Prikazani svi od ukupno 11 rezultata

Kulturna politika u gradovima – Izveštaj o studiji Evropskog saveta „Eksperimentalno istraživanje kulturnog razvitka u evropskim gradovima“

Pod pokroviteljstvom Evropskog saveta, od 1971. godine jedan broj gradova angažovan je za sistematsko proučavanje njihovih kulturnih i rekreativnih politika. U „eksperimentalno proučavanje kulturnog razvitka u evropskim gradovima“ uključilo se četrnaest gradova iz trinaest zemalja: Akurejri (Island), Ansi (Francuska), Apeldorn (Holandija), Bolonja (Italija), Esbjerg (Danska), Ekseter (Velika Britanlja), Krems (Austrija), Šo-de-Fon (Svajcar-ska), Lineburg (SR Nemačka), Erebro (Švedska), Stavanger (Norveška), Tampere (Finska), Turnut i Nami (Belgija). Ovaj tekst predstavlja izveštaj o stanju i dilemama kulturnih politika u ovih četrnaest gradova. Namera je bila da to ne bude samo sociološka studija o kulturnom životu i kulturnoj politici u gradovima učesnicima, već da bude i korisna u sugerisanju mnogih pitanja na koja je trebalo dati odgovor prilikom formulisanja kulturne politike u gradovima. U svakom od ovih gradova, istraživanje je sproveo tim naučnika iz oblasti društvenih nauka (sociolozi i ekonomisti), ali uz konsultacije sa onima koji su zaduženi za kulturna pitanja (lokalne vlasti). Izveštaj ima: Sadržaj, tabele, Bibliografiju.

Kulturna ponuda namenjena deci Beograda (Kultura – Istraživanje, sv. 7)

Namera autora ovog istraživanja je bila da se ukaže na povezanost kulturnih i socijalnih činilaca i psihičkog razvoja deteta. Naime, dugoročne posledice delovanja socio-kulturnih činilaca razvoja mogu da se ispolje i kao negativni aspekti lišavanja, ali i kao pozitivni aspekti podsticanja njihovog psihološkog razvoja. Budući da se ovo istraživanje bavi prvenstveno predškolskom decom, naglašene su one osobenosti razvoja u ranom detinjstvu koje se smatraju posebno značajnim za ocenu primerenosti kulturne ponude za decu tog uzrasta, posebno kroz igru. Zadatak je bio da se ispita koji se sve programi ustanova kulture i kulturni proizvodi nude beogradskoj deci, pre svega onoj predškolskog uzrasta, u kojoj meri je ta kulturna ponuda primerena razvojno-psihološkim osobenostima dece, kao i koliko im je dostupna. Zato je u ovom istraživanju analizirana institucionalno posredovana ponuda posebno biblioteka, kulturnih centara, kulturno-umetničkih društava, pozorišta, muzeja, kao i predškolskih ustanova. U sledećem segmentu je data analiza kulturne ponude posredovane kroz sredstva masovnog komuniciranja ili preko trgovačke mreže (radio, televizija, ploče, kasete, časopisi, igračke). Do rezultata se došlo anketiranjem, kao i kroz pregled rada institucija po opštinama, što je prvenstveno pokazalo neravnomernu raspoređenost kulturne ponude. Pored Sadržaja, ovaj istraživački projekat uključuje i Priloge sa statističkim podacima osnovne kulturne ponude institucija po opštinama, kao i one posredovane preko sredstava mas. komunikacije. Na kraju je dat siže istraživanja na engleskom jeziku.

