Овде је приказан нацрт комплексног истраживачког пројекта „Култура рада“ који би се састојао из неколико студија. Веселин Илић најпре даје објашњење теоријско-методолошке основе пројекта и образложење основних истраживачких поступака. У уводу говори о пореклу и прожимању рада и културе, настанку идеје о ослобођењу рада (према Марксовој теорији), као и о самом појму културе рада из југословенског угла посматрања. Прва глава односи се на самоуправно организовање рада у култури, па је главна тема култура у самоуправном социјалистичком друштву. Култура рада схваћена је као јединство рада и културе; представља синтезу човекове делатности у радном и слободном времену. Такође, разматра се и продуктивност рада у самоуправно организованом раду. Култура рада укључује у себе и одређена подручја социјалне политике. Представља једно од значајних подручја културе самоуправљања, укључујући у себе и развијање вредности друштвене самозаштите радних људи и грађана. У другој глави, аутори говоре о култури самоуправних односа и култури рада. Култура самоуправних односа показује се као нови облик демократије. У садржају културних делатности радника у радном и слободном времену налази се и смисао културе самоуправних односа. У трећој глави, аутори разматрају повезаност слободног времена и културе рада. Истиче се да се у променама садржаја културе рада и схватања места и улоге културе рада у друштву налази измењен однос човека према природној, радној и друштвеној средини. У трећој глави се говори и о самоделатности, јер у савременој цивилизацији човек све већи део слободног времена испуњава разноразним облицима самоделатности. Даље, разматра се и значај интеграције физичке културе и културе рада. Завршна разматрања посвећена су укидању супротности између радног и слободног времена, а последњи део пројекта садржи студију случаја под насловом „Култура рада у Првом мају Пирот“. Након тога, у нацрту су дате: хипотезе, прилози, библиографија, упитници, а представљена је и динамика истраживања. На почетку је дат Садржај.