У овој истраживачкој студији, Радослав Ђокић и Соња Лихт се баве феноменима културне сарадње и заједништва који су дати на општем теоријском нивоу, у уводном делу, и конкретније – кроз културне праксе у Савезној Републици Србији, односно Југославији. У раду се указује на то да су у СР Србији постојале политичке претпоставке, попут Устава, које су са једне стране афирмисале културно заједништво народа и народности засновано на јединству и разликама. Са друге стране, одређене друштвене и економске противуречности деловале су на карактер и интензитет културног повезивања и културног заједништва на простору Југославије. У том смислу, национализам је апострофиран као значајна препрека културног заједништва. У домену културне праксе, аутори се баве анализом међурепубличке – покрајинске сарадње, која се одвијала на нивоу институција, и то на оном њеном делу које су регистровале самоуправне интересне заједнице република и покрајина. Пракса међурепубличке – покрајинске сарадње истражена је највећим делом кроз анализу културних манифестација, али и кроз анализу сарадње у другим областима, као што су: музичко-сценска, конематографија, ликовне колоније, аматеризам, издаваштво, библиотекарство и заштита културних добара. У закључном делу, представљена је активност културно-просветних заједница и интересних заједница културе на успостављању заједништва. На почетку је дат Садржај.