Анализа и оцена развоја културе у Београду 1965–1970.
Ова студија је настала из „Програма развоја културних делатности у Београду (1971–1975)“, студије рађене за потребе Скупштине града Београда. Аутори дефинишу културу једне друштвене заједнице као релативно хомогено подручје, јер обухвата различите делатности које одговарају издиференцираним културним потребама. У студији је примењена статистичка класификација, према којој се све културне делатности деле на културно-просветне и уметничко-забавне. Аутори истичу да из односа културних делатности и културних потреба произилазе основни проблеми културног развоја и планирања у области културе. Упућују на то да би под културним развојем требало да се схвати развој појединих елемената – и културних делатности и културних потреба, који би ова два пола једне целовите појаве довели у складан однос. То значи квантитативно проширивање и квалитативно обогаћивање културних делатности и културних потреба. Студија је подељена на два дела. У првом делу студије обрађена је анализа стања културе у Београду (1965–1970), и у њему се налазе три поглавља. Други део студије односи се на Програм развоја културних делатности и установа Београда за период 1971–1975–1985. И у овом делу садржана је класификација која је примењена у првом делу студије, уз додатак два мања поглавља. На почетку студије дат је Садржај, а на крају библиографија и посебан додатак, где су и табеле са статистичким подацима емпиријског дела истраживања.
Анализа стања културе у општини Бањалука
У оквиру ове истраживачке студије, аутори се баве анализом стања културе у општини Бањалука, што представља прилог за дефинисање дугорочног плана развоја културе Бањалуке, једног од регионалних центара Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине у саставу СФРЈ. Наиме, земљотрес, који је задесио Бањалуку 1969. године, направио је огромну материјалну штету. Поред стамбених и јавних објеката, уништене су и зграде установа културе. Група културних радника из Београда дошла је у Бањалуку 1971. године и са запосленима из културе овог града разговарала о могућностима културног развоја и примени, у то време, савремених метода у планирању развоја општине Бањалука. Тада настаје „Пројектни задатак за израду дугорочног програма развоја области културе и умјетности бањалучке комуне за период 1973–1990. године“, који је послат Заводу на разматрање. На основу тога, у Заводу је разрађена прва скица будућег пројекта која је крајем исте године послата у Бањалуку, а затим и предлог пројекта за израду програма културног развоја општине Бањалука. Анализа стања културе у општини Бањалука обухвата: 1) друштвено-економске оквире културе; 2) развој културе у посебним срединама – културни живот села, културне активности у школама и радним организацијама; 3) институционални оквир културног живота који се односи на установе културе, културно-уметничка друштва и уметничка удружења у овој општини; 4) део посвећен становништву и култури, са резултатима истраживања испитивања културних потреба становништва Бањалуке спроведеног наменски, за потребу ове анализе. Поред Садржаја, у оквиру студије налази се и Прилог за програм развоја културе Бањалуке, чији је аутор Ибро Ибришагић.
Београдско позориште данас: у трагању за критеријумима и показатељима
У овом истраживању, Вера Икономова се бави анализом стања београдских позоришта почетком 80-их година XX века, са посебним фокусом на позоришну публику, односно друштвену ефикасност позоришне делатности. Дотадашња пракса планирања делатности београдских позоришта није укључивала коришћење података о карактеристикама гледалаца, нити је у истраживачкој домаћој пракси било неких комплекснијих истраживања на ту тему. Због тога није било могуће ни утврдити основни критеријум друштвене ефикасности позоришта по коме би се могло вршити оптимално планирање и контрола остварених резултата. Стога је и ауторка у оквиру овог истраживања поставила као задатак да се прикупе карактеристике публике на основу којих је могуће израдити модел система показатеља стања публике и њихових граничних вредности. Рад је подељен на неколико поглавља. У првом поглављу дат је осврт на тренутно стање подручја планирања позоришне делатности у Београду и израде показатеља успешности. Друго поглавље садржи формулацију проблема и задатака којима се бави ауторка. Треће поглавље представља теоријски оквир и опис метода на основу кога се тражи решење проблема. Четврто поглавље садржи резултате теренског истраживања и прикупљених података. Последње поглавље представља закључак којим се сугерише на могућности употребе прикупљених података. У раду је коришћен метод структуралне анализе, а поступци у прикупљању података укључили су анализу интерних докумената београдских позоришта, анализу публикације „Позориште“ и анкетно истраживање публике професионалних позоришта у Београду. Један од крајњих циљева истраживања био је да се позориштима доставе добијени резултати како би на основу њих креирали своје будуће развојне планове. На почетку истраживања налази се Садржај, а на крају су прилози: мишљење гледалаца о раду позоришта и табеларни прикази.
