Схоwинг алл 6 ресултс
Анализа и основе оријентационог програма ефикаснијег деловања делатности културе у општини Титово Ужице

У овом истраживању, Миливоје Иванишевић анализира проблеме који су настали у области културне делатности услед динамичног развоја које је Титово Ужице доживело након Другог светског рата. Први проблем су локације институција културе и њихових пунктова (биоскопи, библиотеке); ту се поставило питање да ли је сврсисходније изградити посебне, специфичне објекте за сваку делатност или један вишенаменски објекат. У непосредној вези са формирањем нових институција културе јесте кадровска основа која је за већину установа културе у Титовом Ужицу била непримерена (недовољан број кадрова) у време рада на овом истраживању. У том смислу је незаобилазно питање материјалне основе и материјалних потреба културе. Иако је у Титовом Ужицу Самоуправна интересна заједница културе тада издвајала више средстава за културу, и даље је остао актуелан проблем унутрашња организација и функционисање делатности културе на подручју града, односно општине. Спроведеном анализом стања од 1980. до 1984. године, као и предлогом оријентационог програма ради ефикаснијег деловања културе у општини Т. Ужице, у оквиру овог истраживања, М. Иванишевић износи начин и правац, период и приоритете чијим је дефинисањем могуће достићи циљеве културне политике у самој општини. У истраживању су изнети и статистички подаци за поменути период.
Култура и развој у организацијама удруженог рада материјалне производње Београда – основни развојни параметри

У средишту интересовања истраживања Бранимира Стојковића јесте анализа интерног културног система радне организације који је, иначе, у садејству са екстерним културним системом шире друштвене средине. Доста је истраживања рађено на тему културног живота и културних потреба запослених унутар појединих радних организација, па и на испитивању облика распрострањености културних активности у радним организацијама. Али, сва су била усмерена на дескрипцију појавности културе у радним организацијама материјалне производње. Према мишљењу аутора, приступ би требало померити на њену евалуацију, односно вредновање унутар модела који би био у функцији даљег развоја културне димензије радне организације. Такође је и проблем стандардизације културе важан у конципирању културног развоја радне организације. Стога, у овом истраживању, аутор предлаже да се редефинише улога основних организација удруженог рада и да се омогући развојна функција радне организације. Основне претпоставке и оптималне могућности за развој културе биће дефинисане на нивоу радне организације (ОУР) материјалне производње посматране у београдском културном контексту. У овом истраживању обрађени су не само чиниоци развоја културе у организацији удруженог рада већ и планирање развоја културе (израда средњорочних планова), као и систем индикатора за процену развијености културе у организацијама удруженог рада. На почетку је дат Садржај.
Основи програмске концепције за Дом културе Трговиште

У овом истраживању, Миливоје Иванишевић даје предлог програмске концепције за Дом културе Трговиште на основу података о општини и насељу Трговиште и на основу сазнања о културној и друштвеној улози и функцији домова културе (на примеру активности Дома културе у Новој Вароши). Планирано је да Дом културе Трговиште буде савремен и модеран објекат који може да задовољи све културне потребе Трговишта за неколико наредних деценија. Под културним потребама се подразумева постојање: библиотеке, универзалне дворане, друштвеног клуба, читаонице штампе и изложбеног простора, односно програма за испуњавање образовно-културних, аматерских и спортских активности. Већина података преузета је из упитника који је добијен у оквиру студије „Културне активности на недовољно развијеним подручјима СР Србије без аутономних покрајина“, а на основу стандарда и норматива за делатност културе.
Основни елементи програмске концепције за Дом културе Тутин

У овом истраживању, Миливоје Иванишевић даје предлог програмске концепције за Дом културе у Тутину. Полазна основа за то јесте сагледавање реалних потреба и услова у којима треба да дође до изградње овог дома културе. Приликом дефинисања потреба, водило се рачуна о довољно комфорном решењу за све делатности и активности које треба да буду део будућег Дома културе. С обзиром на то да је стање у општина Тутин такво да не постоји готово ништа од потребних културних добара, онда је важно поћи од задовољавања основних потреба. Под основним потребама се подразумева постојање: библиотеке, универзалне дворане, друштвеног клуба, читаонице штампе и изложбеног простора, ради задовољавања образовних, културних, аматерских и спортских активности. Већина података преузета је из упитника који је уобличен за пројекат „Културне активности на недовољно развијеним подручјима СР Србије без аутономних покрајина“. Доста поменутих елемената и сугестија је проверено кроз праксу сличних институција код нас и у свету, и засновано је на теорији о раду и функцији оваквих установа.
Развој културе (културне промене) у нововарошком крају

У нацрту ове студије, Вера Икономова говори о разлогу њеног настанка, а то је намера да се прикажу ефекти деловања једног културног објекта, конкретно – да се објасни активност Дома културе у Новој Вароши. Домови културе су се код нас градили убрзо након Другог светског рата, преузимајући културну функцију коју су некада имале школе. У појединим местима, дом културе је једина и највиша инстанца у којој се негује култура утичући на естетско васпитање и културни развој тог краја. Предмет истраживања је двојак: са једне стране, то је делатност Дома културе у Новој Вароши и људи запослених у њему, а са друге стране – то су становници самог града. Ауторка је поставила за циљ ове анализе да се утврди колико Дом културе у Новој Вароши одговара својим програмом потребама и жељама публике и колико подстиче нове културне потребе. Због тога су укратко приказани следећи предуслови: еколошки, економски, демографски и социјални, а који су релевантни за културни развој дате средине. У нацрту студије, В. Икономова се служи следећим методама: анализа постојеће документационе грађе; прикупљање података на основу интервјуисања грађана Нове Вароши; прикупљање података о мишљењу, раду Дома културе и потребама грађана на основу упитника који је посебно формиран за потребе истраживања. На почетку нацрта је дат Садржај.
Стање и актуелни проблеми делатности културе у општини Врање (Анализа)

Наручилац овог истраживачког пројекта је Самоуправна интересна заједница културе општине Врање, а извршилац Завод за проучавање културног развитка. У оквиру предузетог истраживања, Миливоје Иванишевић констатује да су проблеми културног развоја, присутни у овој општини, карактеристични и за друге градове и општине у Србији. Полази од анализе актуелног стања у општини, и то у погледу културе и културних потреба, испитујући могућности њиховог рационалнијег и ефикаснијег организовања. Уједно испитује и положај делатности културе у односу на економске могућности и њен статус у друштвеној политици развоја. У анализи примењује методе анкетирања и интервјуисања лица запослених у институцијама културе, у друшвено-политичким и привредним радним организацијама, као и лица на руководећим местима тих институција. Ову анализу треба прихватити као пресек општег стања виђеног и приказаног на основу расположиве документације и мишљења, као и на основу података добијених из анкета и интервјуа. Након анализе резултата, уследиће пројекција будућих програма и планова. На почетку истраживања дат је Садржај.