Идејни аспекти масовне културе у Београду
У овом истраживању, аутори су покушали да ситуирају масовну културу унутар вредносног и нормативног система социо-културног контекста града Београда. Кроз емпиријско и теоријско утемељење, циљ је био истражити овај сложен и противречан феномен културног и друштвеног живота Београда. Појава масовне културе се везује за настанак индустријског и урбаног друштва, што је нераскидиво повезано са капиталистичким начином производње, односно тржишним вредновањем и профитом. У тим околностима, јављају се и потрошачи културних добара, која пак бивају посматрана као роба. Попут привредне делатности, и културна индустрија тежи што ширем тржишту ради остваривања што веће зараде. Стога полази од потреба и укуса најшире публике, обухватајући свет забаве и бекство од свакодневних обавеза. У овом тексту приказана је економска страна масовне културе (уз разлике између појединих подручја културе), а дат је и поглед на развој, економику, маркетинг и тржиште масовне културе. Кроз емпиријско истраживање дат је приказ публике новокомпоноване народне музике (њен социо-културни профил, рецепција, карактеристике и сл.), уз упоредни преглед начина коришћења слободног времена елитистичког и популистичког културног модела, детаљнију анализу стила живота ове две публике, креирање њиховог имиџа и узора. На крају, указано је на културну функцију телевизије и Београдског програма, дакле, на њихово место у масовној култури, уз податке о гледаности одређених ТВ програма. У оквиру текста налазе се: Садржај, графикони, табеле.
Културни живот и потребе ученика средњих школа у Србији
Истраживати било коју појаву везану за омладинску популацију, посебно ако је реч о ученицима средњих школа, веома је значајно, те се може рећи да овакво истраживање, поред научног, има и друштвени значај. Анкетирање је урађено у 56 средњих школа из 33 града у 26 округа Републике Србије и изведено је у периоду од 15. марта до 25 маја 2011. године. У раду се првенствено могу наћи подаци који се односе на омиљене начине провођења слободног времена ученика средњих школа у Србији, о месту које међу овим активностима имају културне активности и томе како се ученици могу груписати у зависности од врста омиљених активности у време доколице. Поред тога, студија пружа увид у то какве су културне навике ученика у домену културне рецепције (одласци на концерте, у позориште, биоскопе, галерије, музеје, споменике културе, књижевне вечери, спортске догађаје, а посебно на читање књига, слушање музике, гледање ТВ) и у области културне продукције (да ли се баве неким стваралаштвом, уметностима). Резултати истраживања обухватају културне потребе као и навике ученика средњих школа у Србији, као и проблеме младих у Србији. Истраживање садржи закључак и литературу.
Савез комуниста Југославије и идејна питања у култури 1945–1978.
Ова научно-истраживачка студија је резултат истраживања културне политике коју је Савез комуниста Југославије афирмисао и утемељивао у периоду од 1945. до 1978. године. Истраживање је обухватило све етапе и појаве које су биле преломне у читавом послератном периоду, уз сагледавање променљивог односа између развоја културе као социјалног или као политичког подсистема. Како би културни развој у наведеном периоду био потпун, представљене су културне делатности и односи Савеза комуниста Југославије према њиховој улози и доприносу. Акценат је стављен на најкрупније догађаје у СКЈ: на његове конгресе, на ставове који су заузимани у односу на укупну културну делатност и културни живот. У том делу садржана је разрада најкључнијих појмова културног живота и теорије културе, појмова који ближе одређују појаве и процесе културне праксе. Током послератног развоја, у културном животу се провлачи стваралачка марксистичка критика као незаобилазан чинилац укупног културног стваралаштва. Посебно је разматрано важно обележје друштвене заједнице – вишенационалност, па самим тим и постојање вишенационалних култура, језика и традиција у оквиру Југославије. У последњем поглављу, дат је преглед издавачке делатности у послератном периоду која се непосредније односи на Савез комуниста Југославије и његову активност. Ова студија има Садржај.