Култна и религијска свест у културном идентитету и националној култури Срба (Нацрт теоријско-методолошких основа истраживачког пројекта)
Овде је дат Нацрт теоријско-методолошких основа ауторског истраживања култне и религијске свести у културном идентитету и националној култури Срба, а чији је наручилац Марксистички центар ЦК СК Србије. У обликовању овог сложеног истраживачког задатка, Веселин Илић полази од становишта да у стварању културног идентитета и националне културе сваког народа, у значајној мери учествују и обрасци култне и религијске свести. Присуство култне и религијске свести у савременој култури један је од разлога њеног митологизма – некритичког, емотивног и идеолошког усвајања вредности културних традиција у оквиру националних култура. Управо се овим феноменом бави аутор на примеру српске културе. Његово настојање је везано за заснивање теоријско-хипотетичког оквира историчног истраживања могуће телеологије српске националне културе. У првом делу, аутор планира да се бави односом култа и културе, културним идентитетом и националном заједницом; у другом делу би разматрао култну и религијску свест у историјској збиљи културе Срба. У завршним разматрањима супротставиће културу и култ. На почетку студије дат је Садржај, а на крају организација и динамика истраживања, које је требало да буде завршено 1986. године.
Облици религијског живота становника Београда, Студија 2.
Овде је представљена друга студија у оквиру ширег пројекта „Религија у култури свакодневног живота становника Београда“. Студија је подељена у два поглавља: „Атеизам и секуларизација у религијском животу становништва Београда“, чији је аутор Радослав Ђокић, и „Исламска верска заједница и религиозност становништва“, аутора Дарка Танасковића. У првом поглављу, Р. Ђокић се посвећује религијском животу и верском организовању у Београду, а затим се бави питањем процеса атеизација, као и секуларизацијом и променама у религијском животу. Такође, указује и на одређене видове религијске праксе међу становницима Београда. У другом поглављу, Д. Танасковић се бави истраживањем исламске вероисповести, приказујући организационе структуре исламске заједнице у тадашњој Југославији, са акцентом на Београду. Износи податке о београдском џемату, верским објектима исламске заједнице, верској штампи и публикацијама, као и о верско-културним активностима муслимана у Београду. На почетку студије дат је Садржај.