Часописи и листови које финансира Републичка заједница културе
Предмет истраживања ове студије, коју је конципирао Вујадин Јокић, јесте часописна односно редакцијска политика. Њена селективност се не може утврдити без увида у културни и интелектуални развитак појединих периодичних издања. Међутим, с обзиром на то да је наручилац посла Републичка заједница културе, овде је циљ истраживања сужен на испитивање часописне политике у домену надлежности наведене културне организације. Утврђено је да на подручју Србије, и то највише у Београду, излази више десетина разних часописа и листова са културном и друштвеном проблематиком. Културни развој подстиче и захтева одређени ступањ развоја културне периодике. Уопштено говорећи, В. Јокић истиче да проблем није у њиховом великом броју, већ у њиховој организацији и начину на који и колико прате савремену културно-друштвену проблематику. Дакле, битни су: статус, структура, кадровска политика, материјални услови, начин финансирања, покретање часописа и листова, дужности и права оснивача и редакција часописа и листова и др. Вујадин Јокић се са сарадницима бави анализом оних часописа које финсира наведена културна организација, а који тематски и садржајно припадају разним областима – од књижевности, преко филозофије, културе, уметности, до часописа разних стручних организација. У овој истраживачкој студији дата је анализа основне оријентације и карактера часописа; извршена је њихова валоризација и потреба друштва за њима, односно утицај који они имају на друштво. Аутор закључује да постоје недоречености у погледу начина регулисања односа између оснивача, издавача и редакције, а то је условљено и развојем самоуправних односа у нашем друштву, али и да се то може регулисати добро постављеним системом финансирања. Такође, наводи предлоге за могућа решења овог проблема. На почетку се налази Садржај, а на крају су Закључци и предлози, као и Прилози са табеларним прегледима пласмана часописа.
Гласник Завода за проучавање културног развитка 2
Гласник је публикација која је издавана у Заводу за проучавање културног развитка од 1980. године, са циљем обавештавања јавности о активностима Завода, истраживањима и пројектима који су у току, раду документационог центра, заводским издањима и др. У оквиру другог броја Гласника налазе се: описи и својеврсни извештаји везани за завршене пројекте, описи пројеката у току, опис сарадње са истраживачким одељењима и институтима у иностранству и списак нових страних књига и докумената у Заводу за последњих годину дана. На почетку је дат Садржај, а на крају Вести о свим дешавањима у Заводу током претходних месеци 1980. године.
Издавачка делатност у Србији 1968–1978. (Култура – Истраживање, св. 1)
У овом издању представљена је анализа издавачке делатности у Србији, у периоду од 1968. до 1978. године, и промишљање друштвено-економског положаја издавачке делатности, за шта је подстицај нађен у Резолуцији о Политици остваривања друштвеног плана СР Србије. Формулисан је истраживачки пројекат који је поверен Заводу, где је формирана радна група. Најпре је требало идентификовати издавачке и друге радне организације које се баве издавачком делатношћу, а потом, да би се дошло до актуелних података о броју запослених, структури прихода и расхода издавачких и др. организација, израђен је посебан упитник. Циљ је био одговорити на тему друштвених потреба везаних за издавачку делатност. Пошто је издавачка делатност једна од најспецифичнијих друштвених делатности, у овом истраживању је било основно приказати њено преплитање са научном, образовном, културном, економском, политичком делатношћу. У другом делу је дат друштвено-економски и самоуправни оквир и положај издавачке делатности, а у трећем подробна анализа издања у поменутом десетогодишњем периоду, према научним областима (природне, друштвене, примењене науке), из области политике, спорта и др., што је све пропраћено табеларним приказима. Подаци су добијени на основу упитника упућених издавачким радним организацијама, новинско- издавачким радним организацијама и непрофесионалним издавачима. Студија на почетку има Садржај, а на крају апстракт на енглеском језику.
Издавачка делатност у ужој Србији намењена селу – књиге и брошуре (Библиографија за период 1971–1975)
Ова тематска библиографија је припремљена за обиман истраживачки пројекат „Културни живот села“ у оквиру којег је анализирана издавачка политика у области села. Обухваћене су књиге и брошуре објављене на територији уже Србије у периоду од 1971. до 1975. године. У библиографији је направљена предметна класификација која обухвата десет група, међу којима: воћарство, повртарство, сточарство, пчеларство итд., као и класификација према издавачима. На почетку је Садржај, а као прилог је дат преглед наслова у едицији „Мала пољопривредна библиотека“ и преглед издања збирке „Задружне књиге“.
Књига и читање у Југославији – монографија –
Ова монографија, чији су аутори Милош Немањић и Јован Јанићијевић, подељена је на следећих седам поглавља: интелектуално стварање, издавање, физичка производња, дистрибуција, читање, професионално образовање, правни и институционални оквир. У оквиру ових поглавља, аутори обухватају више тема, а међу најбитнијим су: уједначавање и стандардизација терминологије (лексика), стање савремене књижевне критике, проблеми и помоћ у стварању и превођењу, издавачка делатност и продукција, главне издавачке организације, техничко-технолошки услови производње књиге, мрежа и систем продаје књига, главне библиотеке и њихов територијални размештај, препреке и мотивација за читање, стручњаци за књигу и законски положај књиге. Иако у Југославији постоји мали број установа специјализованих за истраживање проблема књиге и читалаца, важно је рећи да је Југославија на време ратификовала споразуме и конвенције (6 Бриселских конвенција) о заштити ауторских права и издавању књига, и темељно их спровела. Исто тако, потписала је и споразуме (попут Фирентинског из 1950. године) о олакшицама приликом царинских формалности и поштанских трошкова, у смислу Уставом загарантованог права на језик и културу. На почетку монографије је дат Садржај, а у Прилогу су статистичке табеле.
Обим и структура издавачке делатности
У нацрту овог истраживачког пројекта, аутори полазе од тенденција у дотадашњем развоју и од актуелног стања у оквиру издавачке делатности у СР Србији, са циљем креирања програма развоја издавачке делатности у складу са друштвеним потребама. Зато је у плану била анализа издавачких радних организација као носилаца делатности од посебног друштвеног интереса, и то за период од 1968. до 1978. године. Дат је предлог за обим и структуру издања, за начин обраде издавачких радних организација, за анализу издања, за анализу посебних едиција, за утврђивање друштвених потреба и потреба корисника књига, уџбеника, уз кратке описе поглавља везаних за: дефинисање друштвених потреба, методе истраживања, основна питања која треба отворити, радни тим и сл. Такође, предлог је да се, кроз статистичке податке, прикаже и упоредно стање издавачке продукције СР Хрватске и још неких земаља Европе. Истакнуто је да би овај истраживачки пројекат требало да буде реализован до краја јануара месеца 1980. године.