Адресар фондација – Алтернативно финансирање културе
У оквиру истраживачког пројекта „Адресар фондација – Алтернативно финансирање културе“ представљени су програми фондација наднационалних организација, међународних фондација, фондација европских земаља и земаља у региону Балкана, као и домаћих фондација које финансирају пројекте из области културе и уметности. Извршен је избор фондација и основних информација које се тичу: мисије, активности, пројеката и програма које иницирају и помажу. Акценат је на опису пројеката и програма из културе и уметности који се односе на наш регион. Циљ је да се омогући подршка појединцима, институцијама и установама културе и уметности у њиховом истраживању алтернативних извора финансирања (активности фундраисинг-а). Уводни текст за публикацију написала је Драгана Мартиновић.
Адресар културних установа СР Србије (без покрајина) (Култура – Документација, св. 2)
Адресар културних установа СР Србије, који је уредила Душица Миловановић, обухвата попис: архива, библиотека, дискографских кућа, галерија, кинематографије, концертних агенција, ликовних колонија, музеја, научно-истраживачких установа, организација за основно ширење културе, позоришта, радија и телевизија, самоуправних интересних заједница културе, завода за заштиту споменика културе и завода за заштиту природе.
Анализа и оцена развоја културе у Београду 1965–1970.
Ова студија је настала из „Програма развоја културних делатности у Београду (1971–1975)“, студије рађене за потребе Скупштине града Београда. Аутори дефинишу културу једне друштвене заједнице као релативно хомогено подручје, јер обухвата различите делатности које одговарају издиференцираним културним потребама. У студији је примењена статистичка класификација, према којој се све културне делатности деле на културно-просветне и уметничко-забавне. Аутори истичу да из односа културних делатности и културних потреба произилазе основни проблеми културног развоја и планирања у области културе. Упућују на то да би под културним развојем требало да се схвати развој појединих елемената – и културних делатности и културних потреба, који би ова два пола једне целовите појаве довели у складан однос. То значи квантитативно проширивање и квалитативно обогаћивање културних делатности и културних потреба. Студија је подељена на два дела. У првом делу студије обрађена је анализа стања културе у Београду (1965–1970), и у њему се налазе три поглавља. Други део студије односи се на Програм развоја културних делатности и установа Београда за период 1971–1975–1985. И у овом делу садржана је класификација која је примењена у првом делу студије, уз додатак два мања поглавља. На почетку студије дат је Садржај, а на крају библиографија и посебан додатак, где су и табеле са статистичким подацима емпиријског дела истраживања.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије је шири истраживачки пројекат који се састоји од великог броја мапа. Подељен је у три велике целине: Социјалистичка Република Србија, Историјски развој култура на тлу СР Србије, Културне и уметничке делатности. Прва целина обухвата опште друштвене и природне одлике СР Србије, општине СР Србије, мапу Социјалистичке Републике Србије 1:750.000, становништво, језик и говоре, писмо, образовање, науку, културу и уметност, културну сарадњу и размену. Друга целина обухвата опште одлике историјског развоја култура на тлу Србије: праисторијску културу, античку културу, културу у доба сеобе народа, византијску културу, средњовековну културу, културу у турском периоду, културу у XВИИИ веку, културу у XИX веку, културу у XX веку, општу хронологију. Трећа целина обухвата: архиве, библиотеке, музеје и галерије, заштиту споменика културе, заштиту природе, позоришта, музику и балет, књижевност, издавачку делатност, књижарство, ликовне уметности, архитектуру, урбанизам, кинематографију, штампу, штампарије, радио и телевизију, домове културе, културно-уметнички аматеризам, културно-уметничке манифестације. Публикација на почетку има Садржај, потом следе прикази кроз мапе, а на крају се налазе библиографија и регистри.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 1
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 1. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. Представљен је радни материјал са следећим предметним целинама: општине, становништво, језик и говори, писмо, образовање, културна сарадња и размена. На почетку је дато текстуално објашњење о плану прикупљања и сређивања података за будуће атласе културе са састанка одржаног у јуну 1969. године, као и преглед мапа по областима културних институција и делатности.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 2.
Атлас културе Социјалистичке Републике Србије 2. је део ширег истраживачког пројекта који се састоји од великог броја мапа. У овом делу представљен је радни материјал у коме је обрађен историјски развој култура на тлу СР Србије који обухвата: праисторијске културе, античке културе, културу сеобе народа, византијску културу, средњовековну културу, културе под турском влашћу, хришћанске културе, исламске културе, културе у XВИИИ веку, културе у доба барока и класицизма, културе у XИX веку, народне културе, културе XX века.
Библиографија правних прописа у области културе у Југославији
Нормативне делатности за које су наведени правни прописи и закони у овој библиографији су: архиви, ауторско право, ауторско правно заступање, библиотеке, естрадна уметност, филм и филмска уметност, фонд за унапређивање ликовне уметности, Југословенска национална комисија за Унеско, књижевне и уметничке творевине, закони о сиз-овима културе, музеји, награде, позоришта, равноправност језика и писма народа и народности Југославије, сценска уметност, удружења грађана, правни положај уметника, уметничке галерије, Унеско, вредновање стваралаштва, заштита споменика културе. Као извори за навођење ових закона у библиографији послужили су углавном службени листови и службени гласници, зависно од назива у свакој од република и покрајина СФР Југославије.