Kulturne potrebe i navike građana Srbije

Ova studija je rezultat anketnog istraživačkog projekta koji se oslanja na prethodno istraživanje Zavoda na temu kulturne participacije, iz 2010. godine, a koje je rađeno komparativno u odnosu na istraživanje iz 2005. godine. Projekat je nastao u partnerstvu Srbije, odnosno Ministarstva kulture i informisanja, i Uneska, a u okviru „Indikatora uticaja kulture na razvoj“ (UNESCO Culture for Development Indisators). Opšti cilj autorki istraživanja je opis trenutnog kulturnog ponašanja i potreba građana Srbije. Terenski rad je sproveden krajem 2015. godine, na nacionalnom uzorku od 1.565 ispitanika. Kulturne potrebe i navike dovedene su u vezu sa sociodemografskim karakteristikama, što je ukazalo na razlike u praksama između različitih grupa u uzorku. Sagledani su i razlozi zbog čega građani, kako opšte populacije tako i specifičnih grupa, ne posećuju češće programe iz kulture, a što može poslužiti kao smernica za osmišljavanje aktivnosti za privlačenje publike. Predmet istraživanja je kulturna participacija građana koja obuhvata dve vrste aktivnosti: kulturnu potrošnju (poseta kulturnim institucijama i kulturnim događajima; recepcija umetničkih i kulturnih sadržaja kod kuće); i kulturnu proizvodnju (bavljenje umetnošću, amaterski ili profesionalno). Na osnovu afiniteta građana prema određenim kulturnim programima i učestalosti poseta kulturnim programima, autorke su publiku podelile u četiri grupe: aktivnu publiku, pasivnu publiku, prinudnu publiku i nepubliku. Ova podela određena je za svaki tip ustanova kulture. U publikaciji su dati ključni nalazi i preporuke za unapređenje kulturne politike. U okviru publikacije nalaze se tabelarni prikazi i grafikoni iz kojih se mogu sagledati podaci o kulturnoj participaciji. Na početku je dat Sadržaj.

Kulturne prakse građana Srbije: preliminarni rezultati

Istraživanje Kulturne prakse građana Srbije spada u istraživanja kulturne recepcije ili kulturne potrošnje. Njegov prvenstveni cilj je bio da se na osnovu proučavanja karakteristika i aktivnosti publike u Srbiji stvori iskustvena osnova za formulisanje mera kulturne politike. Istraživači su posmatrali pet aspekata kulturnih praksi: kulturne potrebe (potencijalni aspekt kulturne participacije), kulturne navike (aktuelni aspekt kulturne participacije), ukuse (estetske preferencije), znanja o kulturi i posedovanje kulturnih dobara. Pored toga, predmet istraživanja je bila i kulturna ponuda u mestima boravka ispitanika. Studija se sastoji iz dva dela. U prvom delu predstavljeni su rezultati koji se tiču kulturnih potreba građana Srbije, njihovih kulturnih navika u javnoj sferi, kao i u privatnoj sferi (u polju čitanja i medijskoj sferi) i u domenu kulturne produkcije (amaterskog i profesionalnog bavljenja umetnošću). Potom su izloženi podaci o rasprostranjenosti četiri tipa publike (aktivne, potencijalne, prinudne i ne-publike) za pozorište, filmsku umetnost, vizuelne umetnosti, čitanje i koncerte u populaciji Srbije. Prikazani su i osnovni pokazatelji ukusa ispitanika i njihovih znanja u kulturi. Podaci su poređeni, gde je to moguće, sa ranijim istraživanjem kulturnih praksi koje je obuhvatalo Srbiju iz 2005. godine. U drugom delu studije, analiza je obuhvatila sociodemografske korelate kulturnih praksi, kao i poređenja rezultata prema statističkim regionima Srbije, kao i komparacije sa kulturnim praksama građana evropskih zemalja. Istraživanje je dizajnirano kao anketno uz korišćenje standardizovanog upitnika sa 95 pitanja podeljenih u deset tematskih celina. Uzorak je pravljen kao stratifikovani, četvoroetapni i slučajni. Anketiranje na terenu je obavljenu u periodu septembar – decembar 2010. a od planiranih 1600 ispitanika, ispitano je 1490. U publikaciji su dati grafički prikazi iz kojih se mogu čitati podaci. Na kraju studije je prikazan sažetak preliminarnih rezultata, kao i zaključci.

