Prikazani svi od ukupno 5 rezultata

Društveno-ekonomski položaj kulture

U ovom radnom materijalu je dat pregled društveno-ekonomskog položaja kulturnih delatnosti sa posebnim osvrtom na materijalnu osnovu rada u kulturi Beograda. Predstavlja početak i deo je razgovora o predstojećem srednjoročnom planu, a ima za cilj da se objektivno prikaže društveni i ekonomski položaj kulture u Beogradu. Materijalom nije obuhvaćena celokupna kulturna delatnost, ali je učinjen pokušaj da se iznađu osnovne i najznačajnije društvene i materijalne pretpostavke koje bitno opredeljuju kulturni razvitak. U analizi materijalnog položaja kulturnih delatnosti razmatra se kretanje osnovnih ekonomskih pokazatelja kulturne delatnosti, kao i poređenje kulturnih sa drugim delatnostima (privreda, društvo). Osnivanje Samoupravne interesne zajednice kulture Beograda izdvojeno je kao značajno jer predstavlja osnovu ostvarivanja kulturne politike u gradu, te prevazilaženja budžetskog načina finansiranja. U posebnom prilogu je prikazano izdvajanje finansijskih sredstava, ne samo onih kojima raspolaže Samoupravna interesna zajednica kulture već i ostalih koja se izdvajaju na nivou opština, OUR-a i mesnih zajednica za kulturne delatnosti. Data je i struktura investicionih ulaganja u kulturu za obuhvaćeni četvorogodišnji period. Radni materijal ima Sadržaj, kao i tabelarne prikaze.

Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnova za povećanje kulturne participacije

Ova studija je rezultat saradnje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a koji su, tokom 2018. godine, partnerski sproveli istraživanje na temu modela lokalnih kulturnih politika u 15 gradova Srbije i o mogućnostima njihovog unapređenja. Naručilac ovog istraživanja bilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a projekat je na konkursu Republičkog sekretarijata za javne politike izabran za podršku u okviru PERFORM projekta Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, koji sprovode Helvetas i Univerzitet u Friburgu. Cilj autora istraživanja bilo je analiziranje sistema kulture na lokalnom nivou – od lokalne kulturne politike do kulturne ponude gradova u Srbiji. Shodno tome, sagledana je organizacija i funkcionisanje lokalnih odeljenja zaduženih za oblast kulture, ustanova kulture u segmentu participacije i prezentacije programa, kao i učešće svih zainteresovanih pojedinaca i aktera u lokalnoj kulturnoj politici. Time se stekao uvid u dimenziju participativnosti i demokratizacije kulture na lokalnom nivou. Empirijsko istraživanje obuhvatilo je 15 lokalnih samouprava koje imaju najveći broj stanovnika, odnosno najrazvijeniju kulturnu infrastrukturu, uz poštovanje regionalne zastupljenosti gradova u uzorku (Kragujevac, Kruševac, Užice, Kraljevo, Čačak, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Leskovac, Vranje, Smederevo, Niš i Zaječar). Metodologija je podrazumevala prikupljanje kvantitativnih podataka preko upitnika od gradskih uprava i javnih ustanova kulture, i realizaciju fokus grupa sa predstavnicima ustanova i udruženja u kulturi – radi sagledavanja stanja i analize izazova u oblasti kulture u lokalnim zajednicama. U studiji su za svaki od gradova dati tabelarni prikazi i grafikoni. Na početku studije je dat Sadržaj.

Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnova za povećanje kulturne participacije

Ova studija je rezultat saradnje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a koji su, tokom 2018. godine, partnerski sproveli istraživanje na temu modela lokalnih kulturnih politika u 15 gradova Srbije i o mogućnostima njihovog unapređenja. Naručilac ovog istraživanja bilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a projekat je na konkursu Republičkog sekretarijata za javne politike izabran za podršku u okviru PERFORM projekta Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, koji sprovode Helvetas i Univerzitet u Friburgu. Cilj autora istraživanja bilo je analiziranje sistema kulture na lokalnom nivou – od lokalne kulturne politike do kulturne ponude gradova u Srbiji. Shodno tome, sagledana je organizacija i funkcionisanje lokalnih odeljenja zaduženih za oblast kulture, ustanova kulture u segmentu participacije i prezentacije programa, kao i učešće svih zainteresovanih pojedinaca i aktera u lokalnoj kulturnoj politici. Time se stekao uvid u dimenziju participativnosti i demokratizacije kulture na lokalnom nivou. Empirijsko istraživanje obuhvatilo je 15 lokalnih samouprava koje imaju najveći broj stanovnika, odnosno najrazvijeniju kulturnu infrastrukturu, uz poštovanje regionalne zastupljenosti gradova u uzorku (Kragujevac, Kruševac, Užice, Kraljevo, Čačak, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Leskovac, Vranje, Smederevo, Niš i Zaječar). Metodologija je podrazumevala prikupljanje kvantitativnih podataka preko upitnika od gradskih uprava i javnih ustanova kulture, i realizaciju fokus grupa sa predstavnicima ustanova i udruženja u kulturi – radi sagledavanja stanja i analize izazova u oblasti kulture u lokalnim zajednicama. U studiji su za svaki od gradova dati tabelarni prikazi i grafikoni. Na početku studije je dat Sadržaj.

