Адресар културних установа СР Србије (без покрајина) (Култура – Документација, св. 2)
Адресар културних установа СР Србије, који је уредила Душица Миловановић, обухвата попис: архива, библиотека, дискографских кућа, галерија, кинематографије, концертних агенција, ликовних колонија, музеја, научно-истраживачких установа, организација за основно ширење културе, позоришта, радија и телевизија, самоуправних интересних заједница културе, завода за заштиту споменика културе и завода за заштиту природе.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 2
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру другог броја Гласника налазе се: описи и својеврсни извештаји везани за завршене пројекте, описи пројеката у току, опис сарадње са истраживачким одељењима и институтима у иностранству и списак нових страних књига и докумената у Заводу за последњих годину дана. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током претходних месеци 1980. године.
Културна политика и заводи за заштиту споменика културе
Студија „Културна политика и заводи за заштиту споменика културе“ је резултат истоименог истраживачког пројекта реализованог крајем 2013. године. У њој су изнете анализа актуелног стања у заводима за заштиту споменика културе као и конкретне могућности чије би остваривање допринело унапређивању рада завода и односа према културном наслеђу. Стога је студија намењена доносиоцима одлука, руководствима завода, запосленима у заводима, истраживачима и, најзад, свима заинтересованима за то да се очување културног наслеђа одвија на начин који обезбеђује и његову заштиту и његово етичко коришћење као ресурса за социо-економски развој друштва у Србији. Истражвањем су мапирани и проблеми који представљају претњу за рад завода за заштиту споменика а чије решење пре свега зависи од културне политике на локалном и на националном нивоу. Реч је о статутарним питањима (промене у административној организацији Републике Србије од периода када је већина завода основана, као и система финансирања установа културе, није пратила промена у регулисању права и обавеза а посебно одговорности јединица локалне самоуправе које су под територијалном надлежношћу ван града у коме је седиште завода, а нерешена питања оснивача се рефлектују на питања избора управних одбора и директора као извршних руководиоца), затим питања финансирања (иако су заводи надлежни за већи број јединица локалне самоуправе, у финансирању рада највећи терет сносе градови у којима је седиште), те најзад, проблема људских ресурса јер постојећа структура запослених једва омогућава нормалан рад, посебно када је реч о запосленима који раде у основној делатности а додатне потешкоће чини забрана запошљавања у јавном сектору. Национални ниво културне политике, као и јавне политике у доменима економије и просторног планирања, посебно је важан јер Република треба да пружи добре примере и подстицаје јединицама локалне самоуправе да већу пажњу поклањају развоју културе као стубу одрживог развоја, чији је интегрални део очување културног наслеђа.
На крају публикације изнети су и конкретни предлози за унапређење рада завода који не захтевају значајна финансијска средства, а могу значајно допринети побољшању односа грађана према наслеђу.
Награде у култури – награде за књижевност и преводилаштво (Култура – Документација, св. 1)
Одељење за документацију и издавачку делатност Завода за проучавање културног развитка је своју прву свеску посветио наградама у култури које се додељују за књижевност и књижевно преводилаштво у СР Србији. Књижевне награде су најбројније у односу на оне које се додељују у осталим областима стваралаштва. О свакој награди дају се следећи подаци: назив и установљивач, година установљења, услови за учешће и рок за пријављивање радова, предлагачи, именовање, састав и мандат чланова жирија, извори средстава, облик награде, време додељивања. Посебно је дат преглед награђених аутора и дела, као и списак чланова жирија, од године установљења награде па све до 1980. године, када је завршено истраживање. Документациона грађа је подељена на награде југословенског, републичког и регионалног значаја које се додељују за књижевно стваралаштво. Потом су наведене награде за различите области књижевног стваралаштва, затим за књижевне врсте, књижевност намењену деци, аматерско књижевно стваралаштво и преводилаштво. На почетку публикације је дат Садржај, а на крају се налази именски регистар награђених аутора и чланова жирија, као и абецедни регистар награда.
Награде у култури 1983–1989. (Култура – Документација, св. 5)
Надовезујући се на претходне свеске из едиције „Култура – Документација“, у овој публикацији су обрађене награде у култури у периоду од 1983. до 1989. године. Кроз 920 јединица обрађене су награде из осам области културног стваралаштва: архитектура и урбанизам, библиотекарство, филмска уметност, књижевност, ликовне и примењене уметности, музеји, музичка уметност, позоришно-сценска уметност. На почетку истраживања је Садржај, потом уводник Бранимира Стојковића, а на крају се налази именски регистар награђених лица, чланова жирија, као и списак награђених установа.
