Водич кроз уметничка и сталешка удружења у области културе у СР Србији (без покрајина) (Култура – Документација, св. 3)
Ово документалистичко истраживање представља својеврсни водич кроз уметничка и сталешка удружења у Србији преко којег је могуће испитати културну политику обухваћених удружења. Уметничка и сталешка удружења из домена културе обухватају специфичне социо-професионалне групе (стваралачка интелигенција, репродуктивни уметници, уметници–педагози, слободни уметници, стручна лица по установама културе, техничари и реализатори културних програма и др.). У овом документалистичком прегледу се може уочити разноликост организационих модалитета који прате професионално и друго окупљање у уметничка и њима сродна удружења. Циљеви удруживања су различити. Пошто су уметничка и сталешка удружења у сталном превирању, кретању и многим недоумицама, овај водич је ограничен на удружења са подручја уже Србије, без покрајина, и то само на она која имају републички карактер.
Задужбине, фондови, фондације и легати у култури Србије
У публикацији Зоран Аврамовић полази од историјског настанка самих појмова задужбине, фонда, легата, који у културној свакодневици и нормативним решењима, како тврди, нису још разлучени. Дајући појмовно одређење сваке од ових установа невладиног сектора, указује на њихово разликовање по начину оснивања, управљања и одређивања циљева, али и на њихову сличност – у материјалном помагању културног и уметничког стваралаштва. Говори о мотивима њиховог оснивања, циљевима, карактеру њиховог рада и управљања, али и о односу друштва према овим установама чије постојање сеже у далеку историју, а које оживљавају управо 90-их година XX века. Помиње и Нацрт Закона о задужбинама и фондовима, који је предочен јавности крајем 1991. године. У публикацији даје и компаративни осврт на задужбине „Вука Караџића“, „Иве Андрића“, „Милоша Црњанског“. На почетку публикације налази се Садржај, а на крају је табела са адресаром задужбинарских институција у Србији, као и сиже на енглеском језику.
Задужбине, фондови, фондације и легати у култури Србије (Свет културе 5)
У овој публикацији, Зоран Аврамовић полази од историјског настанка самих појмова задужбине, фонда, легата, који у културној свакодневици и нормативним решењима, како тврди, нису још разлучени. Дајући појмовно одређење сваке од ових установа невладиног сектора, указује на њихово разликовање по начину оснивања, управљања и одређивања циљева, али и на њихову сличност – у материјалном помагању културног и уметничког стваралаштва. Говори о мотивима њиховог оснивања, циљевима, карактеру њиховог рада и управљања, али и о односу друштва према овим установама чије постојање сеже у далеку историју, а које оживљавају управо 90-их година XX века. Помиње и Нацрт Закона о задужбинама и фондовима, који је предочен јавности крајем 1991. године. У публикацији даје и компаративни осврт на задужбине „Вука Караџића“, „Иве Андрића“, „Милоша Црњанског“. На почетку публикације налази се Садржај, а на крају је табела са адресаром задужбинарских институција у Србији, као и сиже на енглеском језику.