Program razvoja kulturnih delatnosti u Beogradu 1971–1975.

Ova istraživačka studija grupe autora rađena je za potrebe Skupštine grada Beograda. U radu, autori primenjuju stastističku klasifikaciju prema kojoj se sve kulturne delatnosti dele na dve grupe: kulturno-prosvetne i umetničko-zabavne. Ističu da iz odnosa kulturnih delatnosti i kulturnih potreba proizilaze bitni problemi kulturnog razvoja i planiranja u oblasti kulture. Upućuju na to da bi pod kulturnim razvojem trebalo da se podrazumeva takav razvoj pojedinih elemenata, kako u okviru kulturnih delatnosti tako i u okviru kulturnih potreba, koji bi ova dva pola jedne celovite (kulturne) pojave doveo u skladan odnos. To znači kvantitativno proširivanje i kvalitativno obogaćivanje kulturnih delatnosti i kulturnih potreba. Studija je podeljena na tri poglavlja. U prvom poglavlju, autori analiziraju društveno-ekološki okvir Beograda i elemente morfološke strukture stanovništva Beograda. U drugom poglavlju, bave se odnosom između privrednog rasta i razvoja kulture, kao i ekonomskim položajem kulturnih delatnosti, sa posebnim osvrtom na probleme finansiranja kulturnih delatnosti i investicionog ulaganja u njih. Treće i najobimnije poglavlje sadrži analizu stanja različitih tipova ustanova kulture Beograda, sa predloženim planom razvoja u narednih pet godina za svaki tip ustanove. Analizom su obuhvaćeni sledeći tipovi ustanova grupisani prema pretežnoj kulturnoj delatnosti koju obavljaju: narodni radnički univerziteti, domovi kulture i kulturni centri; muzeji, arhivi, zbirke, galerije; biblioteke i čitaonice; pozorišta, opera, filharmonija, ansambli. U okviru istog poglavlja posebno su analizirani uslovi za zabavu i razonodu, kao i amaterska kulturno-umetnička delatnost u Beogradu. Na početku je dat Sadržaj, a u okviru teksta i tabelarni prikazi statističkih podataka.

Programska i poslovna politika galerija i izlagačkih prostora u Srbiji – analiza rezultata istraživanja

„Programska i poslovna politika galerija i izlagačkih prostora u Srbiji – analiza rezultata istraživanja“ predstavlja završnu fazu višegodišnjeg istraživačkog projekta u kojem je učestvovalo troje autora: Dimitrije Tadić, Nina Mihaljinac i Dragana Martinović. Cilj je bio osvestiti probleme u funkcionisanju izlagačkog sistema u Srbiji, podstaći dijalog zainteresovanih aktera i preuzeti korake ka rešavanju prepoznatih problema. Takođe, želja je da ovaj istraživački projekat doprinese otvaranju šireg polja za konstruktivne debate i delovanje u okviru izlagačkog sistema i scene savremenih vizuelnih umetnosti u Srbiji. U okviru završne faze istraživanja, Dragana Martinović daje kvalitativnu i kvantitativnu analizu podataka dobijenih zahvaljujući distribuciji složenog upitnika galerijama i izlagačkim prostorima u Srbiji. Postavljena pitanja se odnose na trogodišnji period rada izlagačkih prostora i galerija (2010–2012), a s obzirom na njihov veliki broj, struktura upitnika prema tematskim celinama osmišljena je tako da olakša njegovo popunjavanje. Na osnovu analiziranih rezultata, može da se stekne uvid u savremene procese i promene na polju vizuelnih umetnosti i izlagačke prakse u Srbiji. Na početku istraživanja dat je Sadržaj, a u okviru istraživanja su prikazi rezultata kroz grafikone.