Фискална политика као чинилац културне политике
У овом истраживању, аутори описују и дијагностификују проблеме у СР Србији на пољу примене фискалних инструмената, како би дали поглед и процену значајног подручја социокултурног развоја. Истраживање фискалне политике у СР Србији, ван територија покрајина, усмерено је на неколико кључних поља: подручје пореза и доприноса из дохотка институција културе и личних доходака запослених у њима; опорезивање културних добара и услуга у промету; општинске порезе и доприносе за културу из личних доходака радног односа; општинске порезе и доприносе за културу из личних доходака од самосталног обављања занатских и других привредних делатности и самосталног обављања професионалних делатности и других непривредних делатности; порезе и доприносе из личних доходака од ауторских права; царински систем и његове функције у оквиру економске и културне политике. Приликом овог истраживања, аутори су се користили методом анкетирања и интервјуисања по радним организацијама из области културе. Циљ је био показати колико је фискална политика значајна за развој културе, културних потреба и уметничког стваралаштва, односно колико је важна за саму културну политику. Овај истраживачки пројекат има Садржај, Закључна разматрања, као и табеларне приказе.
Интересно организовање културе, културна политика и култура рада у СФРЈ
У овом истраживању, Веселин Илић полази од уставне реформе и усвајања Устава из 1974. године, сматрајући да су тиме коначно и нормативно испуњене неопходне претпоставке за слободно удруживање и слободну размену рада и средстава. Ради се о новом, демократском моделу друштвено-економских и политичких односа који се називају интересним организовањем културе и културна политика. Тиме се уједно показује и нови друштвени положај радника у друштвеним делатностима, па и у култури, њихова права, обавезе и одговорности. Зато аутор у првом делу објашњава појам интересног организовања културе, које се темељи на самоуправном организовању социјалистичког друштва. Циљ је превладавање супротности између сфере производног (материјалног) и непроизводног рада (култура), као и хуманизовање и култивисање радног и животног амбијента радника. Ово је основа за самоуправно изграђивање културне политике кроз друштвено-културне акције ради освајања вредности културе рада.
Култура и културна политика И, библиографска информација, 1965/1969. (Свеска 12)
Сврха ове библиографске информације за период од 1965. до 1969. јесте да омогући свима који се баве проучавањем културе и културног развоја у СФРЈ, а посебно у СР Србији, увид у тада актуелну литературу. Публикација садржи библиографске јединице у области: аматеризма, архива, библиотека – књига, библиографије – документације, демографије, финансирања културе, издавачке делатности, културне политике, ликовне културе, музеја, музичке културе, образовања и културе, омладине – деце, општих питања културе, позоришта, радника и културе, села и културе, социологије, средстава масовних комуникација, кинематографије, стваралаштва, заштите споменика културе и природе, стандарда — потрошње – урбанизације. Све ове области разврстане су према именском и предметном регистру. Листа предметних група дата је по абецедном реду. Разврставање у оквиру великих група – области, попут библиотека и културне политике, вршено је према годинама, а у оквиру година абецедно. У оквиру осталих, вршено је само према абецедном реду.
