Београдско лето – анализа развојних могућности
Предмет овог истраживања јесте анализа досадашњег развоја комплексне културне манифестације „Београдско лето“ и указивања на њене даље развојне могућности. У средишту истраживачког интересовања аутора су културно-политички и организациони аспекти „Београдског лета“, у циљу дефинисања облика који би омогућили потпуно коришћење предности Београда као прворазредног културног средишта (концентрација културних установа, организација и стваралаца на једној страни и публике на другој). Предложене су могућности елиминисања или свођења на најмању меру неких ограничавајућих околности (у првом реду, ограничених материјалних средстава и непостојања делатности организационог модела „Београдског лета“). Методолошки гледано, овој културној манифестацији се приступило као својеврсној студији случаја, са циљем сазнавања њених најважнијих одлика; обављени су разговори у институцијама које су се бавиле организацијом „Београдског лета“ (Културни центар Београда и Дом омладине Београда). У оквиру истраживања, детаљније су разрађени: почеци манифестације, њен туристички значај, простор одвијања, маркетинг везан за ову манифестацију, типологија програма (домаћи програми и гостовања), организациони, као и културни и привредни аспекти. На почетку анализе дат је Садржај.
Културна понуда Београда, Публика центара за културу (Култура – Истраживање, св. 3)
У оквиру овог издања обједињена су два истраживачка рада: „Културна понуда Београда“, чији је аутор Бранимир Стојковић, и „Публика културних центара Београда“, на којем је радио истраживачки тим. Ова два истраживања су спојена из два разлога: место истраживања је исто (Београд), а и предмети истраживања се допуњују. Циљ првог рада јесте да пружи што потпунији преглед културних збивања у Београду током 1980. године, а циљ другог рада је да истражи ликовну, музичку и позоришну публику културних центара Београда. У првом истраживању примењен је временско-просторни приступ у комбинацији са анализом садржаја. Наиме, у Београду, који је велико културно средиште, одржава се свакодневно низ разноврсних културних програма који представљају оно што се може назвати културном понудом (позоришне и биоскопске представе, концерти, изложбе, књижевне вечери, предавања, трибине итд.). На крају овог рада дат је табеларни приказ културне понуде по општинама, одакле се стиче слика о њеној неуједначеној територијалној распоређености, као и о различитом садржају који се нуди. У другом истраживању, полази се од разлике у постојању установа културе са једном сврхом и организационом структуром и оних са више сврха (поливалентни центри, културни центри, домови културе, народни и раднички универзитети и сл.). Као инструмент истраживања одабрано је анкетирање, које је спроведено у зависности од центра за културу, као и од уметничког програма. С тим у вези, анализирани су резултати анкетирања у центрима за културу, као и посебно ликовна, музичка и позоришна публика у оквиру ових центара, уз табеларне приказе.
Културна понуда намењена деци Београда (Култура – Истраживање, св. 7)
Намера аутора овог истраживања је била да се укаже на повезаност културних и социјалних чинилаца и психичког развоја детета. Наиме, дугорочне последице деловања социо-културних чинилаца развоја могу да се испоље и као негативни аспекти лишавања, али и као позитивни аспекти подстицања њиховог психолошког развоја. Будући да се ово истраживање бави првенствено предшколском децом, наглашене су оне особености развоја у раном детињству које се сматрају посебно значајним за оцену примерености културне понуде за децу тог узраста, посебно кроз игру. Задатак је био да се испита који се све програми установа културе и културни производи нуде београдској деци, пре свега оној предшколског узраста, у којој мери је та културна понуда примерена развојно-психолошким особеностима деце, као и колико им је доступна. Зато је у овом истраживању анализирана институционално посредована понуда посебно библиотека, културних центара, културно-уметничких друштава, позоришта, музеја, као и предшколских установа. У следећем сегменту је дата анализа културне понуде посредоване кроз средства масовног комуницирања или преко трговачке мреже (радио, телевизија, плоче, касете, часописи, играчке). До резултата се дошло анкетирањем, као и кроз преглед рада институција по општинама, што је првенствено показало неравномерну распоређеност културне понуде. Поред Садржаја, овај истраживачки пројекат укључује и Прилоге са статистичким подацима основне културне понуде институција по општинама, као и оне посредоване преко средстава мас. комуникације. На крају је дат сиже истраживања на енглеском језику.
Стање и проблеми рада народних библиотека са најмлађим корисницима
Овде је представљен извод из студије у оквиру које су истражене културне потребе деце Београда, и то првенствено предшколског узраста. У оквиру овог дела истраживања, испитани су програми установа културе и културни производи који се нуде деци у Београду, њихова доступност, као и проблеми рада са најмлађим корисницима. За прикупљање потребних података коришћене су различите методе: регистровање културних производа, сагледавање избора програма у установама културе, упитници за установе културе и предшколске установе, интервјуи са децом, њиховим родитељима и организаторима програма, анализа садржаја. У анализи података, одвојена је институционално посредована културна понуда (преко библиотека, културних центара, позоришта, предшколских установа и др.) и културна понуда посредована средствима масовног комуницирања. Према стандардима Међународне федерације библиотечких удружења, предвиђено је да свака јавна библиотека има своје дечје одељење. Важно је да запослени у библиотекама охрабрују и подстичу коришћење књиге, да уводе нове облике рада и садржаје који ће проширивати постојећа интересовања деце. С тим у вези, наведени су примери дечјих одељења појединих београдских библиотека. У Прилогу су дати статистички подаци о средствима општинских заједница културе за рад општинских народних библиотека, као и табеле са основним показатељима њиховог рада.