Kulturne prakse građana Srbije: preliminarni rezultati

Istraživanje Kulturne prakse građana Srbije spada u istraživanja kulturne recepcije ili kulturne potrošnje. Njegov prvenstveni cilj je bio da se na osnovu proučavanja karakteristika i aktivnosti publike u Srbiji stvori iskustvena osnova za formulisanje mera kulturne politike. Istraživači su posmatrali pet aspekata kulturnih praksi: kulturne potrebe (potencijalni aspekt kulturne participacije), kulturne navike (aktuelni aspekt kulturne participacije), ukuse (estetske preferencije), znanja o kulturi i posedovanje kulturnih dobara. Pored toga, predmet istraživanja je bila i kulturna ponuda u mestima boravka ispitanika. Studija se sastoji iz dva dela. U prvom delu predstavljeni su rezultati koji se tiču kulturnih potreba građana Srbije, njihovih kulturnih navika u javnoj sferi, kao i u privatnoj sferi (u polju čitanja i medijskoj sferi) i u domenu kulturne produkcije (amaterskog i profesionalnog bavljenja umetnošću). Potom su izloženi podaci o rasprostranjenosti četiri tipa publike (aktivne, potencijalne, prinudne i ne-publike) za pozorište, filmsku umetnost, vizuelne umetnosti, čitanje i koncerte u populaciji Srbije. Prikazani su i osnovni pokazatelji ukusa ispitanika i njihovih znanja u kulturi. Podaci su poređeni, gde je to moguće, sa ranijim istraživanjem kulturnih praksi koje je obuhvatalo Srbiju iz 2005. godine. U drugom delu studije, analiza je obuhvatila sociodemografske korelate kulturnih praksi, kao i poređenja rezultata prema statističkim regionima Srbije, kao i komparacije sa kulturnim praksama građana evropskih zemalja. Istraživanje je dizajnirano kao anketno uz korišćenje standardizovanog upitnika sa 95 pitanja podeljenih u deset tematskih celina. Uzorak je pravljen kao stratifikovani, četvoroetapni i slučajni. Anketiranje na terenu je obavljenu u periodu septembar – decembar 2010. a od planiranih 1600 ispitanika, ispitano je 1490. U publikaciji su dati grafički prikazi iz kojih se mogu čitati podaci. Na kraju studije je prikazan sažetak preliminarnih rezultata, kao i zaključci.

Kulturno-umetnički amaterizam – snaga kulture

Istraživanje „Amaterizam u umetnosti i kulturi. Snaga kulture“ pokrenuto je sa ciljem da se identifikuju problemi i mogućnosti, tako da amaterizam u umetnosti i kulturi zaista postaje velika snaga za kulturni razvoj u Srbiji. Konceptualizacija istraživanja podrazumevala je identifikaciju modela primenjenih u zemljama poput Hrvatske i Slovenije koje su nekada bile deo Jugoslavije, pa je ceo sistem uspostavljen slično, kao i zemlje koje su u kulturnom, geografskom i naročito demografskom smislu bliske Srbiji (Austrija i Švajcarska ).
Studija dostupna na srpskom jeziku u prvom delu je zamišljena kao narativna SVOT analiza trenutne situacije u kojoj se amaterizam u Srbiji bavi takvim pitanjima, kao što su percepcije značaja amaterizma (prednosti kao što su dodatno umetničko obrazovanje, očuvanje nematerijalne baštine, povećanje kulturne participacije); slabosti (niski kapaciteti za projektno funkcionisanje udruženja amatera, nedostatak prostora i mesta za vežbe i izvođenje); mogućnosti (povezivanje sa kreativnom industrijom, čvršće veze sa školama itd.); i pretnje (status quo u kulturnoj politici, posebno na nacionalnom nivou).
U svom drugom delu studija predstavlja ključna pitanja i opcije u drugim zemljama segmentiranim u pogledu slabosti i pretnji utvrđenih u Srbiji. Imajući u vidu iskustva u Hrvatskoj i Sloveniji u kojima su u ranim godinama tranzicijskih krovnih organizacija slične onima u Srbiji (Kulturno – prosvetna zajednica u Hrvatskoj, Zveza kulturno prosvetnih organizacija Slovenije u Sloveniji) bile zatvorene, ali su na kraju ponovo otvorene pod drugim imenima (Hrvatski Sabor Kultura u Hrvatskoj, Javni sklad za drustvene djelatnosti u Sloveniji).

Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnova za povećanje kulturne participacije

