Prikazani svi od ukupno 9 rezultata

Adresar kulturnih ustanova SR Srbije (bez pokrajina) (Kultura – Dokumentacija, sv. 2)

Adresar kulturnih ustanova SR Srbije, koji je uredila Dušica Milovanović, obuhvata popis: arhiva, biblioteka, diskografskih kuća, galerija, kinematografije, koncertnih agencija, likovnih kolonija, muzeja, naučno-istraživačkih ustanova, organizacija za osnovno širenje kulture, pozorišta, radija i televizija, samoupravnih interesnih zajednica kulture, zavoda za zaštitu spomenika kulture i zavoda za zaštitu prirode.

Glasnik Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka 2

Glasnik je publikacija koja je izdavana u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka od 1980. godine, sa ciljem obaveštavanja javnosti o aktivnostima Zavoda, istraživanjima i projektima koji su u toku, radu dokumentacionog centra, zavodskim izdanjima i dr. U okviru drugog broja Glasnika nalaze se: opisi i svojevrsni izveštaji vezani za završene projekte, opisi projekata u toku, opis saradnje sa istraživačkim odeljenjima i institutima u inostranstvu i spisak novih stranih knjiga i dokumenata u Zavodu za poslednjih godinu dana. Na početku je dat Sadržaj, a na kraju Vesti o svim dešavanjima u Zavodu tokom prethodnih meseci 1980. godine.

Kulturna politika i zavodi za zaštitu spomenika kulture

Studija „Kulturna politika i zavodi za zaštitu spomenika kulture“ je rezultat istoimenog istraživačkog projekta realizovanog krajem 2013. godine. U njoj su iznete analiza aktuelnog stanja u zavodima za zaštitu spomenika kulture kao i konkretne mogućnosti čije bi ostvarivanje doprinelo unapređivanju rada zavoda i odnosa prema kulturnom nasleđu. Stoga je studija namenjena donosiocima odluka, rukovodstvima zavoda, zaposlenima u zavodima, istraživačima i, najzad, svima zainteresovanima za to da se očuvanje kulturnog nasleđa odvija na način koji obezbeđuje i njegovu zaštitu i njegovo etičko korišćenje kao resursa za socio-ekonomski razvoj društva u Srbiji. Istražvanjem su mapirani i problemi koji predstavljaju pretnju za rad zavoda za zaštitu spomenika a čije rešenje pre svega zavisi od kulturne politike na lokalnom i na nacionalnom nivou. Reč je o statutarnim pitanjima (promene u administrativnoj organizaciji Republike Srbije od perioda kada je većina zavoda osnovana, kao i sistema finansiranja ustanova kulture, nije pratila promena u regulisanju prava i obaveza a posebno odgovornosti jedinica lokalne samouprave koje su pod teritorijalnom nadležnošću van grada u kome je sedište zavoda, a nerešena pitanja osnivača se reflektuju na pitanja izbora upravnih odbora i direktora kao izvršnih rukovodioca), zatim pitanja finansiranja (iako su zavodi nadležni za veći broj jedinica lokalne samouprave, u finansiranju rada najveći teret snose gradovi u kojima je sedište), te najzad, problema ljudskih resursa jer postojeća struktura zaposlenih jedva omogućava normalan rad, posebno kada je reč o zaposlenima koji rade u osnovnoj delatnosti a dodatne poteškoće čini zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Nacionalni nivo kulturne politike, kao i javne politike u domenima ekonomije i prostornog planiranja, posebno je važan jer Republika treba da pruži dobre primere i podsticaje jedinicama lokalne samouprave da veću pažnju poklanjaju razvoju kulture kao stubu održivog razvoja, čiji je integralni deo očuvanje kulturnog nasleđa.

Na kraju publikacije izneti su i konkretni predlozi za unapređenje rada zavoda koji ne zahtevaju značajna finansijska sredstva, a mogu značajno doprineti poboljšanju odnosa građana prema nasleđu.

