Prikazani svi od ukupno 2 rezultata

Culture and working life

U prevodu na engleski studije Veselina Ilića prikazani su odgovori na listu pitanja datih u okviru Uneskove međunarodne komparativne studije „Kultura i radni život“ rađene 1976/77. U odgovorima radne grupe daju se izvesne primedbe i ukazuje na načine organizovanja kulture i radnog života, na njihovu primenu u preduzećima kroz legislative, na status i organizaciju kulturnih i umetničkih aktivnosti, na samoupravljanje programima kulturne politike u Jugoslaviji, ali i na kompleksnost aspekata s obzirom na pluralizam u zemlji, te poteškoće u davanju preciznih statističkih podataka o kulturnim i umetničkim aktivnostima radnika. Prikazani su normativni i praktični aspekti, kao i problemi u definisanju kulture rada i kreiranja radnog okruženja u jugoslovenskim uslovima. Studija obuhvata sledeće teme: dizajniranje radnog okruženja, soba za odmor; planiranje kulturnih aktivnosti u kulturnim centrima, na radnim mestima; učenje, kultura i sindikalne aktivnosti tokom radnog vremena; susreti sa umetnicima i njihovim stvaralaštvom (muzika tokom rada, izložbe, kratke posete kulturnih radnika na radnim mestima ili u kulturnim centrima i radnim odmaralištima, mogućnost pozajmljivanja knjiga, ploča na radnom mestu); grupne kulturne i obrazovne aktivnosti, kao i one u okviru slobodnog vremena među zaposlenima (kulturna udruženja, amaterska društva); upotreba kulture u radu sindikata zaposlenih; kontakt sa kulturnim životom izvan radnog mesta (kontakt sa kulturnim institucijama koje nisu povezane sa mestom rada). Na početku studije dat je Sadržaj, a u okviru studije nalazi se nekoliko tabela.

Culture and working life in “Prvi maj” (Yugoslav case study)

Ovde je dat engleski prevod istraživačke studije Branimira Stojkovića koja predstavlja deo istraživačkog projekta „Kultura rada“, u čijoj je izradi učestvovalo nekoliko istraživača Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Autor ovog dela istraživanja, Branimir Stojković, najpre daje osvrt na istorijski i društveni okvir nastanka „Prvog maja“ u Pirotu, fabrike koja proizvodi konfekciju i trikotažu, a u kojoj se veoma vodilo računa o uslovima rada, samoj radnoj sredini, kao i zadovoljstvu radnika. Izdvaja dve činjenice vezane za „Prvi maj“: da je to samoupravna radna organizacija koja efikasno ostvaruje osnovne ciljeve samoupravljanja; da je posebno naglašen procenat zastupljenosti ženske radne snage u ovoj grani industrijske proizvodnje. Potom, na osnovu ankete radnika, autor ispituje društveno-normativnu organizaciju preduzeća, kao i stvarno učešće radnika u samoupravljanju, pa i njihov odnos prema samoupravnom odlučivanju. Ono što je važno u samoupravno organizovanoj radnoj organizaciji poput „Prvog maja“ jeste i informisanje radnika, odnosno njihova obaveštenost o bitnim pitanjima, a potom i učestvovanje u donošenju odluka koje se tiču njih i njihove radne organizacije. Dalje, B. Stojković istražuje obrazovnu strukturu zaposlenih, planiranje i finansiranje obrazovanja i usavršavanja radnika. U petom delu studije govori o uslovima rada i uređenju radne sredine, a poseban osvrt daje na proces neutralisanja negativnih dejstava proizvodno-tehnološkog procesa na čoveka, kao i na estetsko uređenje radne sredine. Razmatra i postojanje službe za organizovanje kulturnih aktivnosti u okviru „Prvog maja“ (muzeja, biblioteke, KUD-a). Na početku studije nalazi se Sadržaj, a u okviru studije dati su i tabelarni prikazi.