Еxперт Меетинг он тхе Метходологy Апплицабле то тхе Дефинитион оф тхе Објецтивес оф Цултурал Девелопмент
Представљен је радни материјал са конференције стручњака европских земаља ЕСПОО, организоване под покровитељством Унеска, а одржане у Хелсинкију, престоници Финске, од 17. до 19. марта 1976. године. Састанку су присуствовали и представници из Југославије, из Завода за проучавање културног развитка (др Стеван М. Мајсторовић). Ради се о креирању методологије која би се применила у дефинисању циљева културног развоја Европе, па је, у оквиру овог материјала, изложено неколико метода и критеријума помоћу којих би истраживање било обављено. На основу представљене агенде са састанка, види се да су присутни стручњаци из европских земаља изнели анализе постојећег стања културне политике и културног развоја у њиховим земљама; да је предложена истраживачка методологија; да су усвојене одговарајуће методе за дефинисање циљева културног развоја; предложене стратегије планирања као методе културног развоја, а такође и области у којима је ургентно да се спроведе истраживање. Изнети су примери Велике Британије, Финске, Мађарске, Југославије, Француске, Чехословачке и др. земаља. У завршном извештају, изнети су закључци и препоруке на основу презентованих примера, у оквиру којих је акценат стављен на економске, политичке и друштвене одреднице. Овај радни материјал садржи табеле, графиконе и мапе.
Еxперт Меетинг он тхе Метходологy Апплицабле то тхе Дефинитион оф тхе Објецтивес оф Цултурал Девелопмент
Представљен је радни материјал са конференције стручњака европских земаља ЕСПОО, организоване под покровитељством Унеска, а одржане у Хелсинкију, престоници Финске, од 17. до 19. марта 1976. године. Састанку су присуствовали и представници из Југославије, из Завода за проучавање културног развитка (др Стеван М. Мајсторовић). Ради се о креирању методологије која би се применила у дефинисању циљева културног развоја Европе, па је, у оквиру овог материјала, изложено неколико метода и критеријума помоћу којих би истраживање било обављено. На основу представљене агенде са састанка, види се да су присутни стручњаци из европских земаља изнели анализе постојећег стања културне политике и културног развоја у њиховим земљама. Предложена је истраживачка методологија и усвојене су одговарајуће методе за дефинисање циљева културног развоја. Такође, предложене су стратегије планирања као методе културног развоја, али и области у којима је ургентно да се спроведе истраживање. Изнети су примери Велике Британије, Финске, Мађарске, Југославије, Француске, Чехословачке и др. земаља. У завршном извештају, изнети су закључци и препоруке на основу презентованих примера, у оквиру којих је акценат стављен на економске, политичке и друштвене одреднице. Овај радни материјал садржи табеле, графиконе и мапе.
Хандбоок фор ИНДОЦ Цултуре Центерс
Завод за проучавање културног развитка је у сарадњи са Унеском организовао два семинара (1985. и 1986. године) под називом „Организација ИНДОК центара за културни развој“, у оквиру програма обуке кадрова из земаља у развоју. Уследила је ова публикација, која указује на основне проблеме са којима се наведени центри сусрећу, и то у земљама у развоју. Први проблем је што је одговарајућа литература оскудна и недовољна, док се проблеми специфични за сваку земљу у развоју уопште не узимају у обзир. Иако се у многим публикацијама обрађују научне информације, стиче се утисак да је област културе и одговарајуће терминологије из те области на маргини интересовања. Намера уредника и аутора ове публикације није била да пруже одговоре на сва питања везана за документацију у култури, већ да допринесу онима који се баве овом облашћу у неразвијеним земљама, да укажу на савремене токове у информационо-документационој делатности, а на крају и да помогну активирању заинтересованости за документалистичку обраду у културним делатностима земаља у развоју. У оквиру публикације налазе се: Садржај, графикони, табеле, Појмовник. У Прилогу се налазе преузети и преведени текстови неколико аутора.
Тхе цултурал полицy оф Yугославиа
У овој истраживачкој студији, Стеван Мајсторовић бави се анализом културне политике на простору Југославије, према Унесковим смерницама и оквирима. Приступ истраживању прилагођен је у односу на карактеристике Југославије као мултинационалне државе са федералним системом и значајним степеном децентрализације. Аутор истиче да различити културни обрасци и разнолике културне традиције, које су карактеристичне за Југославију, имају важну улогу у обликовању културних политика. У оквиру студије, такође се бави циљевима и карактеристикама промена кроз које југословенски културни систем пролази на прагу седамдесетих година XX века. Структура студије подељена је на три поглавља. У првом поглављу, изложени су темељи културне политике: утицај историјских фактора и традиције, и основне смернице културне политике у самоуправном социјализму. У другом поглављу дат је преглед културног развоја народа и народности, као и различитих облика културне међузависности и интеракције. Треће поглавље је организовано према сугестијама Унеска (институционални оквир, облици финансирања, подстицање креативних талената, проучавање културних захтева, стара и нова форма ширења и промоције културе, методе коришћене у планирању културног развоја и завршној обуци агената културе). На почетку студије дат је Садржај, у оквиру студије табеле, а на крају су препоруке, библиографија, као и прилози у виду извода из статута, докумената и извештаја из свих савезних република Југославије.