Ова истраживачка студија реализована је под окриљем Унеска, а спроведена је у Канади, Финској и Југославији са циљем да се заједничким напорима свих учесника постигне увид у начине на које се принципи културног плурализма примењују у свакој од ових земаља. Поред тога, компарацијом добијених резултата у свакој од земаља учесница, аутори истраживања у оквиру ове студије тежили су прикупљању ширег знања о културним политикама које би одговарале демократском развоју различитих друштава и земаља. Разлике које постоје међу земљама које су учествовале у истраживању, као што су: друштвено-политичко уређење, економски развој, демографске карактеристике, послужиле су као полазна тачка, односно аналитичка матрица за проучавање феномена културног плурализма. У студији је примењен флексибилни аналитички метод уз употребу постојећих података прикупљених у различите сврхе. Изабрани су феномени и развојни трендови специфични за сваку земљу, применом поступака који на најприкладнији начин представљају културне процесе, искуства и дилеме културног развоја у ситуацијама културног плурализма. Анализа се није односила само на приказ тренутног стања већ и на евалуацију процеса који је довео до појаве одређених феномена. Циљ аутора канадског истраживања је да испитају учинке етничке и језичке разноликости на друштвену кохезију, односно да истраже како језик и етничка припадност комуницирају са другим одликама канадског друштва. У истраживању Финске, аутори су се концентрисали на анализу свих финских мањинских група са посебним нагласком на њихову етно језичку виталност и на социо-економске аспекте положаја мањинских култура. Аутори југословенског истраживања фокусирани су на неколико примера са циљем да илуструју више облика примене политике културног плурализма на различитим нивоима самоуправљања и власти. Студија садржи четири поглавља са статистичким подацима, графиконима, мапама. На почетку је Садржај, а на крају су прилози у виду библиографије и табеларних приказа.