Nagrade u kulturi – nagrade za književnost i prevodilaštvo (Kultura – Dokumentacija, sv. 1)

Odeljenje za dokumentaciju i izdavačku delatnost Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka je svoju prvu svesku posvetio nagradama u kulturi koje se dodeljuju za književnost i književno prevodilaštvo u SR Srbiji. Književne nagrade su najbrojnije u odnosu na one koje se dodeljuju u ostalim oblastima stvaralaštva. O svakoj nagradi daju se sledeći podaci: naziv i ustanovljivač, godina ustanovljenja, uslovi za učešće i rok za prijavljivanje radova, predlagači, imenovanje, sastav i mandat članova žirija, izvori sredstava, oblik nagrade, vreme dodeljivanja. Posebno je dat pregled nagrađenih autora i dela, kao i spisak članova žirija, od godine ustanovljenja nagrade pa sve do 1980. godine, kada je završeno istraživanje. Dokumentaciona građa je podeljena na nagrade jugoslovenskog, republičkog i regionalnog značaja koje se dodeljuju za književno stvaralaštvo. Potom su navedene nagrade za različite oblasti književnog stvaralaštva, zatim za književne vrste, književnost namenjenu deci, amatersko književno stvaralaštvo i prevodilaštvo. Na početku publikacije je dat Sadržaj, a na kraju se nalazi imenski registar nagrađenih autora i članova žirija, kao i abecedni registar nagrada.

Nagrade u kulturi 1983–1989. (Kultura – Dokumentacija, sv. 5)

Nadovezujući se na prethodne sveske iz edicije „Kultura – Dokumentacija“, u ovoj publikaciji su obrađene nagrade u kulturi u periodu od 1983. do 1989. godine. Kroz 920 jedinica obrađene su nagrade iz osam oblasti kulturnog stvaralaštva: arhitektura i urbanizam, bibliotekarstvo, filmska umetnost, književnost, likovne i primenjene umetnosti, muzeji, muzička umetnost, pozorišno-scenska umetnost. Na početku istraživanja je Sadržaj, potom uvodnik Branimira Stojkovića, a na kraju se nalazi imenski registar nagrađenih lica, članova žirija, kao i spisak nagrađenih ustanova.

Nagrade u kulturi do 1982. (Kultura – Dokumentacija, sv. 4)

U prvoj svesci edicije „Kultura – Dokumentacija“ obrađene su nagrade u oblasti književnosti prevodilaštva dodeljene do 1980. godine. Nadovezujući se na taj poduhvat, u ovoj četvrtoj svesci edicije „Kultura – Dokumentacija“ nalaze se rezultati istraživanja o nagradama u ostalim oblastima kulture, kao što su arhitektura i urbanizam, bibliotekarstvo, filmsko stavaralaštvo, likovne umetnosti, muzička umetnost, pozorišno-scenske umetnosti. Jedini izuzetak je učinjen u oblasti filmske umetnosti: pregledom nisu obuhvaćene nagrade dodeljivane na filmskim festivalima od 1970. godine, pošto te podatke obrađuje i objavljuje Institut za film u svojim godišnjacima „Kinematografija u Srbiji“. Obrađene nagrade su trajnog karaktera i prevazilaze lokalne okvire. Jedina lokalna nagrada jeste Oktobarska nagrada grada Beograda. Podaci su prikupljani od godine ustanovljenja nagrade (uglavnom posle Drugog sv. rata), pa sve do 1982. godine. Na početku publikacije nalazi se Sadržaj, potom sledi deo istraživačke studije Branimira Stojkovića u kojoj se, sa sociološkog stanovišta razmatra fenomen nagrade kao instrumenta kulturne politike. Na kraju istraživanja je dat registar imena, kao i rezime na engleskom.

