Библиографија чланака о књизи и издавачкој делатности за период 1975. и 1976. године
Овде је дата библиографија прилога о књизи и издавачој делатности од којих је већина објављена у Београду, у оквиру едиције „Културни живот“ и „Књижевна реч“, а само један у Нишу, и то током 1975. године. У 1976. години, осим наведених београдских едиција, поменуто је и неколико издатих у Загребу, у оквиру едиције „Културни радник“.
Читање у контексту културних потреба
Рад је настао у оквиру Првог југословенског савјетовања „Књига данас и у будућности“, одржаног у Загребу 1982. У раду, Милош Немањић се бави феноменом читања у контексту савремених културних потреба које се одређују као културна производња, културни интерес и културна комуникација. Аутор истиче да читање књига представља једну од најстаријих културних потреба и да се његова функција мењала кроз време, али да је упркос свим утицајима и модификацијама читање задржало своју основну културну фукцију. Кроз кратки приказ развоја феномена читања, који настаје појавом штампане књиге, апострофира се демократизација читања као израза културне потребе. Појавом средстава масовне комуникације књига није више примарни преносник знања, па су се отуда и јавили страхови о угрожености књиге, који су се временом показали неосновани. Аутор читање данас посматра у контексту сложене друштвене и културне ситуације у којој делује много фактора, где заправо читање од индивидуалног процеса прераста у сложену друштвену појаву. Структура и карактер производње књига разматра се као један од кључних фактора који утичу на феномен читања, док се појмови функционалне и нефункционалне књиге (функционално/нефункционално читање) анализирају као методолошки проблеми. Трагајући за одговором да ли структура издатих књига одговара друштвеним и посебним потребама појединих друштвених слојева, аутор анализира податке о појединим издавачим продукцијама код нас и у свету. Наводећи резултате домаћих и светских истраживања, настоји да одговори и на питања: ко је данашњи читалац и како настају читалачке навике?
Читаоци београдских библиотека (Истраживања и Документација, св. 4)
Ова студија је настала у оквиру пројекта „Публика јавних библиотека Београда“. Њени аутори се баве испитивањем читалаца београдских јавних библиотека који се деле на две основне подгрупе: читаоце стручне литературе и уџбеника и читаоце књига које припадају лепој књижевности и другим областима књижевног стварања (путописна, мемоарска литература итд.). У методологији су се руководили поделом коју је направио Робер Ескарпи – на функционалну и нефункционалну књигу, што и јесте основа за разграничење ове две скупине публике. Тржиште књига учествује у конституисању читалачке публике, у зависности од богатства и разноврсности производње књига, као и од разгранатости мреже за дистрибуцију књига коју чине књижаре. Библиотеке учествују у формирању читалачке публике, у зависности од богатства и разноврсности својих фондова, али и од нивоа стручних услуга, као и функционалности простора у којем су смештене. Приликом спровођења истраживања, аутори су настојали да утврде везу између коришћења јавне библиотеке и поседовања сопствене домаће библиотеке, односно куповине књига. Приступили су и додатној диференцијацији публике на: музичку, ликовну, позоришну и др. Закључили су да је удео појединих професионално образовних категорија врло неједнак у оквиру читалачке публике; такође, не постоји увек пропорција између величине тих друштвених група и одређених облика публике. Наиме, поставља се питање зашто велики број интелектуалаца и средњег стручног кадра не припада читалачкој публици. Истраживање чланова преко анкете спроведено је у 10 београдских народних библиотека са огранцима. Првенствено је било важно сазнати мишљење читалаца о разлозима за упис у библиотеку, о учесталости посећивања библиотеке, о врсти литераутре коју позајмљују, о начинима информисања о књигама и сл., а такође и библиотекара о читалачкој публици. На почетку публикације дат је Садржај. На крају су Прилози, Упитник за управнике библиотека, Упитник за библиотекаре и књижничаре, као и одговори библиотечких радника који раде са публиком.
