Prikazani svi od ukupno 4 rezultata

Expert Meeting on the Methodology Applicable to the Definition of the Objectives of Cultural Development

Predstavljen je radni materijal sa konferencije stručnjaka evropskih zemalja ESPOO, organizovane pod pokroviteljstvom Uneska, a održane u Helsinkiju, prestonici Finske, od 17. do 19. marta 1976. godine. Sastanku su prisustvovali i predstavnici iz Jugoslavije, iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (dr Stevan M. Majstorović). Radi se o kreiranju metodologije koja bi se primenila u definisanju ciljeva kulturnog razvoja Evrope, pa je, u okviru ovog materijala, izloženo nekoliko metoda i kriterijuma pomoću kojih bi istraživanje bilo obavljeno. Na osnovu predstavljene agende sa sastanka, vidi se da su prisutni stručnjaci iz evropskih zemalja izneli analize postojećeg stanja kulturne politike i kulturnog razvoja u njihovim zemljama; da je predložena istraživačka metodologija; da su usvojene odgovarajuće metode za definisanje ciljeva kulturnog razvoja; predložene strategije planiranja kao metode kulturnog razvoja, a takođe i oblasti u kojima je urgentno da se sprovede istraživanje. Izneti su primeri Velike Britanije, Finske, Mađarske, Jugoslavije, Francuske, Čehoslovačke i dr. zemalja. U završnom izveštaju, izneti su zaključci i preporuke na osnovu prezentovanih primera, u okviru kojih je akcenat stavljen na ekonomske, političke i društvene odrednice. Ovaj radni materijal sadrži tabele, grafikone i mape.

Expert Meeting on the Methodology Applicable to the Definition of the Objectives of Cultural Development

Predstavljen je radni materijal sa konferencije stručnjaka evropskih zemalja ESPOO, organizovane pod pokroviteljstvom Uneska, a održane u Helsinkiju, prestonici Finske, od 17. do 19. marta 1976. godine. Sastanku su prisustvovali i predstavnici iz Jugoslavije, iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (dr Stevan M. Majstorović). Radi se o kreiranju metodologije koja bi se primenila u definisanju ciljeva kulturnog razvoja Evrope, pa je, u okviru ovog materijala, izloženo nekoliko metoda i kriterijuma pomoću kojih bi istraživanje bilo obavljeno. Na osnovu predstavljene agende sa sastanka, vidi se da su prisutni stručnjaci iz evropskih zemalja izneli analize postojećeg stanja kulturne politike i kulturnog razvoja u njihovim zemljama. Predložena je istraživačka metodologija i usvojene su odgovarajuće metode za definisanje ciljeva kulturnog razvoja. Takođe, predložene su strategije planiranja kao metode kulturnog razvoja, ali i oblasti u kojima je urgentno da se sprovede istraživanje. Izneti su primeri Velike Britanije, Finske, Mađarske, Jugoslavije, Francuske, Čehoslovačke i dr. zemalja. U završnom izveštaju, izneti su zaključci i preporuke na osnovu prezentovanih primera, u okviru kojih je akcenat stavljen na ekonomske, političke i društvene odrednice. Ovaj radni materijal sadrži tabele, grafikone i mape.

Handbook for INDOC Culture Centers

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je u saradnji sa Uneskom organizovao dva seminara (1985. i 1986. godine) pod nazivom „Organizacija INDOK centara za kulturni razvoj“, u okviru programa obuke kadrova iz zemalja u razvoju. Usledila je ova publikacija, koja ukazuje na osnovne probleme sa kojima se navedeni centri susreću, i to u zemljama u razvoju. Prvi problem je što je odgovarajuća literatura oskudna i nedovoljna, dok se problemi specifični za svaku zemlju u razvoju uopšte ne uzimaju u obzir. Iako se u mnogim publikacijama obrađuju naučne informacije, stiče se utisak da je oblast kulture i odgovarajuće terminologije iz te oblasti na margini interesovanja. Namera urednika i autora ove publikacije nije bila da pruže odgovore na sva pitanja vezana za dokumentaciju u kulturi, već da doprinesu onima koji se bave ovom oblašću u nerazvijenim zemljama, da ukažu na savremene tokove u informaciono-dokumentacionoj delatnosti, a na kraju i da pomognu aktiviranju zainteresovanosti za dokumentalističku obradu u kulturnim delatnostima zemalja u razvoju. U okviru publikacije nalaze se: Sadržaj, grafikoni, tabele, Pojmovnik. U Prilogu se nalaze preuzeti i prevedeni tekstovi nekoliko autora.

The cultural policy of Yugoslavia

U ovoj istraživačkoj studiji, Stevan Majstorović bavi se analizom kulturne politike na prostoru Jugoslavije, prema Uneskovim smernicama i okvirima. Pristup istraživanju prilagođen je u odnosu na karakteristike Jugoslavije kao multinacionalne države sa federalnim sistemom i značajnim stepenom decentralizacije. Autor ističe da različiti kulturni obrasci i raznolike kulturne tradicije, koje su karakteristične za Jugoslaviju, imaju važnu ulogu u oblikovanju kulturnih politika. U okviru studije, takođe se bavi ciljevima i karakteristikama promena kroz koje jugoslovenski kulturni sistem prolazi na pragu sedamdesetih godina XX veka. Struktura studije podeljena je na tri poglavlja. U prvom poglavlju, izloženi su temelji kulturne politike: uticaj istorijskih faktora i tradicije, i osnovne smernice kulturne politike u samoupravnom socijalizmu. U drugom poglavlju dat je pregled kulturnog razvoja naroda i narodnosti, kao i različitih oblika kulturne međuzavisnosti i interakcije. Treće poglavlje je organizovano prema sugestijama Uneska (institucionalni okvir, oblici finansiranja, podsticanje kreativnih talenata, proučavanje kulturnih zahteva, stara i nova forma širenja i promocije kulture, metode korišćene u planiranju kulturnog razvoja i završnoj obuci agenata kulture). Na početku studije dat je Sadržaj, u okviru studije tabele, a na kraju su preporuke, bibliografija, kao i prilozi u vidu izvoda iz statuta, dokumenata i izveštaja iz svih saveznih republika Jugoslavije.