Домови културе у СР Србији (Документација, св. 10)
Овај истраживачко-документалистички пројекат садржи преглед стања у домовима културе СР Србије у периоду од 1955. до 1968. године. Наручен је од стране Републичке скупштине и Републичког секретаријата за образовање и културу, а његови резултати су намењени једнако и друштвеним и културним радницима који се баве проблемима културе у селима и мањим местима. За израду материјала коришћене су бројне публикације из ове области, статистички, документациони и други материјал, материјал републичких органа управе, друштвено-политичких организација, као и Савезног и Републичког завода за статистику. У овом истраживању дат је осврт на историјат настанка и развоја домова културе у СР Србији, а посебно на домове културе у 1969. години. Такође, дат је предлог могућности даљег развоја мреже домова културе у Србији, уз излагање иницијативе за организовањем експерименталних домова културе. У документационом делу приказани су изводи из годишњих извештаја Савета за културу НР Србије који се односе на домове културе, као и делови из анализа о домовима културе рађени у поменутом периоду. Остали подаци су прикупљени преко упитника којим је обухваћено 177 општинских скупштина, као и упитника намењеног управницима домова културе. У том погледу, то је најобухватни преглед који је код нас на ову тему тада урађен. На почетку истраживања је Садржај, а на крају Прилози, са табеларним приказима, упитницима и мапама општина са процентима насеља која имају домове културе.
Досије културе Београда, година 1982. В
Досије културе Београда В представља извор систематизованих података о стању у култури и развијености културних делатности на територији града 1982. године. Поред поседовања стручних и научних података, прављен је с намером да помогне носиоцима културне политике у планирању њихових културних активности на објективним чињеницама. Такође, на овај начин и локалне средине су имале увид у сопствене потенцијале, као и у свој положај у односу на друге средине. Од користи је био и друштвено-политичким организацијама културе Београда у циљу праћења стања у овој области. Подаци за Досије културе прикупљани су сваке друге године и то из неколико извора: организација удруженог рада у култури, самоуправно-интересних заједница културе и из месних заједница. Овде је дато шест статистички обрађених целина са приказаним подацима у табелама: установе културе од градског и републичког значаја; општинске интересне заједнице културе, библиотеке и поливалентни центри; месне заједнице (због недовољних средстава, узорак је био ограничен), културно-уметнички аматеризам; слободне позоришне групе, музички ансамбли. У оквиру ових целина изнети су подаци према: просторним условима, чланству, оствареним средствима, гостовањима, наступима и др., уз адресаре. На почетку се налази Садржај.
Друштвено-економски положај културе
У овом радном материјалу је дат преглед друштвено-економског положаја културних делатности са посебним освртом на материјалну основу рада у култури Београда. Представља почетак и део је разговора о предстојећем средњорочном плану, а има за циљ да се објективно прикаже друштвени и економски положај културе у Београду. Материјалом није обухваћена целокупна културна делатност, али је учињен покушај да се изнађу основне и најзначајније друштвене и материјалне претпоставке које битно опредељују културни развитак. У анализи материјалног положаја културних делатности разматра се кретање основних економских показатеља културне делатности, као и поређење културних са другим делатностима (привреда, друштво). Оснивање Самоуправне интересне заједнице културе Београда издвојено је као значајно јер представља основу остваривања културне политике у граду, те превазилажења буџетског начина финансирања. У посебном прилогу је приказано издвајање финансијских средстава, не само оних којима располаже Самоуправна интересна заједница културе већ и осталих која се издвајају на нивоу општина, ОУР-а и месних заједница за културне делатности. Дата је и структура инвестиционих улагања у културу за обухваћени четворогодишњи период. Радни материјал има Садржај, као и табеларне приказе.
Друштвено-економски положај културе у Београду
Друштвено-економски положај културе у Београду је од 70-их година била актуелна тема не само за културне посленике и ОУР-е културе већ и за ширу друштвену заједницу. У овом истраживању Завода за проучавање културног развитка износи се питање о томе да ли ће све лошији економски положај културе у Београду, 80-их година, угрозити даљи њен развој, с обзиром на то да у последња два средњорочна плана није остварен планирани пораст средстава за културу. На ову чињеницу је указала и Градска СИЗ за културу. Стога су истраживачи Завода, на основу расположиве документације, покушали да испрате промене у економском статусу културе за плански период од 1976. до 198о. године. Статистички подаци за сваку културну делатност су изнети и у табелама којима су обухваћени: приходи културе у односу на национални доходак; учешће културне делатности у укупном приходу; укупни приходи и допринос СИЗ-ова културе; средства Градског СИЗ-а културе; материјални расходи и дохоци; издвајање за фондове; губици и инвестиције итд.
Функција радничких и народних универзитета и домова културе у градским и приградским насељима Београда (Култура – Планирање, св. 8)
У овој истраживачкој студији, аутори разматрају проблем функције врло специфичне врсте организација у области културе какви су народни универзитети и домови култура. Потреба да се уради ова студија је наступила због промена које су се дешавале унутар ових организација и социјално-културних услова у којима су оне обављале своју функцију. У Београду, који се развијао као велики град и престоница, од раних 50-их па све до позних 70-их година, изграђен је велики број објеката у којима су, у првој фази, били смештени народни универзитети, а касније домови културе и културни центри. Концепт ове мреже објеката културе у Београду био је ширење културе на свим нивоима, као и окупљање широких маса ради њиховог културног образовања. Ипак, колико је овај тип институције био одржив у тадашњем времену, толико је био неприлагођен измењеним социјално-културним условима касније. У овој публикацији је, такође, пописано 27 културно-образовних или само културних организација полифункционалног типа, а то су народни и раднички универзитети који у свом саставу имају центре за културу, омладинске центре, домове омладине, домове пионира и др. На почетку истраживања налази се Садржај, док се на крају налазе табеларни прикази.