Идејни аспекти масовне културе у Београду
У овом истраживању, аутори су покушали да ситуирају масовну културу унутар вредносног и нормативног система социо-културног контекста града Београда. Кроз емпиријско и теоријско утемељење, циљ је био истражити овај сложен и противречан феномен културног и друштвеног живота Београда. Појава масовне културе се везује за настанак индустријског и урбаног друштва, што је нераскидиво повезано са капиталистичким начином производње, односно тржишним вредновањем и профитом. У тим околностима, јављају се и потрошачи културних добара, која пак бивају посматрана као роба. Попут привредне делатности, и културна индустрија тежи што ширем тржишту ради остваривања што веће зараде. Стога полази од потреба и укуса најшире публике, обухватајући свет забаве и бекство од свакодневних обавеза. У овом тексту приказана је економска страна масовне културе (уз разлике између појединих подручја културе), а дат је и поглед на развој, економику, маркетинг и тржиште масовне културе. Кроз емпиријско истраживање дат је приказ публике новокомпоноване народне музике (њен социо-културни профил, рецепција, карактеристике и сл.), уз упоредни преглед начина коришћења слободног времена елитистичког и популистичког културног модела, детаљнију анализу стила живота ове две публике, креирање њиховог имиџа и узора. На крају, указано је на културну функцију телевизије и Београдског програма, дакле, на њихово место у масовној култури, уз податке о гледаности одређених ТВ програма. У оквиру текста налазе се: Садржај, графикони, табеле.
Културне потребе Београда
У овој истраживачкој студији, Милош Немањић се бави истраживањем културних потреба Београда, као једног специфичног социо-културног оквира за њихов развој. Полази од термина „културне потребе“ и даје његово историјско тумачење, осврћући се на компоненту слојевитости културних потреба. Потом, даје детаљну анализу структуре становништва Београда, као и друштвене структуре, односно структуре друштвених група и слојева града. Полазећи од чињенице да социо-културно окружење утиче на настанак и развој културних потреба, у истраживању се посебан акценат ставља на анализу мреже установа културе у Београду (и њихов територијални размештај). Ова институционална мрежа је основа задовољавања културних потреба београдског становништва, јер установе културе, заправо, представљају инструмент културне политике којим се усмерава културни развој једне друштвене заједнице. У последњем поглављу, кроз анализу међусависности културне понуде Београда и културних потреба становника Београда, откривају се кључне тачке културне политике града, са препорукама како је унапредити и у ком правцу даље усмерити. Када су у питању културне потребе Београђана, у овој истраживачкој студији се, у оквиру анализе, користе подаци који су добијени током бројних истраживања која су се бавила Београдом као сложеном социо-културном и урбаном средином.
Савез комуниста Југославије и идејна питања у култури 1945–1978.
Ова научно-истраживачка студија је резултат истраживања културне политике коју је Савез комуниста Југославије афирмисао и утемељивао у периоду од 1945. до 1978. године. Истраживање је обухватило све етапе и појаве које су биле преломне у читавом послератном периоду, уз сагледавање променљивог односа између развоја културе као социјалног или као политичког подсистема. Како би културни развој у наведеном периоду био потпун, представљене су културне делатности и односи Савеза комуниста Југославије према њиховој улози и доприносу. Акценат је стављен на најкрупније догађаје у СКЈ: на његове конгресе, на ставове који су заузимани у односу на укупну културну делатност и културни живот. У том делу садржана је разрада најкључнијих појмова културног живота и теорије културе, појмова који ближе одређују појаве и процесе културне праксе. Током послератног развоја, у културном животу се провлачи стваралачка марксистичка критика као незаобилазан чинилац укупног културног стваралаштва. Посебно је разматрано важно обележје друштвене заједнице – вишенационалност, па самим тим и постојање вишенационалних култура, језика и традиција у оквиру Југославије. У последњем поглављу, дат је преглед издавачке делатности у послератном периоду која се непосредније односи на Савез комуниста Југославије и његову активност. Ова студија има Садржај.