Prikazani svi od ukupno 2 rezultata

Kultura na putevima do radnika; Saopštenje za Kongres kulturne akcije

Ovo terijsko-empirijsko istraživanje nastalo je na inicijativu Gradske konferencije SSRN Beograda, a u saradnji sa Gradskim većem Saveza sindikata Beograda. U okviru opšte teme „Samoupravno povezivanje kulturnih institucija sa privrednim i drugim radnim organizacijama“, autori su se bavili istraživanjem prvenstveno kulturnog pokreta preduzetog u cilju neutralisanja negativnih efekata nedovoljne razvijenosti pojedinih komponenti kulturnih potreba. Naime, u beogradskim radnim organizacijama tog vremena javlja se kulturna akcija koja se razvija u kulturni pokret. Cilj je bio ojačati ekonomsku komponentu kulturnih potreba radnika, organizovati kulturne programe u skladu sa njihovim slobodnim vremenom, pokrenuti radnike iz njihovih domova i omogućiti im lakši pristup kulturnih dobara. Osnovna ideja ovih akcija bazirana je na dva stava: prvo, da kulturne potrebe treba da dobiju ravnopravni tretman kao i ostale ljudske potrebe; drugo, i ako postoji izvesna razlika u gradaciji, ne bi trebalo da postoje suštinske razlike između kulturnih potreba radnika i onih koji nisu radnici. U ovom istraživanju opisani su neki od oblika u kojima se javlja kulturna akcija, kao što su Pozorišna komuna i Savet korisnika, demokratske forme saradnje privrednih organizacija i kulturnih ustanova. Pored nekoliko primera izrade programa i godišnjih planova za kulturnu akciju u okviru radničkih preduzeća, razmatra se i kulturni amaterizam, kao i uloga sindikata u ostvarivanju ovog novog koncepta kulturne politike. Na početku je dato obrađeno Saopštenje za Kongres kulturne akcije Koordinacionog odbora Beograda za kulturnu akciju, a potom sledi istraživanje sa Sadržajem. Nakon istraživanja, predstavljen je bibliografski izbor knjiga na temu „Radnici i kultura“ za period od 1965. do 1969. godine.

Kulturna politika I (sveska 7)

U Zavodu za proučavanje kulturnog razvtika priređene su tri sveske koje su posvećene problemima kulturne politike aktuelnim krajem 60-ih godina XX veka. Osnovni cilj priređivača jeste da se kulturnim radnicima, umetnicima i svim zainteresovanim za pitanje kultunog razvoja omogući da se upoznaju sa situacijom i iskustvima u drugim zemljama, različitih društvenih struktura. U tu svrhu, odabrana su četiri dokumenta koja su predstavljena u četiri posebna dela ove prve sveske. Prvi deo je posvećen Okruglom stolu o kulturnoj politici, održanom u Monaku 1967. godine u organizaciji Uneska, i on čini najveći deo ove prevedene i adaptirane građe. To je bio prvi okrugli sto u pomenutoj oblasti, značajan i zbog toga što je tada bila usvojena definicija kulturne politike. Drugi deo je posvećen kulturnoj politici u Velikoj Britaniji i sadrži izveštaj koji je pripremljen za pomenuti okrugli sto, sa ličnim stavom i procenom kulturne politike u Britaniji. Treći deo odnosi se na politiku u oblasti umetnosti i sadrži dokument britanske vlade, u javnosti poznat kao „Bela knjiga“, a koji je podneo predsednik vlade Parlamentu 1965. godine, u kojem se govori o položaju umetnosti u Velikoj Britaniji. Poslednji deo, o kulturnoj politici u Francuskoj, sadrži dokumentacioni prikaz knjige francuskog autora, „Za kulturu politiku“, iz 1967. godine, u kojoj je on izneo svoje lično mišljenje o tadašnjim kulturnim prilikama u Francuskoj dajući i predloge za prevazilaženje nekih od aktuelnih problema u to vreme. Na početku je dat Sadržaj, a nakon svakog dela nalaze se zaključci i preporuke.