Prikazan jedan rezultat

Kulturna autonomija u Jugoslaviji – Osnovi za kulturnu autonomiju prema Saveznom i republičkim ustavima

U ovom izveštaju, Borivoje Ljubinković razmatra sledeće: osnovu teorijskog utemeljenja pojma kulturna autonomija, njen ustavnopravni položaj prema Saveznom i republičkim ustavima Jugoslavije i razlike u odnosu na pojam lične autonomije. Ostvarivanje prava nacionalnih manjina na zaštitu etničkog, kulturnog i jezičkog identiteta razmotreno je sa stanovišta međunarodnih standarda zaštite prava manjina i nacionalnih propisa. Vrlo raznoliko shvatanje kulturne autonomije, od ustavne kategorije do gotovo ignorisanja, dokazuje da ona u jugoslovenskom zakonodavstvu ne postoji kao jedinstvena kategorija, pa ni pravna definicija. Posle ustavne osnove dolazi zakonodavna regulativa, koja se tek u praksi zaista ostvaruje, pa je savremenicima lakše da naslute njen značaj nego stvarni stepen sadašnjeg razvitka. Kao vremensko razgraničenje za ovaj tekst uzeta je sredina novembra 1991. godine, kada je Republika Makedonija donela Ustav. Jugoslaviju je već tada zahvatio proces transformacije, sve do izdvajanja pojedinih republika u samostalne, nezavisne države. Teško je bilo predvideti kakav će u budućnosti biti jugoslovenski prostor kada ovi procesi budu okončani, ali je bilo izvesno da će tek tada, u novim državno političkim, ekonomskim, pa i geografskim uslovima, kada će neke od republika postati i suprotstavljene države, kulturna autonomija dobiti novi smisao, i čak biti neophodnost – da bi se kroz nju sačuvao integritet manjinskog naroda i njihove civilizacijske tekovine.