Београдско лето – анализа развојних могућности
Предмет овог истраживања јесте анализа досадашњег развоја комплексне културне манифестације „Београдско лето“ и указивања на њене даље развојне могућности. У средишту истраживачког интересовања аутора су културно-политички и организациони аспекти „Београдског лета“, у циљу дефинисања облика који би омогућили потпуно коришћење предности Београда као прворазредног културног средишта (концентрација културних установа, организација и стваралаца на једној страни и публике на другој). Предложене су могућности елиминисања или свођења на најмању меру неких ограничавајућих околности (у првом реду, ограничених материјалних средстава и непостојања делатности организационог модела „Београдског лета“). Методолошки гледано, овој културној манифестацији се приступило као својеврсној студији случаја, са циљем сазнавања њених најважнијих одлика; обављени су разговори у институцијама које су се бавиле организацијом „Београдског лета“ (Културни центар Београда и Дом омладине Београда). У оквиру истраживања, детаљније су разрађени: почеци манифестације, њен туристички значај, простор одвијања, маркетинг везан за ову манифестацију, типологија програма (домаћи програми и гостовања), организациони, као и културни и привредни аспекти. На почетку анализе дат је Садржај.
Књижевни живот у унутрашњости Србије
Комплексна истраживачка студија Вујадина Јокића дата је кроз неколико поглавља, у оквиру којих су своје текстове приложили и други аутори. На почетку студије, аутор даје проблемско-методолошко полазиште овог истраживачког пројекта, као и глобални поглед на тему књижевног живота у унутрашњости СР Србије. Наиме, књижевност се јавља у друштвеном контексту као део културе једног народа и управо се преко књижевног живота испољава веза између књижевности и других људских активности. С обзиром на то да је део и интелектуалног живота, био је предметом интересовања бројних теоретичара културе, док се у нашим условима ретко ко бавио овим питањем. Постоје квантитативни подаци, али се занемарују квалитативни садржаји. В. Јокић запажа да су многе појаве неиспитане, нарочито оне које се односе на стање духа и културе у унутрашњости. Зато је важно, како каже аутор, проучити садашње стање у овој области, поготово ван Београда. Што се тиче предмета ове истраживачке студије, сложеност проистиче из тога што је књижевност везана и зависна од целокупног живота једне средине и њених друштвених установа. Конкретније речено, предмети овог истраживања су: писац, књижевна политика, главне књижевне струје и правци, књижевни часописи, књижевна критика, организатори књижевног живота, књижевне традиције и др. Циљ који је аутор ове истраживачке студије поставио јесте да се сагледа однос између дате друштвене ситуације (економске, друштвене, политичке, стваралачке) и књижевног живота. Кроз ову студију, аутор ће покушати да сазна и изнесе функцију књижевности у локалној средини, нарочито преко мишљења писаца о датој ситуацији, као и о књижевном животу, али и компетентних људи у општинским центрима. Примењује следеће методе: проучавање материјала, изучавање литературе, усмене разговоре, анкетирање и анализу. На почетку студије налази се Садржај, а на крају – биографије и библиографије познатих писаца уже Србије.
Културно-уметничке манифестације у СР Србији (манифестације које материјално подстиче Републичка заједница културе)
Истраживање Радослава Ђокића настало је на основу прикупљене документационе грађе Завода за проучавање културног развитка у 1978. години везане за културне манифестације које су се организовале у СР Србији, а чији је део програмских активности материјално подстицала Републичка заједница за културу. Има их тридесет једна и пажљиво су систематизоване према њиховом облику и карактеру. У оквиру ове анализе утврђене су одређене тенденције и карактеристике у њиховом појављивању и трајању, као и неке заједничке особине. С обзиром на то да се културне манифестације не могу посматрати изоловано и независно од других манифестација и културних активности на целом југословенском простору, аутор је дао и шири поглед на њих. Овај истраживачки пројекат је полазни корак за израду дубље анализе и студије појединачних великих културних манифестација, као и за њихово веће афирмисање у културним срединама не само СР Србије већ и целе Југославије. У оквиру анализе налазе се табеле, а на крају је дат Садржај.
Програм културног развоја општине Кладово 1975–1985. године, ИИ верзија
Овај предлог Програма културног развоја општине Кладово рађен је за дугорочни период (1976–1985). На самом почетку се истиче да су основни циљеви културне политике општине Кладово демократизација и социјализација свих области културе. Наиме, циљ је створити такве услове рада у којима ће култура бити доступна свим слојевима становништва. Планира се креирање нових „жаришта“ културе у селима, школама, радним организацијама. У наведеном периоду, такође, требало би проширити и ускладити активности Библиотеке, Галерије, Радничког универзитета, као и боље организовати музеалску делатност, архивистику и заштиту споменика културе. Програм је у свим сегментима прилагођен Програму културног развоја СР Србије. Након уводног резимеа, у првом поглављу су представљени општи услови развоја културе, у другом основни програмски задаци културног развоја општине Кладово, а у трећем – програмски задаци појединих делатности. На почетку овог радног материјала је дат Садржај, а на крају табеле.