Правни положај задужбина и фондова – са освртом на универзитетске задужбине
Према речима Миодрага Орлића, сврха ове студије јесте да се прикаже правни положај универзитетских задужбина и фондова, као и да се одреди улога коју они могу имати у друштвено-економском систему. Зато је било потребно истражити порекло ових установа, услове под којима су настајале, историјски развој и преображаје које су доживљавале у модерном друштву, циљеве постављене од оснивача, улогу коју су одиграле. Најбитније питање је везано за оправданост постојања задужбина, услед преузимања просветних, културних и социјалних циљева од стране друштва у време социјализма. Аутор сматра да задужбине треба да постоје и у социјализму, зато поставља циљ да испита њихову друштвену оправданост у друштвеном, економском и политичком систему, као и њихов правни положај у правном систему СФРЈ. Студија је подељена у два дела: у првом делу су обрађена општа питања о задужбинама и фондовима Београдског универзитета у бившој Југославији (појам, значење, историјски развој, правна природа, правни положај); у другом делу је изнесен правни положај ових установа у социјализму, како код нас тако и у Европи и СССР-у, друштвени значај задужбина и њихова улога у самоуправљању, правни положај универзитетских задужбина, као и питање њихове (де)национализације и експропријације у оквиру БУ. Наиме, истиче се њихова важност за оснивање Београдског универзитета и његов развој, али и корисност коју су имале једнако за научно-наставно особље као и за студенте.
Задужбине, фондови, фондације и легати у култури Србије
У публикацији Зоран Аврамовић полази од историјског настанка самих појмова задужбине, фонда, легата, који у културној свакодневици и нормативним решењима, како тврди, нису још разлучени. Дајући појмовно одређење сваке од ових установа невладиног сектора, указује на њихово разликовање по начину оснивања, управљања и одређивања циљева, али и на њихову сличност – у материјалном помагању културног и уметничког стваралаштва. Говори о мотивима њиховог оснивања, циљевима, карактеру њиховог рада и управљања, али и о односу друштва према овим установама чије постојање сеже у далеку историју, а које оживљавају управо 90-их година XX века. Помиње и Нацрт Закона о задужбинама и фондовима, који је предочен јавности крајем 1991. године. У публикацији даје и компаративни осврт на задужбине „Вука Караџића“, „Иве Андрића“, „Милоша Црњанског“. На почетку публикације налази се Садржај, а на крају је табела са адресаром задужбинарских институција у Србији, као и сиже на енглеском језику.
Задужбине, фондови, фондације и легати у култури Србије (Свет културе 5)
У овој публикацији, Зоран Аврамовић полази од историјског настанка самих појмова задужбине, фонда, легата, који у културној свакодневици и нормативним решењима, како тврди, нису још разлучени. Дајући појмовно одређење сваке од ових установа невладиног сектора, указује на њихово разликовање по начину оснивања, управљања и одређивања циљева, али и на њихову сличност – у материјалном помагању културног и уметничког стваралаштва. Говори о мотивима њиховог оснивања, циљевима, карактеру њиховог рада и управљања, али и о односу друштва према овим установама чије постојање сеже у далеку историју, а које оживљавају управо 90-их година XX века. Помиње и Нацрт Закона о задужбинама и фондовима, који је предочен јавности крајем 1991. године. У публикацији даје и компаративни осврт на задужбине „Вука Караџића“, „Иве Андрића“, „Милоша Црњанског“. На почетку публикације налази се Садржај, а на крају је табела са адресаром задужбинарских институција у Србији, као и сиже на енглеском језику.