Култура и културна политика ИИ, библиографска информација, 1969/1970. (Свеска 13)
Публикација је хронолошки наставак прве библиографске информације у издању Завода за проучавање културног развитка и обухвата период од 1969. до 1970. године. Објављена је са циљем да учесницима Конгреса Културне акције омогући увид у текстове у области културе који су објављени у часописима и листовима у датом периоду. У питању су часописи које је Завод примао и обрађивао у својој документационој служби, из хемеротеке Завода, а у мањој мери коришћени су расположиви подаци Библиографије Југославије. Ова библиографска информација садржи библиографске јединице следећих области: аматеризам, архиви, библиографија – документација, библиотека – књига, књига, часописи, деца, демографија, домови културе, филм – кинематографија, филозофија, финансирање – инвестиције – економика културе, истраживања – анкете, издавачка делатност, кадрови, књижевност, комуна и култура, културно-просветне заједнице, културна антропологија, културна историја, културна политика, културне акције и иницијативе, културне потребе и културна потрошња, ликовни живот, масовна култура, музеји, музички живот, награде, народност – образовање, омладина, општа питања културе, позориште, програм развоја културе, публика, радници и култура, религија, самоуправљање, сарадња – интеграција интересне заједнице, слободно време, социјална психологија, социологија, село и култура, социологија, спорт, средства масовних комуникација, стандарди, стваралаштво, шунд, урбанизација, задужбине, заједнице културе, закони и прописи, заштита споменика културе и природе, именски регистар. Листа предметних група дата је по абецедном реду. Разврставање у оквиру великих група – области, попут библиотека и културне политике, вршено је према годинама, а у оквиру година абецедно. У оквиру осталих, вршено је само према абецедном реду.
Култура и културна политика ИИИ, библиографска информација, 1970/1971. (Свеска 14)
Публикација је трећа у низу библиографских информација у издању Завода за проучавање културног развитка објављених са циљем да се учини доступним увид у стручну литературу свима који се баве проучавањем културе и културног развоја у СФРЈ, а посебно у Србији. Публикација садржи библиографске јединице које се односе на 1970 и 1971. годину, и то на следеће области: аматеризам, библиографија, библиотеке, биоскопи, часописи – листање, читање, деца, демографија, документација, домови културе, економика културе, филм, финансирање културе, хреиологија, истраживања – анкете, издавачка делатност, кадрови, кинематографија, књига и књижевност, комуне и култура, културна антропологија, културна политика, култура рада и амбијента, културне акције и иницијативе, културне потребе и потрошња, ликовни живот, манифестације, масовна култура, музеји, музички живот, награде, народности, неразвијена подручја, образовање, омладина, општа питања културе, планирање развоја, позориште, провинција, публика, радне организације – радници, религија, самоуправљање, село – град, симпозијуми, саветовања, слободно време, социологија, средства масовних комуникација, стандарди, стрип, стваралаштво, шунд и кич, тржиште, туризам, удружења, уметност, урбанизација, установе, Војводина, заједнице културе, закони и прописи, заштита споменика културе и природе, предметни регистар, именски регистар.
Култура и радни живот – Искуства шест европских земаља (Свет културе 3)
Истраживање под називом „Култура и радни живот“ започето је 1975. године, а обављено је у оквиру Организације Уједињених Нација за образовање, науку и културу (Унеско). Радну групу из Југославије представљали су: Стеван Мајсторовић Веселин Илић, Бранимир Стојковић из Завода за проучавање културног развитка. У овој публикацији дата је студија, урађена у форми извештаја за Унеско, у којој се расправља о условима радног живота у шест европских земаља (Белгија, Француска, Мађарска, Норвешка, Шведска и Југославија), односно о томе како радници у овим земљама могу да утичу на побољшање услова на свом радном месту и да нађу задовољство у раду. Тадашње расправе показују да постоји велика повезаност између културе и радног живота. Смернице за заједничко проучавање културе и радног живота полазе од сазнања да су активности у непосредној средини човека начин да се омогући већем броју људи да учествује у културном животу. Културне делатности на радном месту могу да пруже веће могућности групама које су, из финансијских, друштвених или физичких разлога, спутане у развијању културе. Стога је пред радне групе био постављен задатак да се прикупе и анализирају искуства и предлози из поменутих земаља како би се применили у свакодневном животу, подстакли конкретну акцију у оквиру радног живота и радног места, и отворили могућност за развијање нове димензије културне политике. Учеснице у заједничком проучавању имају различите друштвене системе, па отуда имају и другачије приступе и начин деловања на подручју културе и радног живота. Извештај је подељен на четири дела: прва и последња глава односе се на питања шта је култура, радни живот и како радни живот може да се преобрази захваљујући културним активностима; остале две главе садрже извештаје о условима, искуствима и особеностима у организовању радних средина у шест земаља учесница, уз занимљиве примере. На почетку публикације је Садржај, на крају су закључци и предлози, а потом и Прилози.
