Prikazani svi od ukupno 2 rezultata

Idejni aspekti masovne kulture u Beogradu

U ovom istraživanju, autori su pokušali da situiraju masovnu kulturu unutar vrednosnog i normativnog sistema socio-kulturnog konteksta grada Beograda. Kroz empirijsko i teorijsko utemeljenje, cilj je bio istražiti ovaj složen i protivrečan fenomen kulturnog i društvenog života Beograda. Pojava masovne kulture se vezuje za nastanak industrijskog i urbanog društva, što je neraskidivo povezano sa kapitalističkim načinom proizvodnje, odnosno tržišnim vrednovanjem i profitom. U tim okolnostima, javljaju se i potrošači kulturnih dobara, koja pak bivaju posmatrana kao roba. Poput privredne delatnosti, i kulturna industrija teži što širem tržištu radi ostvarivanja što veće zarade. Stoga polazi od potreba i ukusa najšire publike, obuhvatajući svet zabave i bekstvo od svakodnevnih obaveza. U ovom tekstu prikazana je ekonomska strana masovne kulture (uz razlike između pojedinih područja kulture), a dat je i pogled na razvoj, ekonomiku, marketing i tržište masovne kulture. Kroz empirijsko istraživanje dat je prikaz publike novokomponovane narodne muzike (njen socio-kulturni profil, recepcija, karakteristike i sl.), uz uporedni pregled načina korišćenja slobodnog vremena elitističkog i populističkog kulturnog modela, detaljniju analizu stila života ove dve publike, kreiranje njihovog imidža i uzora. Na kraju, ukazano je na kulturnu funkciju televizije i Beogradskog programa, dakle, na njihovo mesto u masovnoj kulturi, uz podatke o gledanosti određenih TV programa. U okviru teksta nalaze se: Sadržaj, grafikoni, tabele.

Kulturna politika i upravljanje kulturnim razvojem (Evaluacija iskustava Evropske zajednice)

Osnovna hipoteza istraživanja Branimira Stojkovića vezanog za kulturnu politiku Evropske zajednice sadržana je u tvrdnji o postojanju homologije između opšteg koncepta razvoja ove međudržavne i u sve većoj meri nadnacionalne organizacije, i osnovnih odlika njene kulturne politike i upravljanja zajedničkim kulturnim razvojem. Analiza koja sledi predstavlja evaluaciju kulturne politike Evropske zajednice, u smislu konstruisanja dinamičkog evaluacijskog modela kulturne politike Evropske zajednice i analiziranja odnosa ciljeva kulturne politike i instrumenata koji se koriste za realizovanje tih ciljeva. Izlažući tipove evaluacija, B. Stojković se opredeljuje za vrednosno neutralnu evaluaciju ukupne kulturne politike EZ, zasnovanu na naučnim saznanjima. Govori o osnovnim razvojnim etapama EZ, o metodama evaluacije, o evaluaciji u oblasti kulturne politike, o osnovama kulturne politike EZ, o savremenim prioritetima kulturne politike EZ, kao i o kulturnoj politici u oblasti medija (audio-vizuelne komunikacije i informatike), tački stvaranja kulturne ekonomije. Posebno analizira deklaraciju The European Community and Culture iz 1988, nastalu u okviru Komisije Evropske zajednice kao svojevrsni akcioni program EZ u oblasti kulture za period 1988–1992. Na početku istraživanja nalazi se Sadržaj.