Награде у култури до 1982. (Култура – Документација, св. 4)
У првој свесци едиције „Култура – Документација“ обрађене су награде у области књижевности преводилаштва додељене до 1980. године. Надовезујући се на тај подухват, у овој четвртој свесци едиције „Култура – Документација“ налазе се резултати истраживања о наградама у осталим областима културе, као што су архитектура и урбанизам, библиотекарство, филмско ставаралаштво, ликовне уметности, музичка уметност, позоришно-сценске уметности. Једини изузетак је учињен у области филмске уметности: прегледом нису обухваћене награде додељиване на филмским фестивалима од 1970. године, пошто те податке обрађује и објављује Институт за филм у својим годишњацима „Кинематографија у Србији“. Обрађене награде су трајног карактера и превазилазе локалне оквире. Једина локална награда јесте Октобарска награда града Београда. Подаци су прикупљани од године установљења награде (углавном после Другог св. рата), па све до 1982. године. На почетку публикације налази се Садржај, потом следи део истраживачке студије Бранимира Стојковића у којој се, са социолошког становишта разматра феномен награде као инструмента културне политике. На крају истраживања је дат регистар имена, као и резиме на енглеском.
Приручник за оснивање ИНДОК центра за културу
Завод за проучавање културног развитка је у сарадњи са Унеском организовао два семинара (1985. и 1986. године) под називом „Организација ИНДОК центара за културни развој“, у оквиру програма обуке кадрова из земаља у развоју. Уследила је ова публикација, која указује на основне проблеме са којима се наведени центри сусрећу, и то у земљама у развоју. Први проблем је што је одговарајућа литература оскудна и недовољна, док се проблеми специфични за сваку земљу у развоју уопште не узимају у обзир. Иако се у многим публикацијама обрађују научне информације, стиче се утисак да је област културе и одговарајуће терминологије из те области на маргини интересовања. Намера уредника и аутора ове публикације није била да пруже одговоре на сва питања везана за документацију у култури, већ да допринесу онима који се баве овом облашћу у неразвијеним земљама, да укажу на савремене токове у информационо-документационој делатности, а на крају и да помогну активирању заинтересованости за документалистичку обраду у културним делатностима земаља у развоју. У оквиру публикације налазе се: Садржај, графикони, табеле, Појмовник. У Прилогу се налазе преузети и преведени текстови неколико аутора.
Приручник за оснивање ИНДОК центра за културу
Завод за проучавање културног развитка је у сарадњи са Унеском организовао два семинара (1985. и 1986. године) под називом „Организација ИНДОК центара за културни развој“, у оквиру програма обуке кадрова из земаља у развоју. Уследила је ова публикација, која указује на основне проблеме са којима се наведени центри сусрећу, и то у земљама у развоју. Први проблем је што је одговарајућа литература оскудна и недовољна, док се проблеми специфични за сваку земљу у развоју уопште не узимају у обзир. Иако се у многим публикацијама обрађују научне информације, стиче се утисак да је област културе и одговарајуће терминологије из те области на маргини интересовања. Намера уредника и аутора ове публикације није била да пруже одговоре на сва питања везана за документацију у култури, већ да допринесу онима који се баве овом облашћу у неразвијеним земљама, да укажу на савремене токове у информационо-документационој делатности, а на крају и да помогну активирању заинтересованости за документалистичку обраду у културним делатностима земаља у развоју. У оквиру публикације налазе се: Садржај, графикони, табеле, Појмовник. У Прилогу се налазе преузети и преведени текстови неколико аутора.
Водич кроз уметничка и сталешка удружења у области културе у СР Србији (без покрајина) (Култура – Документација, св. 3)
Ово документалистичко истраживање представља својеврсни водич кроз уметничка и сталешка удружења у Србији преко којег је могуће испитати културну политику обухваћених удружења. Уметничка и сталешка удружења из домена културе обухватају специфичне социо-професионалне групе (стваралачка интелигенција, репродуктивни уметници, уметници–педагози, слободни уметници, стручна лица по установама културе, техничари и реализатори културних програма и др.). У овом документалистичком прегледу се може уочити разноликост организационих модалитета који прате професионално и друго окупљање у уметничка и њима сродна удружења. Циљеви удруживања су различити. Пошто су уметничка и сталешка удружења у сталном превирању, кретању и многим недоумицама, овај водич је ограничен на удружења са подручја уже Србије, без покрајина, и то само на она која имају републички карактер.