Ова студија је настала у оквиру пројекта „Публика јавних библиотека Београда“. Њени аутори се баве испитивањем читалаца београдских јавних библиотека који се деле на две основне подгрупе: читаоце стручне литературе и уџбеника и читаоце књига које припадају лепој књижевности и другим областима књижевног стварања (путописна, мемоарска литература итд.). У методологији су се руководили поделом коју је направио Робер Ескарпи – на функционалну и нефункционалну књигу, што и јесте основа за разграничење ове две скупине публике. Тржиште књига учествује у конституисању читалачке публике, у зависности од богатства и разноврсности производње књига, као и од разгранатости мреже за дистрибуцију књига коју чине књижаре. Библиотеке учествују у формирању читалачке публике, у зависности од богатства и разноврсности својих фондова, али и од нивоа стручних услуга, као и функционалности простора у којем су смештене. Приликом спровођења истраживања, аутори су настојали да утврде везу између коришћења јавне библиотеке и поседовања сопствене домаће библиотеке, односно куповине књига. Приступили су и додатној диференцијацији публике на: музичку, ликовну, позоришну и др. Закључили су да је удео појединих професионално образовних категорија врло неједнак у оквиру читалачке публике; такође, не постоји увек пропорција између величине тих друштвених група и одређених облика публике. Наиме, поставља се питање зашто велики број интелектуалаца и средњег стручног кадра не припада читалачкој публици. Истраживање чланова преко анкете спроведено је у 10 београдских народних библиотека са огранцима. Првенствено је било важно сазнати мишљење читалаца о разлозима за упис у библиотеку, о учесталости посећивања библиотеке, о врсти литераутре коју позајмљују, о начинима информисања о књигама и сл., а такође и библиотекара о читалачкој публици. На почетку публикације дат је Садржај. На крају су Прилози, Упитник за управнике библиотека, Упитник за библиотекаре и књижничаре, као и одговори библиотечких радника који раде са публиком.