Читаоци народних библиотека Србије
Милош Немањић се у оквиру ове истраживачке студије бави испитивањем читалачке публике на територији Југославије, а потом и СР Србије заједно са покрајинама. Даје детаљан опис релевантних структура у СР Србији, уз диференцијацију према покрајинама. У истраживање су укључене две битне категорије становништва: 1. чланови библиотека који припадају радном делу становништва и активног становништва (око 2% једних и 2% других је учлањено у библиотеке); ученици и студенти, чији је обухват чланством у народним библиотекама доста велики и креће се око 45% укупне наведене популације. Ради лакшег спровођења емпиријског дела истраживања, нису обухваћене све библиотеке, већ је извршен одређени избор општина (Зајечар, Крушевац, Параћин, Пирот, Пожега, Шабац). М. Немањић анализира положај и стање народних библиотека у поменутим општинама уже Србије, и то преко упитника, преко извештаја и директним контактом са запосленима. Износи статистичке податке о: чланству, услугама, набавци и књижним фондовима, финансијским средствима, стручном кадру… Даље, истражује социјално-демографски аспект читалачке публике јавних библиотека (старосна структура, образовање и сл.), и то преко спроведене анкете. На крају даје закључна разматрања везана за развијеност библиотечких установа са једне стране и састав читалачке публике народних библиотека Србије са друге стране. У оквиру студије налазе се табеларни прикази.
Књига и читање у Југославији – монографија –
Ова монографија, чији су аутори Милош Немањић и Јован Јанићијевић, подељена је на следећих седам поглавља: интелектуално стварање, издавање, физичка производња, дистрибуција, читање, професионално образовање, правни и институционални оквир. У оквиру ових поглавља, аутори обухватају више тема, а међу најбитнијим су: уједначавање и стандардизација терминологије (лексика), стање савремене књижевне критике, проблеми и помоћ у стварању и превођењу, издавачка делатност и продукција, главне издавачке организације, техничко-технолошки услови производње књиге, мрежа и систем продаје књига, главне библиотеке и њихов територијални размештај, препреке и мотивација за читање, стручњаци за књигу и законски положај књиге. Иако у Југославији постоји мали број установа специјализованих за истраживање проблема књиге и читалаца, важно је рећи да је Југославија на време ратификовала споразуме и конвенције (6 Бриселских конвенција) о заштити ауторских права и издавању књига, и темељно их спровела. Исто тако, потписала је и споразуме (попут Фирентинског из 1950. године) о олакшицама приликом царинских формалности и поштанских трошкова, у смислу Уставом загарантованог права на језик и културу. На почетку монографије је дат Садржај, а у Прилогу су статистичке табеле.
Положај књиге у Југославији у светлу Међународне повеље књиге
На почетку овог радног материјала дат је извод из Међународне повеље књиге кроз призму положаја књиге у Југославији. Наиме, истиче се да као отворено према свету, самоуправно социјалистичко друштво треба да захтева од сваког човека целовитије образовање, широку општу културу и велику информисаност. У остваривању ових циљева, књига је незаменљиви чинилац. Стога се издавању и продаји књига морају обезбедити повољнији услови и друштвена помоћ. У Центру за истраживање јавног мњења, при Институту друштвених наука у Београду, испитује се доступност добре књиге у народу. Полуквалификовани и квалификовани радници, као и помоћни службеници, спадају у оне који најмање читају. Међутим, утврђено је и да три четвртине висококвалификованих и квалификованих радника уопште не чита књиге. Из тога се изводи закључак да је добра књига код нас крајње занемарена узимајући у обзир висок проценат оних који уопште не читају, док је веома мали проценат оних који интензивно читају. С обзиром на то да је 1972. година – међународна година књиге, према одржаној Унесковој конференцији, истиче се да је неопходно повећати напоре и развити акције за искорењивање неписмености, за отварање библиотека, за њихово редовно снабдевање књигама, за развијање читалачких навика, за стварање повољнијих услова продаје књига, за унапређивање издавачке делатности, за бољу пропаганду итд.
Улога професија у стварању и ширењу књиге
Овај текст Јована Јанићијевић настао је за потребе Првог југословенског саветовања „Књига данас и у будућности“. У њему је аутор, на основу расположивих извора, побројао и квантификовао кадровске потенцијале, односно људске ресурсе у области стварања, производње и ширења књиге. То су: писци, преводиоци, ликовни и примењени уметници, графичари, издавачи, књижари, библиотекари и др. Међу основним одредницама циљева који су постављени осамдесетих година у области књиге, истичу се ставови да су књижевни аутори камен темељац сваке развијене индустрије књиге и да је квалификована радна снага најважнији али и недостајући елемент у јачању индустрије књиге. Нужност изградње потребне инфраструктуре може се задовољити само ако се на основу веродостојних података идентификују и инвентаришу људски ресурси и ако се образовни програми примере разноврсним кадровским потребама у условима технолошког напретка.