Prikazani svi od ukupno 6 rezultata

Kulturna saradnja Socijalističke Republike Srbije sa socijalističkim republikama i pokrajinama

U ovoj istraživačkoj studiji, Radoslav Đokić i Sonja Liht se bave fenomenima kulturne saradnje i zajedništva koji su dati na opštem teorijskom nivou, u uvodnom delu, i konkretnije – kroz kulturne prakse u Saveznoj Republici Srbiji, odnosno Jugoslaviji. U radu se ukazuje na to da su u SR Srbiji postojale političke pretpostavke, poput Ustava, koje su sa jedne strane afirmisale kulturno zajedništvo naroda i narodnosti zasnovano na jedinstvu i razlikama. Sa druge strane, određene društvene i ekonomske protivurečnosti delovale su na karakter i intenzitet kulturnog povezivanja i kulturnog zajedništva na prostoru Jugoslavije. U tom smislu, nacionalizam je apostrofiran kao značajna prepreka kulturnog zajedništva. U domenu kulturne prakse, autori se bave analizom međurepubličke – pokrajinske saradnje, koja se odvijala na nivou institucija, i to na onom njenom delu koje su registrovale samoupravne interesne zajednice republika i pokrajina. Praksa međurepubličke – pokrajinske saradnje istražena je najvećim delom kroz analizu kulturnih manifestacija, ali i kroz analizu saradnje u drugim oblastima, kao što su: muzičko-scenska, konematografija, likovne kolonije, amaterizam, izdavaštvo, bibliotekarstvo i zaštita kulturnih dobara. U zaključnom delu, predstavljena je aktivnost kulturno-prosvetnih zajednica i interesnih zajednica kulture na uspostavljanju zajedništva. Na početku je dat Sadržaj.

Kulturna saradnja u okviru Jugoslavije – trajni zahtev i potreba

U ovom izveštaju, Miloš Nemanjić, kao član Komisije za idejno delovanje SK u kulturi, govori o postojanju socio-kulturne osnove za kulturnu saradnju u jugoslovenskom prostoru, a što je usko vezano za programska dokumenta SKJ i SKS. Pominje da je na 13. kongresu SKJ (jun 1986) istaknuto da će se kulturna politika i praksa voditi u pravcu ravnopravnosti i međusobnog prožimanja kultura naroda i narodnosti Jugoslavije, uz negovanje kulturnog bogatstva i raznovrsnosti u zajedništvu. Predmet kritike biće insistiranje na posebnostima i razlikama. Takođe, M. Nemanjić daje osvrt na pojmove koji su i predmet ovog izveštaja (nacionalni kulturni prostori, jugoslovenski kulturni prostor, zajedništvo u kulturi, kulturna saradnja, recepcija kulturnih vrednosti, kulturni život itd.), te na njihov socijalno-kulturni i politički kontekst. U nastavku se ističu aktuelna pitanja međurepubličke, republičko-pokrajinske i međunacionalne saradnje u kulturi i umetničkom stvaralaštvu. To podrazumeva dinamičnu razmenu kulturnih programa, ali i zajednička ostvarenja u oblasti naučnog istraživanja, izdavaštva, pozorišta, filma, likovnog i muzičkog stvaralaštva, u čijoj organizaciji veliku ulogu imaju i zavodi za kulturu Beograda i Zagreba. Govori i o potrebi za kritičkom procenom kulturne saradnje i njenih rezultata, kao i o potrebi za identifikovanjem prepreka plodotvornijoj saradnji.

Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnova za povećanje kulturne participacije

Ova studija je rezultat saradnje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a koji su, tokom 2018. godine, partnerski sproveli istraživanje na temu modela lokalnih kulturnih politika u 15 gradova Srbije i o mogućnostima njihovog unapređenja. Naručilac ovog istraživanja bilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a projekat je na konkursu Republičkog sekretarijata za javne politike izabran za podršku u okviru PERFORM projekta Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, koji sprovode Helvetas i Univerzitet u Friburgu. Cilj autora istraživanja bilo je analiziranje sistema kulture na lokalnom nivou – od lokalne kulturne politike do kulturne ponude gradova u Srbiji. Shodno tome, sagledana je organizacija i funkcionisanje lokalnih odeljenja zaduženih za oblast kulture, ustanova kulture u segmentu participacije i prezentacije programa, kao i učešće svih zainteresovanih pojedinaca i aktera u lokalnoj kulturnoj politici. Time se stekao uvid u dimenziju participativnosti i demokratizacije kulture na lokalnom nivou. Empirijsko istraživanje obuhvatilo je 15 lokalnih samouprava koje imaju najveći broj stanovnika, odnosno najrazvijeniju kulturnu infrastrukturu, uz poštovanje regionalne zastupljenosti gradova u uzorku (Kragujevac, Kruševac, Užice, Kraljevo, Čačak, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Leskovac, Vranje, Smederevo, Niš i Zaječar). Metodologija je podrazumevala prikupljanje kvantitativnih podataka preko upitnika od gradskih uprava i javnih ustanova kulture, i realizaciju fokus grupa sa predstavnicima ustanova i udruženja u kulturi – radi sagledavanja stanja i analize izazova u oblasti kulture u lokalnim zajednicama. U studiji su za svaki od gradova dati tabelarni prikazi i grafikoni. Na početku studije je dat Sadržaj.

Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnova za povećanje kulturne participacije

Ova studija je rezultat saradnje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a koji su, tokom 2018. godine, partnerski sproveli istraživanje na temu modela lokalnih kulturnih politika u 15 gradova Srbije i o mogućnostima njihovog unapređenja. Naručilac ovog istraživanja bilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a projekat je na konkursu Republičkog sekretarijata za javne politike izabran za podršku u okviru PERFORM projekta Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, koji sprovode Helvetas i Univerzitet u Friburgu. Cilj autora istraživanja bilo je analiziranje sistema kulture na lokalnom nivou – od lokalne kulturne politike do kulturne ponude gradova u Srbiji. Shodno tome, sagledana je organizacija i funkcionisanje lokalnih odeljenja zaduženih za oblast kulture, ustanova kulture u segmentu participacije i prezentacije programa, kao i učešće svih zainteresovanih pojedinaca i aktera u lokalnoj kulturnoj politici. Time se stekao uvid u dimenziju participativnosti i demokratizacije kulture na lokalnom nivou. Empirijsko istraživanje obuhvatilo je 15 lokalnih samouprava koje imaju najveći broj stanovnika, odnosno najrazvijeniju kulturnu infrastrukturu, uz poštovanje regionalne zastupljenosti gradova u uzorku (Kragujevac, Kruševac, Užice, Kraljevo, Čačak, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Leskovac, Vranje, Smederevo, Niš i Zaječar). Metodologija je podrazumevala prikupljanje kvantitativnih podataka preko upitnika od gradskih uprava i javnih ustanova kulture, i realizaciju fokus grupa sa predstavnicima ustanova i udruženja u kulturi – radi sagledavanja stanja i analize izazova u oblasti kulture u lokalnim zajednicama. U studiji su za svaki od gradova dati tabelarni prikazi i grafikoni. Na početku studije je dat Sadržaj.

Programska i poslovna politika galerija i izlagačkih prostora u Srbiji – analiza rezultata istraživanja

„Programska i poslovna politika galerija i izlagačkih prostora u Srbiji – analiza rezultata istraživanja“ predstavlja završnu fazu višegodišnjeg istraživačkog projekta u kojem je učestvovalo troje autora: Dimitrije Tadić, Nina Mihaljinac i Dragana Martinović. Cilj je bio osvestiti probleme u funkcionisanju izlagačkog sistema u Srbiji, podstaći dijalog zainteresovanih aktera i preuzeti korake ka rešavanju prepoznatih problema. Takođe, želja je da ovaj istraživački projekat doprinese otvaranju šireg polja za konstruktivne debate i delovanje u okviru izlagačkog sistema i scene savremenih vizuelnih umetnosti u Srbiji. U okviru završne faze istraživanja, Dragana Martinović daje kvalitativnu i kvantitativnu analizu podataka dobijenih zahvaljujući distribuciji složenog upitnika galerijama i izlagačkim prostorima u Srbiji. Postavljena pitanja se odnose na trogodišnji period rada izlagačkih prostora i galerija (2010–2012), a s obzirom na njihov veliki broj, struktura upitnika prema tematskim celinama osmišljena je tako da olakša njegovo popunjavanje. Na osnovu analiziranih rezultata, može da se stekne uvid u savremene procese i promene na polju vizuelnih umetnosti i izlagačke prakse u Srbiji. Na početku istraživanja dat je Sadržaj, a u okviru istraživanja su prikazi rezultata kroz grafikone.

Razvoj kulture u Srbiji van teritorije SAP za period 1981–1985. (analiza)

Ova istraživačka studija predstavlja sažeti sociološki pregled postojećih društvenih i materijalnih uslova razvoja kulture u Srbiji, jednoj od šest konstitutivnih republika nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, sa ciljem sagledavanja mogućnosti za planiranje u narednom srednjoročnom periodu (1986–1990). U pitanju je analiza koja podrazumeva procenu ostvarenih rezultata svih relevantnih područja planiranja zasnovanu na statističkim i dokumentalističkim podacima, kao i sociološkim istraživanjima pojedinih kulturnih pojava i delatnosti. Istraživanje ima četiri celine. Prvi deo analize posvećen je kulturi svakodnevnog života; drugi deo predstavlja analizu kulturnih delatnosti i receptivnih oblika kulture (izdavačka, filmska, dramska, muzička, muzičko-scenska, likovna i primenjena kultura, delatnost muzeja i galerija), dok su difuzija i recepcija kulture sagledane kroz delatnost radničkih i narodnih univerziteta i domova kulture/centara za kulturu, kao i kroz kulturu zaštite i kulturnu baštinu. Treća celina analize odnosi se na kulturni pluralizam i kulturnu saradnju, i obuhvata razvoj kulture narodnosti koje žive na teritoriji Srbije, kulturu Roma kao etničke grupe, međurepubličku, međupokrajinsku, i međunarodnu kulturnu saradnju. Četvrta celina je posvećena materijalnim osnovama kulture, tj. finansiranju kulture. Na početku istraživanja nalazi se Sadržaj, a u okviru istraživanja su tabelarni prikazi.