Priručnik za osnivanje INDOK centra za kulturu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je u saradnji sa Uneskom organizovao dva seminara (1985. i 1986. godine) pod nazivom „Organizacija INDOK centara za kulturni razvoj“, u okviru programa obuke kadrova iz zemalja u razvoju. Usledila je ova publikacija, koja ukazuje na osnovne probleme sa kojima se navedeni centri susreću, i to u zemljama u razvoju. Prvi problem je što je odgovarajuća literatura oskudna i nedovoljna, dok se problemi specifični za svaku zemlju u razvoju uopšte ne uzimaju u obzir. Iako se u mnogim publikacijama obrađuju naučne informacije, stiče se utisak da je oblast kulture i odgovarajuće terminologije iz te oblasti na margini interesovanja. Namera urednika i autora ove publikacije nije bila da pruže odgovore na sva pitanja vezana za dokumentaciju u kulturi, već da doprinesu onima koji se bave ovom oblašću u nerazvijenim zemljama, da ukažu na savremene tokove u informaciono-dokumentacionoj delatnosti, a na kraju i da pomognu aktiviranju zainteresovanosti za dokumentalističku obradu u kulturnim delatnostima zemalja u razvoju. U okviru publikacije nalaze se: Sadržaj, grafikoni, tabele, Pojmovnik. U Prilogu se nalaze preuzeti i prevedeni tekstovi nekoliko autora.

Priručnik za osnivanje INDOK centra za kulturu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je u saradnji sa Uneskom organizovao dva seminara (1985. i 1986. godine) pod nazivom „Organizacija INDOK centara za kulturni razvoj“, u okviru programa obuke kadrova iz zemalja u razvoju. Usledila je ova publikacija, koja ukazuje na osnovne probleme sa kojima se navedeni centri susreću, i to u zemljama u razvoju. Prvi problem je što je odgovarajuća literatura oskudna i nedovoljna, dok se problemi specifični za svaku zemlju u razvoju uopšte ne uzimaju u obzir. Iako se u mnogim publikacijama obrađuju naučne informacije, stiče se utisak da je oblast kulture i odgovarajuće terminologije iz te oblasti na margini interesovanja. Namera urednika i autora ove publikacije nije bila da pruže odgovore na sva pitanja vezana za dokumentaciju u kulturi, već da doprinesu onima koji se bave ovom oblašću u nerazvijenim zemljama, da ukažu na savremene tokove u informaciono-dokumentacionoj delatnosti, a na kraju i da pomognu aktiviranju zainteresovanosti za dokumentalističku obradu u kulturnim delatnostima zemalja u razvoju. U okviru publikacije nalaze se: Sadržaj, grafikoni, tabele, Pojmovnik. U Prilogu se nalaze preuzeti i prevedeni tekstovi nekoliko autora.

Vodič kroz umetnička i staleška udruženja u oblasti kulture u SR Srbiji (bez pokrajina) (Kultura – Dokumentacija, sv. 3)

Ovo dokumentalističko istraživanje predstavlja svojevrsni vodič kroz umetnička i staleška udruženja u Srbiji preko kojeg je moguće ispitati kulturnu politiku obuhvaćenih udruženja. Umetnička i staleška udruženja iz domena kulture obuhvataju specifične socio-profesionalne grupe (stvaralačka inteligencija, reproduktivni umetnici, umetnici–pedagozi, slobodni umetnici, stručna lica po ustanovama kulture, tehničari i realizatori kulturnih programa i dr.). U ovom dokumentalističkom pregledu se može uočiti raznolikost organizacionih modaliteta koji prate profesionalno i drugo okupljanje u umetnička i njima srodna udruženja. Ciljevi udruživanja su različiti. Pošto su umetnička i staleška udruženja u stalnom previranju, kretanju i mnogim nedoumicama, ovaj vodič je ograničen na udruženja sa područja uže Srbije, bez pokrajina, i to samo na ona koja imaju republički karakter.