Схоwинг алл 3 ресултс
Друштвено-економски положај културе

У овом радном материјалу је дат преглед друштвено-економског положаја културних делатности са посебним освртом на материјалну основу рада у култури Београда. Представља почетак и део је разговора о предстојећем средњорочном плану, а има за циљ да се објективно прикаже друштвени и економски положај културе у Београду. Материјалом није обухваћена целокупна културна делатност, али је учињен покушај да се изнађу основне и најзначајније друштвене и материјалне претпоставке које битно опредељују културни развитак. У анализи материјалног положаја културних делатности разматра се кретање основних економских показатеља културне делатности, као и поређење културних са другим делатностима (привреда, друштво). Оснивање Самоуправне интересне заједнице културе Београда издвојено је као значајно јер представља основу остваривања културне политике у граду, те превазилажења буџетског начина финансирања. У посебном прилогу је приказано издвајање финансијских средстава, не само оних којима располаже Самоуправна интересна заједница културе већ и осталих која се издвајају на нивоу општина, ОУР-а и месних заједница за културне делатности. Дата је и структура инвестиционих улагања у културу за обухваћени четворогодишњи период. Радни материјал има Садржај, као и табеларне приказе.
Културне активности на недовољно развијеним подручјима СР Србије (без аутономних покрајина) (Истраживања и Документација, св. 1)

С обзиром на то да су разлике у економској развијености створиле и разлике у развијености културног живота, Миливоје Иванишевић је кроз ово истраживање желео да утврди која су све културна добра била на располагању становништву недовољно развијених подручја СР Србије. Према Закону о недовољно развијеним подручјима СР Србије, то је територија која је обухватала 56% површине Републике без САП. У оквиру тога, на овом подручју градско становништво чинило је свега 20,2%. У уводном делу, аутор износи основне статистичке податке о густини насељености по општинама, о броју запослених у друштвеном сектору, о националном дохотку, о буџетским приходима општина и др., као и о издвајањима за културу. У наредним поглављима указује на то колико су недостатак материјалних средстава, као и бројни проблеми у многим областима привредног и друштвеног живота утицали на онемогућавање стварања важних (пред)услова за развој културних делатности на недовољно развијеним подручјима. Ово се односи на недовољан број просторија и зграда за установе културе, ангажованих професионалних кадрова у делатности културе, активности у области културе, запослених стручњака у библиотекама, радио и ТВ претплатника итд. Истраживање је урађено за Просветно-културно веће Скупштине СР Србије, које је предвидело дебату на ову тему. Поред Садржаја, овај документалистички пројекат након текстуалног дела даје и табеларне приказе поменутог. На крају се налази упитник који је осмишљен у Заводу за проучавање културног развитка, раздељен општинама на недовољно развијеном подручју СР Србије, а чији су добијени подаци служили у сврху овог истраживања.
Материјални положај културе и мере за побољшање положаја појединих делатности у култури – Аналитичко-документациона основа

Ово аналитичко-документационо истраживање садржи табеле које показују материјални положај културе у виду бројки и статистичких података. Најпре су представљена улагања у културу кроз средства Самоуправно интересне заједнице друштвених делатности, уз приходе и расходе, кроз издвајања средстава из доходака, а потом средства и приходи ОУР-а друштвених делатности, као и издвајања за културу по становнику од 1981. до 1983. години. Следе структурни подаци за сваку културну делатност понаособ: кинематографија, библиотеке, издавачка делатност, музеји, позоришта, раднички универзитети, домови културе. На крају су представљене табеле везане за стицање и расподелу укупног прихода и дохотка ОУР-а културних делатности. На почетку истраживања дат је Садржај.