Култура рада (Нацрт истраживања)
Овде је приказан нацрт комплексног истраживачког пројекта „Култура рада“ који би се састојао из неколико студија. Веселин Илић најпре даје објашњење теоријско-методолошке основе пројекта и образложење основних истраживачких поступака. У уводу говори о пореклу и прожимању рада и културе, настанку идеје о ослобођењу рада (према Марксовој теорији), као и о самом појму културе рада из југословенског угла посматрања. Прва глава односи се на самоуправно организовање рада у култури, па је главна тема култура у самоуправном социјалистичком друштву. Култура рада схваћена је као јединство рада и културе; представља синтезу човекове делатности у радном и слободном времену. Такође, разматра се и продуктивност рада у самоуправно организованом раду. Култура рада укључује у себе и одређена подручја социјалне политике. Представља једно од значајних подручја културе самоуправљања, укључујући у себе и развијање вредности друштвене самозаштите радних људи и грађана. У другој глави, аутори говоре о култури самоуправних односа и култури рада. Култура самоуправних односа показује се као нови облик демократије. У садржају културних делатности радника у радном и слободном времену налази се и смисао културе самоуправних односа. У трећој глави, аутори разматрају повезаност слободног времена и културе рада. Истиче се да се у променама садржаја културе рада и схватања места и улоге културе рада у друштву налази измењен однос човека према природној, радној и друштвеној средини. У трећој глави се говори и о самоделатности, јер у савременој цивилизацији човек све већи део слободног времена испуњава разноразним облицима самоделатности. Даље, разматра се и значај интеграције физичке културе и културе рада. Завршна разматрања посвећена су укидању супротности између радног и слободног времена, а последњи део пројекта садржи студију случаја под насловом „Култура рада у Првом мају Пирот“. Након тога, у нацрту су дате: хипотезе, прилози, библиографија, упитници, а представљена је и динамика истраживања. На почетку је дат Садржај.
Рад и култура – Култура рада
У овом истраживању, Веселин Илић разматра могућност одређивања културе као стваралаштва, што нужно претпоставља стваралачку природу рада која се не може истраживати само у конкретним и емпиријским облицима рада у савременом друштву. Аутор истиче да је неопходно посегнути за општим социолошким својствима рада у којима се налазе и трагови стваралачког рада, прекривени наслагама отуђења насталим у процесу историјске поделе рада. У истраживању стваралачкиих својстава рада, које су претпоставка заснивања културе као стваралаштва, човек се јавља и као субјекат и као објекат рада, што указује и на поливалентност стваралаштва рада у људском творењу историје. Категорија „култура рада“ често се среће у теоријским радовима, као и свакодневној употреби тадашњег југословенског друштва. Култура рада, као облик развијања културних делатности у удруженом раду, нашла се и у програмским документима и одлукама друштвено-политичких организација и самоуправних органа. Постала је помоћни термин не само у политичком говору већ и у стручним и научним расправама. Међутим, недовољно прецизна употреба ове категорије истовремено је изазивала истраживачко и научно интересовање, као и често терминолошко неприхватање. Стога, ово истраживање детаљније разматра основне одреднице појма култура рада, базирајући се на неколико основних дефиниција овог појма. Закључни став аутора јесте да се права култура рада показује у успостављању јединства рада, као „царства нужности“, и културе, као „царства слободе“. Тиме се омогућава слобода стваралаштва у раду која треба да израсте у систему слободног и непосредованог самоуправљања.