Програм развоја културе у СР Србији 1971–1980.
Пре израде овог нацрта програма, аутори су извршили опсежне припреме, у виду саветовања о проблемима планирања културног развоја у општинама и Републици, као и о методологији планирања. Аутори су спровели анкету у општинама ради прикупљања података о капацитетима културних установа и њиховим плановима културног развоја за период од 1971. до 1980. године. Иако нису прикупљени сви подаци, остварена је могућност да се прикаже глобална пројекција развоја установа културе. Такође, у припремању плана иницирана је израда неколико студија које су у облику прилога објављене у посебној свесци. У оквиру овог истраживања, најпре је дат осврт на дотадашње задатке и развој, и на реализацију претходног плана културног развоја (од 1966–1970), потом се говори о изворима финансирања делатности културе, о инвестиционим улагањима, о проблемима културног развоја села, о кадровима, о културном развоју народности, о реформи у култури, о радним организацијама. У другом поглављу се разматра културни развој општина, а у трећем су дате пројекције развоја културних делатности. Према ауторима, изнета оријентација у даљем културном развоју Републике Србије подразумева проширење постојеће мреже културних институција, ангажовање нових стручних кадрова и побољшање структуре запослених у културним делатностима, модернизовање организације и метода рада културних установа, обезбеђивање услова за шире и савременије културно комуницирање. План културног развоја Републике представља синтезу више различитих развојних токова: планираних делатности и функција које су од ширег значаја и у надлежности Републике и покрајина, затим оних у општинама и, најзад, оних у културним институцијама и њиховим удружењима. На почетку је дат Садржај, а у оквиру истраживања и табеле.
Развој културе у СР Србији 1971–1980.
Ова студија је настала према нацрту програма развоја културе СР Србије. Аутори Програма истичу да у планираном периоду остају и даље актуелни дугорочни циљеви културног развоја формулисани у претходном периоду, а који се односе на: изградњу самоуправних односа, демократизацију и социјализацију културе, смањење разлика у културној развијености појединих крајева, стварање услова за шире партиципирање свих слојева становништва у културним активностима, слободан и свестран развој националних култура. Велики број аутора је учествовао својим истраживањима у оквиру ове студије. У првом поглављу дају осврт на дотадашњи развој и пројекцију издатака за културу у наредном периоду, износећи основе будућег програма развоја културе; у другом поглављу говоре о реформи културе и тежишту културне политике за наредни период; у трећем поглављу говоре о функцијама и инвестицијама Републике и других друштвено-политичких заједница, као и о њиховим надлежностима и одговорностима; у четвртом поглављу представљају програме културног развоја друштвено-политичких заједница; у петом поглављу износе програм развоја по делатностима у култури; у шестом поглављу је Предлог плана културног развоја од 1971. до 1980. године, а у седмом – Прилог у виду културних стандарда за насеља и градове. На почетку је дат Садржај, а у оквиру опсежне студије налазе се и табеларни прикази.