Prikazani svi od ukupno 4 rezultata

Knjiga i čitanje u Jugoslaviji – monografija –

Ova monografija, čiji su autori Miloš Nemanjić i Jovan Janićijević, podeljena je na sledećih sedam poglavlja: intelektualno stvaranje, izdavanje, fizička proizvodnja, distribucija, čitanje, profesionalno obrazovanje, pravni i institucionalni okvir. U okviru ovih poglavlja, autori obuhvataju više tema, a među najbitnijim su: ujednačavanje i standardizacija terminologije (leksika), stanje savremene književne kritike, problemi i pomoć u stvaranju i prevođenju, izdavačka delatnost i produkcija, glavne izdavačke organizacije, tehničko-tehnološki uslovi proizvodnje knjige, mreža i sistem prodaje knjiga, glavne biblioteke i njihov teritorijalni razmeštaj, prepreke i motivacija za čitanje, stručnjaci za knjigu i zakonski položaj knjige. Iako u Jugoslaviji postoji mali broj ustanova specijalizovanih za istraživanje problema knjige i čitalaca, važno je reći da je Jugoslavija na vreme ratifikovala sporazume i konvencije (6 Briselskih konvencija) o zaštiti autorskih prava i izdavanju knjiga, i temeljno ih sprovela. Isto tako, potpisala je i sporazume (poput Firentinskog iz 1950. godine) o olakšicama prilikom carinskih formalnosti i poštanskih troškova, u smislu Ustavom zagarantovanog prava na jezik i kulturu. Na početku monografije je dat Sadržaj, a u Prilogu su statističke tabele.

Priručnik za osnivanje INDOK centra za kulturu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je u saradnji sa Uneskom organizovao dva seminara (1985. i 1986. godine) pod nazivom „Organizacija INDOK centara za kulturni razvoj“, u okviru programa obuke kadrova iz zemalja u razvoju. Usledila je ova publikacija, koja ukazuje na osnovne probleme sa kojima se navedeni centri susreću, i to u zemljama u razvoju. Prvi problem je što je odgovarajuća literatura oskudna i nedovoljna, dok se problemi specifični za svaku zemlju u razvoju uopšte ne uzimaju u obzir. Iako se u mnogim publikacijama obrađuju naučne informacije, stiče se utisak da je oblast kulture i odgovarajuće terminologije iz te oblasti na margini interesovanja. Namera urednika i autora ove publikacije nije bila da pruže odgovore na sva pitanja vezana za dokumentaciju u kulturi, već da doprinesu onima koji se bave ovom oblašću u nerazvijenim zemljama, da ukažu na savremene tokove u informaciono-dokumentacionoj delatnosti, a na kraju i da pomognu aktiviranju zainteresovanosti za dokumentalističku obradu u kulturnim delatnostima zemalja u razvoju. U okviru publikacije nalaze se: Sadržaj, grafikoni, tabele, Pojmovnik. U Prilogu se nalaze preuzeti i prevedeni tekstovi nekoliko autora.

Priručnik za osnivanje INDOK centra za kulturu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je u saradnji sa Uneskom organizovao dva seminara (1985. i 1986. godine) pod nazivom „Organizacija INDOK centara za kulturni razvoj“, u okviru programa obuke kadrova iz zemalja u razvoju. Usledila je ova publikacija, koja ukazuje na osnovne probleme sa kojima se navedeni centri susreću, i to u zemljama u razvoju. Prvi problem je što je odgovarajuća literatura oskudna i nedovoljna, dok se problemi specifični za svaku zemlju u razvoju uopšte ne uzimaju u obzir. Iako se u mnogim publikacijama obrađuju naučne informacije, stiče se utisak da je oblast kulture i odgovarajuće terminologije iz te oblasti na margini interesovanja. Namera urednika i autora ove publikacije nije bila da pruže odgovore na sva pitanja vezana za dokumentaciju u kulturi, već da doprinesu onima koji se bave ovom oblašću u nerazvijenim zemljama, da ukažu na savremene tokove u informaciono-dokumentacionoj delatnosti, a na kraju i da pomognu aktiviranju zainteresovanosti za dokumentalističku obradu u kulturnim delatnostima zemalja u razvoju. U okviru publikacije nalaze se: Sadržaj, grafikoni, tabele, Pojmovnik. U Prilogu se nalaze preuzeti i prevedeni tekstovi nekoliko autora.

Racionalna organizacija biblioteka (Kultura – Planiranje, sv. 6)

U okviru ove istraživačke studije, autori su preduzeli analizu mreže narodnih biblioteka Beograda sa predlogom racionalne organizacije. Podsticaj je došao od Izvršnog odbora Gradske samoupravne interesne zajednice kulture Beograda. Inicijativa je vezana za korenite promene u okviru narodnih biblioteka, u smislu njihovog objedinjavanja kroz bibliotečko-informativni sistem koji bi funkcionisao u skladu sa ciljevima kulturne politike. Postojanje Udruženih narodnih biblioteka Beograda je nametnulo potrebu za većom koordinacijom u radu, što podrazumeva zajedničko planiranje i programiranje njihovog rada, izgrađivanje metodologije praćenja rada, kao i uspostavljanje jedinstvenog tretmana rada, zajedničkog članstva i korišćenja bibliotečkih fondova.