Ova studija je rezultat saradnje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a koji su, tokom 2018. godine, partnerski sproveli istraživanje na temu modela lokalnih kulturnih politika u 15 gradova Srbije i o mogućnostima njihovog unapređenja. Naručilac ovog istraživanja bilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a projekat je na konkursu Republičkog sekretarijata za javne politike izabran za podršku u okviru PERFORM projekta Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, koji sprovode Helvetas i Univerzitet u Friburgu. Cilj autora istraživanja bilo je analiziranje sistema kulture na lokalnom nivou – od lokalne kulturne politike do kulturne ponude gradova u Srbiji. Shodno tome, sagledana je organizacija i funkcionisanje lokalnih odeljenja zaduženih za oblast kulture, ustanova kulture u segmentu participacije i prezentacije programa, kao i učešće svih zainteresovanih pojedinaca i aktera u lokalnoj kulturnoj politici. Time se stekao uvid u dimenziju participativnosti i demokratizacije kulture na lokalnom nivou. Empirijsko istraživanje obuhvatilo je 15 lokalnih samouprava koje imaju najveći broj stanovnika, odnosno najrazvijeniju kulturnu infrastrukturu, uz poštovanje regionalne zastupljenosti gradova u uzorku (Kragujevac, Kruševac, Užice, Kraljevo, Čačak, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Leskovac, Vranje, Smederevo, Niš i Zaječar). Metodologija je podrazumevala prikupljanje kvantitativnih podataka preko upitnika od gradskih uprava i javnih ustanova kulture, i realizaciju fokus grupa sa predstavnicima ustanova i udruženja u kulturi – radi sagledavanja stanja i analize izazova u oblasti kulture u lokalnim zajednicama. U studiji su za svaki od gradova dati tabelarni prikazi i grafikoni. Na početku studije je dat Sadržaj.

Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnova za povećanje kulturne participacije

Ova studija je rezultat saradnje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a koji su, tokom 2018. godine, partnerski sproveli istraživanje na temu modela lokalnih kulturnih politika u 15 gradova Srbije i o mogućnostima njihovog unapređenja. Naručilac ovog istraživanja bilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a projekat je na konkursu Republičkog sekretarijata za javne politike izabran za podršku u okviru PERFORM projekta Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, koji sprovode Helvetas i Univerzitet u Friburgu. Cilj autora istraživanja bilo je analiziranje sistema kulture na lokalnom nivou – od lokalne kulturne politike do kulturne ponude gradova u Srbiji. Shodno tome, sagledana je organizacija i funkcionisanje lokalnih odeljenja zaduženih za oblast kulture, ustanova kulture u segmentu participacije i prezentacije programa, kao i učešće svih zainteresovanih pojedinaca i aktera u lokalnoj kulturnoj politici. Time se stekao uvid u dimenziju participativnosti i demokratizacije kulture na lokalnom nivou. Empirijsko istraživanje obuhvatilo je 15 lokalnih samouprava koje imaju najveći broj stanovnika, odnosno najrazvijeniju kulturnu infrastrukturu, uz poštovanje regionalne zastupljenosti gradova u uzorku (Kragujevac, Kruševac, Užice, Kraljevo, Čačak, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Leskovac, Vranje, Smederevo, Niš i Zaječar). Metodologija je podrazumevala prikupljanje kvantitativnih podataka preko upitnika od gradskih uprava i javnih ustanova kulture, i realizaciju fokus grupa sa predstavnicima ustanova i udruženja u kulturi – radi sagledavanja stanja i analize izazova u oblasti kulture u lokalnim zajednicama. U studiji su za svaki od gradova dati tabelarni prikazi i grafikoni. Na početku studije je dat Sadržaj.

Prosvetni radnici – kulturno obrazovanje i kulturna participacija

Ova studija je rezultat istraživanja saradnje između osnovnih škola i ustanova i udruženja u kulturi sagledane iz ugla prosvetnih radnika, njihovih kulturnih potreba i navika. Autori su pošli od pretpostavke da, uz roditelje, i prosvetni radnici svoje kulturne preferencije i prakse prenose, u procesu socijalizacije, na svoje učenike i time značajno doprinose oblikovanju kulturnog kapitala i modela ponašanja školske populacije. Kao osnovni zaključak analize izdvojio se stav da je u ovoj oblasti potrebna odgovorna i snažna strategija umrežavanja institucija kulture i obrazovnih institucija, kao i pažljivo usklađivanje školskih programa i ponuda. Studija sadrži ključne nalaze i preporuke za unapređenje međuresorne saradnje kulture i obrazovanja. Istaknuti su i primeri dobre prakse saradnje ustanova kulture i škola u Evropi koji kreatorima kulturnih i obrazovnih politika u Republici Srbiji mogu biti podsticajni za unapređenje saradnje ova dva resora. U okviru studije nalaze se citati i predlozi koji dolaze od strane samih ispitanika, kao i tabelarni prikazi i grafikoni iz kojih se mogu čitati podaci o saradnji i kulturnoj participaciji. Na početku studije je dat Sadržaj, a na kraju se nalazi upitnik na koji su odgovarali ispitanici, učitelji i predmetni nastavnici 338 osnovnih škola u Republici Srbiji.

