Схоwинг алл 2 ресултс
Представа о свету, друштву и човеку у књижевним листовима за децу: 1944–1975.

Ружица Росандић у овом истраживању говори о проблемима и значају истраживања дечје периодике као друштвене делатности. Истиче да је књижевна периодика за децу тесно повезана са разним странама друштвеног и културног живота, и да је на основу ње могуће пратити развој идеје о васпитању и међугенерацијској размени културе. Колико год била разнородна и нејасно разграничена, књижевну периодику за децу понајбоље одређује њена намена, односно упућеност на посебну читалачку публику. На тај начин се наведена периодика не користи само као књижевна већ првенствено као културна грађа која открива културу у оном њеном виду који се обликује и посредује кроз однос одраслих и деце, односно друштва и деце. Истраживање нужно залази у подручје више дисциплина: социологије, антропологије, психологије, педагогије, семиологије. Стога је подељено на више поглавља преко којих ауторка даје првенствено увид у културно, друштвено, али и идеолошко окружење детета, са погледом на књижевну дечју периодику од 1846. до 1985. године, презентујући поједине листове и испитујући дечје ликове који се појављују у периодици. Говори о методама, моделима и инструментима истраживања, као и о налазима до који је дошла у емпиријском делу истраживању, нарочито што се тиче особености вредносних образаца карактеристичних за начин писања усмерен ка млађој деци, и то кроз историјска раздобља. Закључује да књижевно стваралаштво у дечјој штампи даје идеологизовану представу детета, која се запажа и у институционалним моделима васпитања, образовања, стваралаштва и производње за децу у времену социјалистичког реализма. На почетку истраживања дат је Садржај, а у оквиру истраживања табеле, графикони, цртежи и слике књижевних листова за децу; на крају су прилози и списак литературе.
Стање и проблеми рада народних библиотека са најмлађим корисницима

Овде је представљен извод из студије у оквиру које су истражене културне потребе деце Београда, и то првенствено предшколског узраста. У оквиру овог дела истраживања, испитани су програми установа културе и културни производи који се нуде деци у Београду, њихова доступност, као и проблеми рада са најмлађим корисницима. За прикупљање потребних података коришћене су различите методе: регистровање културних производа, сагледавање избора програма у установама културе, упитници за установе културе и предшколске установе, интервјуи са децом, њиховим родитељима и организаторима програма, анализа садржаја. У анализи података, одвојена је институционално посредована културна понуда (преко библиотека, културних центара, позоришта, предшколских установа и др.) и културна понуда посредована средствима масовног комуницирања. Према стандардима Међународне федерације библиотечких удружења, предвиђено је да свака јавна библиотека има своје дечје одељење. Важно је да запослени у библиотекама охрабрују и подстичу коришћење књиге, да уводе нове облике рада и садржаје који ће проширивати постојећа интересовања деце. С тим у вези, наведени су примери дечјих одељења појединих београдских библиотека. У Прилогу су дати статистички подаци о средствима општинских заједница културе за рад општинских народних библиотека, као и табеле са основним показатељима њиховог рада.