Prikazani svi od ukupno 2 rezultata

Položaj i uloga umetničkih udruženja u SR Srbiji, sv. 2

Osnovni cilj koji postavljaju Miloš Nemanjić i Radmila Mikašinović-Grujić u ovom istraživanju jeste proučavanje položaja i uloge umetničkih udruženja, ali i samih umetnika koji se udružuju u njima ostvarujući svoje interese. Zato istražuju odnos umetničkog udruženja sa društvom, kao i uzajamni odnos umetničkog udruženja i umetnika. Najpre daju teorijski uvod o pojmu i karakteru profesionalnih udruženja iz različitih oblasti, ističući da ove organizacije postoje sa jedne strane radi zadovoljavanja interesa i potreba građana, a sa druge strane kao instrumenti celokupne društvene zajednice, jer predstavljaju institucije samoupravljanja u društvu. Uži predmet interesovanja autora jeste način organizovanja i funkcionisanja umetničkih udruženja Republike Srbije (njih 13), koja postoje od 1958. do 1967. godine, prvenstveno radi zaštite interesa ljudi koji se bave određenom umetničkom profesijom. Zato je prvo primenjena objektivna analiza – istraživanje normativnih akata, a naročito finansijskih izveštaja (izvor prihoda i obim rashoda). Potom su, subjektivnom analizom, pomoću metode intervjua dublje osvetljene određene činjenice dobijene kroz stavove, mišljenja i ocene predsednika i sekretara udruženja. Anketom je ispitana motivacija umetnika da postanu članovi određenog udruženja, njihovi stavovi prema udruženju, ostvareni interesi i sl. Na početku istraživanja dat je Sadržaj, a u samom istraživanju i nekoliko tabela. U okviru Priloga data su pitanja za intervjue i ankete, a na kraju, u okviru Dokumentacionog dela, izvodi iz statuta i pravila pojedinih umetničkih udruženja u SR Srbiji i u inostranstvu.

Samoupravni preobražaj umetničkih udruženja

Predmet istraživanja Trive Inđića koje je naručila Republička zajednica kulture SR Srbije jeste samoupravni preobražaj umetničkih udruženja izazvan primenom Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana, usvojenim 1982. godine. Ovo je značilo temeljnu reorganizaciju udruženja od građansko-pravnih lica ka njihovom pretvaranju u saveze udruženja građana preko samoupravnog sporazumevanja. Tako ona postaju sastavni deo političkog sistema samoupravljanja i sastavni deo SSRN, na čelu sa SKJ. Takođe, trebalo je doneti nova i uskladiti postojeća samoupravna normativna akta vezana za delatnost i za sticanje finansijskih sredstava udruženja, kao i uključiti ih u sistem organizovanja Socijalističkog saveza radnog naroda. Iz svega navedenog se vidi da je ovo istraživanje sprovedeno paralelno sa aktuelnom organizacionom transformacijom umetničkih udruženja. Stoga, autor stavlja akcenat na pitanja o karakteru promena unutar udruženja, o uticaju članova na njih, kao i o tome da li su ove promene doprinele povećanju demokratičnosti rada unutar udruženja. Smatra da su udruženja izgubila postojeću mogućnost da utiču na mere kulturne politike, kao i na oblikovanje kulturnog života. Podaci su dobijeni anketiranjem članova 20 umetničkih udruženja, i to metodom slučajnog uzorka, i intervjuisanjem rukovodilaca 10 umetničkih udruženja. Izvršen je i komparativni prikaz njihovih stavova i ocena, što je doprinelo objektivnijem sagledavanju tadašnjih procesa transformacije. Na početku ovog istraživanja dat je Sadržaj, a na kraju su Prilozi sa anketnim pitanjima za članove udruženja i sa pitanjima za intervju koji je obavljen sa rukovodiocima.