Културне потребе и навике грађана Србије
Ова студија је резултат анкетног истраживачког пројекта који се ослања на претходно истраживање Завода на тему културне партиципације, из 2010. године, а које је рађено компаративно у односу на истраживање из 2005. године. Пројекат је настао у партнерству Србије, односно Министарства културе и информисања, и Унеска, а у оквиру „Индикатора утицаја културе на развој“ (УНЕСЦО Цултуре фор Девелопмент Индисаторс). Општи циљ ауторки истраживања је опис тренутног културног понашања и потреба грађана Србије. Теренски рад је спроведен крајем 2015. године, на националном узорку од 1.565 испитаника. Културне потребе и навике доведене су у везу са социодемографским карактеристикама, што је указало на разлике у праксама између различитих група у узорку. Сагледани су и разлози због чега грађани, како опште популације тако и специфичних група, не посећују чешће програме из културе, а што може послужити као смерница за осмишљавање активности за привлачење публике. Предмет истраживања је културна партиципација грађана која обухвата две врсте активности: културну потрошњу (посета културним институцијама и културним догађајима; рецепција уметничких и културних садржаја код куће); и културну производњу (бављење уметношћу, аматерски или професионално). На основу афинитета грађана према одређеним културним програмима и учесталости посета културним програмима, ауторке су публику поделиле у четири групе: активну публику, пасивну публику, принудну публику и непублику. Ова подела одређена је за сваки тип установа културе. У публикацији су дати кључни налази и препоруке за унапређење културне политике. У оквиру публикације налазе се табеларни прикази и графикони из којих се могу сагледати подаци о културној партиципацији. На почетку је дат Садржај.
Културне праксе грађана Србије: прелиминарни резултати
Истраживање Културне праксе грађана Србије спада у истраживања културне рецепције или културне потрошње. Његов првенствени циљ је био да се на основу проучавања карактеристика и активности публике у Србији створи искуствена основа за формулисање мера културне политике. Истраживачи су посматрали пет аспеката културних пракси: културне потребе (потенцијални аспект културне партиципације), културне навике (актуелни аспект културне партиципације), укусе (естетске преференције), знања о култури и поседовање културних добара. Поред тога, предмет истраживања је била и културна понуда у местима боравка испитаника. Студија се састоји из два дела. У првом делу представљени су резултати који се тичу културних потреба грађана Србије, њихових културних навика у јавној сфери, као и у приватној сфери (у пољу читања и медијској сфери) и у домену културне продукције (аматерског и професионалног бављења уметношћу). Потом су изложени подаци о распрострањености четири типа публике (активне, потенцијалне, принудне и не-публике) за позориште, филмску уметност, визуелне уметности, читање и концерте у популацији Србије. Приказани су и основни показатељи укуса испитаника и њихових знања у култури. Подаци су поређени, где је то могуће, са ранијим истраживањем културних пракси које је обухватало Србију из 2005. године. У другом делу студије, анализа је обухватила социодемографске корелате културних пракси, као и поређења резултата према статистичким регионима Србије, као и компарације са културним праксама грађана европских земаља. Истраживање је дизајнирано као анкетно уз коришћење стандардизованог упитника са 95 питања подељених у десет тематских целина. Узорак је прављен као стратификовани, четвороетапни и случајни. Анкетирање на терену је обављену у периоду септембар – децембар 2010. а од планираних 1600 испитаника, испитано је 1490. У публикацији су дати графички прикази из којих се могу читати подаци. На крају студије је приказан сажетак прелиминарних резултата, као и закључци.
Културне праксе грађана Србије: прелиминарни резултати
Истраживање Културне праксе грађана Србије спада у истраживања културне рецепције или културне потрошње. Његов првенствени циљ је био да се на основу проучавања карактеристика и активности публике у Србији створи искуствена основа за формулисање мера културне политике. Истраживачи су посматрали пет аспеката културних пракси: културне потребе (потенцијални аспект културне партиципације), културне навике (актуелни аспект културне партиципације), укусе (естетске преференције), знања о култури и поседовање културних добара. Поред тога, предмет истраживања је била и културна понуда у местима боравка испитаника. Студија се састоји из два дела. У првом делу представљени су резултати који се тичу културних потреба грађана Србије, њихових културних навика у јавној сфери, као и у приватној сфери (у пољу читања и медијској сфери) и у домену културне продукције (аматерског и професионалног бављења уметношћу). Потом су изложени подаци о распрострањености четири типа публике (активне, потенцијалне, принудне и не-публике) за позориште, филмску уметност, визуелне уметности, читање и концерте у популацији Србије. Приказани су и основни показатељи укуса испитаника и њихових знања у култури. Подаци су поређени, где је то могуће, са ранијим истраживањем културних пракси које је обухватало Србију из 2005. године. У другом делу студије, анализа је обухватила социодемографске корелате културних пракси, као и поређења резултата према статистичким регионима Србије, као и компарације са културним праксама грађана европских земаља. Истраживање је дизајнирано као анкетно уз коришћење стандардизованог упитника са 95 питања подељених у десет тематских целина. Узорак је прављен као стратификовани, четвороетапни и случајни. Анкетирање на терену је обављену у периоду септембар – децембар 2010. а од планираних 1600 испитаника, испитано је 1490. У публикацији су дати графички прикази из којих се могу читати подаци. На крају студије је приказан сажетак прелиминарних резултата, као и закључци.