Култура радног живота
Ова студија представља једну од шест студија са којима је Југославија учествовала у реализацији програма Међународне конференције о културној политици одржане у Хелсинкију 1972. године. Студије, које треба да се ураде у периоду од 1975. до 1977. године, припремају се у оквиру Унесковог програма из области културе и у њима учествује по неколико земаља, а такође се организују и семинари на теме које се обрађују. Веселин Илић је као основни циљ ове студије поставио потребу презентовања искуства везаних за истраживање начина и могућности укључивања радника у културни живот. Претпоставка је да фабрике и радионице чине поље у оквиру којег би сарадњом културних делатности и других врста рада могле да се обезбеде бољи услови за задовољавање културних потреба људи који из више разлога не учествују у сопственом културном развоју. Стога се аутор окреће изучавању различитих метода које се користе на радним местима у сврху подстицања учешћа радника у културним делатностима. Најпре се бави одређивањем основних појмова и категорија, као што су: култура радног живота, култура рада, радна средина, самоуправно организовање културе и др. Потом приказује односе културне политике према култури рада, праксе културе рада у основним организацијама удруженог рада код нас, односе радника и уметника, могућности коришћења слободног времена, активности културе и образовања радника итд. На почетку је дат Садржај, а на крају је приказана радна варијанта Нацрта пројекта студије „Култура рада“ из 1976. године, за Унесков програм о култури, са питањима и примедбама, упитником и неколико варијанти студија случаја.
Културна политика И (свеска 7)
У Заводу за проучавање културног развтика приређене су три свеске које су посвећене проблемима културне политике актуелним крајем 60-их година XX века. Основни циљ приређивача јесте да се културним радницима, уметницима и свим заинтересованим за питање култуног развоја омогући да се упознају са ситуацијом и искуствима у другим земљама, различитих друштвених структура. У ту сврху, одабрана су четири документа која су представљена у четири посебна дела ове прве свеске. Први део је посвећен Округлом столу о културној политици, одржаном у Монаку 1967. године у организацији Унеска, и он чини највећи део ове преведене и адаптиране грађе. То је био први округли сто у поменутој области, значајан и због тога што је тада била усвојена дефиниција културне политике. Други део је посвећен културној политици у Великој Британији и садржи извештај који је припремљен за поменути округли сто, са личним ставом и проценом културне политике у Британији. Трећи део односи се на политику у области уметности и садржи документ британске владе, у јавности познат као „Бела књига“, а који је поднео председник владе Парламенту 1965. године, у којем се говори о положају уметности у Великој Британији. Последњи део, о културној политици у Француској, садржи документациони приказ књиге француског аутора, „За културу политику“, из 1967. године, у којој је он изнео своје лично мишљење о тадашњим културним приликама у Француској дајући и предлоге за превазилажење неких од актуелних проблема у то време. На почетку је дат Садржај, а након сваког дела налазе се закључци и препоруке.
Културна политика и управљање културним развојем (Евалуација искустава Европске заједнице)
Основна хипотеза истраживања Бранимира Стојковића везаног за културну политику Европске заједнице садржана је у тврдњи о постојању хомологије између општег концепта развоја ове међудржавне и у све већој мери наднационалне организације, и основних одлика њене културне политике и управљања заједничким културним развојем. Анализа која следи представља евалуацију културне политике Европске заједнице, у смислу конструисања динамичког евалуацијског модела културне политике Европске заједнице и анализирања односа циљева културне политике и инструмената који се користе за реализовање тих циљева. Излажући типове евалуација, Б. Стојковић се опредељује за вредносно неутралну евалуацију укупне културне политике ЕЗ, засновану на научним сазнањима. Говори о основним развојним етапама ЕЗ, о методама евалуације, о евалуацији у области културне политике, о основама културне политике ЕЗ, о савременим приоритетима културне политике ЕЗ, као и о културној политици у области медија (аудио-визуелне комуникације и информатике), тачки стварања културне економије. Посебно анализира декларацију Тхе Еуропеан Цоммунитy анд Цултуре из 1988, насталу у оквиру Комисије Европске заједнице као својеврсни акциони програм ЕЗ у области културе за период 1988–1992. На почетку истраживања налази се Садржај.