Savez komunista Jugoslavije i idejna pitanja u kulturi 1945–1978.

Ova naučno-istraživačka studija je rezultat istraživanja kulturne politike koju je Savez komunista Jugoslavije afirmisao i utemeljivao u periodu od 1945. do 1978. godine. Istraživanje je obuhvatilo sve etape i pojave koje su bile prelomne u čitavom posleratnom periodu, uz sagledavanje promenljivog odnosa između razvoja kulture kao socijalnog ili kao političkog podsistema. Kako bi kulturni razvoj u navedenom periodu bio potpun, predstavljene su kulturne delatnosti i odnosi Saveza komunista Jugoslavije prema njihovoj ulozi i doprinosu. Akcenat je stavljen na najkrupnije događaje u SKJ: na njegove kongrese, na stavove koji su zauzimani u odnosu na ukupnu kulturnu delatnost i kulturni život. U tom delu sadržana je razrada najključnijih pojmova kulturnog života i teorije kulture, pojmova koji bliže određuju pojave i procese kulturne prakse. Tokom posleratnog razvoja, u kulturnom životu se provlači stvaralačka marksistička kritika kao nezaobilazan činilac ukupnog kulturnog stvaralaštva. Posebno je razmatrano važno obeležje društvene zajednice – višenacionalnost, pa samim tim i postojanje višenacionalnih kultura, jezika i tradicija u okviru Jugoslavije. U poslednjem poglavlju, dat je pregled izdavačke delatnosti u posleratnom periodu koja se neposrednije odnosi na Savez komunista Jugoslavije i njegovu aktivnost. Ova studija ima Sadržaj.

Vrednosti i kulturni aktivizam maturanata Srbije

Predmet istraživanja i studije bio je da se utvrdi da li kod učenika završne godine srednjih škola postoji veza između pojedinih vrednosnih orijentacija i ponašanja u kulturnoj sferi, odnosno da li se društvene jedinke određenih stavova mogu svrstavati u izvesne kulturne modele. Ključno istraživačko pitanje u okviru projekta bilo je da li stavovi i vrednosti, koji neizostavno opredeljuju ponašanje ljudi u različitim situacijama, oblikuju potrebe i navike kulturnog aktivizma i produkcije, i obratno. Za ispitivanje postojanja veze između stavova i ponašanja u oblasti kulture izabrani su maturanti Srbije pod pretpostavkom da su oni dovoljno samosvesni da upražnjavaju kulturne i društvene obrasce nezavisno od drugih. Sa druge strane oni predstavljaju buduću društvenu i intelektualnu elitu koja je na pragu da odabere svoja profesionalna usmerenja. Metodološki, studija je bazirana na anketnom istraživanju maturanata uz pomoć standardizovanog upitnika od 46 pitanja, distribuiranog u 64 škole u 25 gradova, centara okruga u Srbiji. Istraživanje je realizovano na uzorku od 1.733 učenika završnih godina srednje škole, u oktobru i novembru 2011. godine. Upitnik je sadržavao pitanja o socio-demografskim karakteristikama maturanata, njihovim potrebama i navikama, kao i odnosom prema tradicionalističkim stavovima, usamljenosti i pripadnicima drugih naroda. Analizom prikupljenih podataka sagledano je koliko su maturanti u Srbiji okrenuti vrednosnim orijentacijama nacionalizma, autoritarizma i patrijarhalnosti, te da li su takvi stavovi u vezi sa kulturnim navikama i ponašanjem. U tu svrhu korišćene su skale nacionalizma, patrijarhalnosti i autoritarizma (preuzeta iz dva istraživanja – 1989. i 2003. godine), Bogardusova skala socijalne distance i Raselova UCLA skala usamljenosti. Za potrebe složene teme u okviru istraživanja formulisano je 9 hipoteza koje impliciraju dokazivanje centralne hipoteze da današnji maturanti u Srbiji gotovo ne učestvuju u kulturnoj produkciji, a kulturni ukus i navike u vezi su sa vrednosnim orijentacijama maturanata, odnosno da visoko razvijeno nacionalno, autoritarno i patrijarhalno uverenje korelira sa neposećivanjem kulturnih sadržaja, slabim čitalačkim navikama i neučestvovanjem u kulturnom stvaralaštvu.