуће атласе културе са састанка одржаног у јуну 1969. године, као и преглед мапа по областима културних институција и делатности.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 2.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 2. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. У овом делу представљен је радни материјал у коме је обрађен историјски развој култура на тлу СР Србије који обухвата: праисторијске културе, античке културе, културу сеобе народа, византијску културу, средњовековну културу, културе под турском влашћу, хришћанске културе, исламске културе, културе у XВИИИ веку, културе у доба барока и класицизма, културе у XИX веку, народне културе, културе XX века.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 3.
Атлас културе Социјалистичке републике Србије 3. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. У овом делу представљен је радни материјал треће фазе пројекта којом су обухваћени: архиви, музеји и галерије, заштита природе, позоришта, музика и балет, књижевност, издавачка делатност, архитектура, урбанизам, кинематографија, штампа, радио и телевизија, установе за масовне културно-просветне делатности, културне манифестације, културно-уметнички аматеризам.
Еxпертс меетинг он цросс-цултурал студиес метходологy анд проблемс релатед то тхе естаблисхмент оф цултурал атласес
У Београду је, у октобру 1976. године, одржан састанак стручњака за област проучавања методологије међукултурних студија, као и проблема везаних за успостављање атласа културе. Истиче се велика заслуга Унеска на иницирању и синтетизовању постојећих научних спознаја и увида на пољу међукултурних студија, као и на отварању широког поља истраживања која је још потребно предузети. У овом документу се налази: списак учесника (из СССР-а, Француске, Југославије, Швајцарске, Финске, Велике Британије, Мађарске, Шпаније, Малезије); списак докумената за рад на састанку (међу којима је и Атлас културе СР Србије); агенда састанка (расправа о међукултурном истраживању, о методологији, о темама, о принципима деловања, о атласима културе). Следи поздравни говор др Стевана Мајсторовића, председника Одбора за културу Југословенске комисије за сарадњу са Унеском, а потом и примери из поменутих земаља на задату тему. У оквиру документа налази се и презентација С. Мајсторовића „Атласа културе СР Србије“ на енглеском, француском и српском језику, у којем су приказани сви аспекти досадашњег културног развоја на нашем подручју. На крају је финални извештај са одржаног тродневног састанка у Београду. Након овог састанка, уследила је Унескова Генерална скупштина у Најробију, на којој је усвојен средњорочни план активности Унеска.