Адресар културних установа СР Србије (без покрајина) (Култура – Документација, св. 2)
Адресар културних установа СР Србије, који је уредила Душица Миловановић, обухвата попис: архива, библиотека, дискографских кућа, галерија, кинематографије, концертних агенција, ликовних колонија, музеја, научно-истраживачких установа, организација за основно ширење културе, позоришта, радија и телевизија, самоуправних интересних заједница културе, завода за заштиту споменика културе и завода за заштиту природе.
Анализа и оцена развоја културе у Београду 1965–1970.
Ова студија је настала из „Програма развоја културних делатности у Београду (1971–1975)“, студије рађене за потребе Скупштине града Београда. Аутори дефинишу културу једне друштвене заједнице као релативно хомогено подручје, јер обухвата различите делатности које одговарају издиференцираним културним потребама. У студији је примењена статистичка класификација, према којој се све културне делатности деле на културно-просветне и уметничко-забавне. Аутори истичу да из односа културних делатности и културних потреба произилазе основни проблеми културног развоја и планирања у области културе. Упућују на то да би под културним развојем требало да се схвати развој појединих елемената – и културних делатности и културних потреба, који би ова два пола једне целовите појаве довели у складан однос. То значи квантитативно проширивање и квалитативно обогаћивање културних делатности и културних потреба. Студија је подељена на два дела. У првом делу студије обрађена је анализа стања културе у Београду (1965–1970), и у њему се налазе три поглавља. Други део студије односи се на Програм развоја културних делатности и установа Београда за период 1971–1975–1985. И у овом делу садржана је класификација која је примењена у првом делу студије, уз додатак два мања поглавља. На почетку студије дат је Садржај, а на крају библиографија и посебан додатак, где су и табеле са статистичким подацима емпиријског дела истраживања.
ИИИ Миленијум – Преглед мишљења о културном средишту
За потребе Одбора за ИИИ миленијум, у Заводу за проучавање културног развитка је, од октобра 1983. до маја 1984. године, спроведено интервјуисање чланова Одбора и других научника, угледних културних радника и стваралаца, како би сви они дали своје мишљење у вези са пројектом „Културно средиште“. У овом радном материјалу дат је преглед мишљења о замишљеном културном средишту, односно сажетак одговора саговорника на питања која су чинила окосницу разговора у вези са идејом овог пројекта. Питања су се односила на мишљења о: основној замисли Културног средишта, циљевима пројекта, о Отвореном универзитету, функцијама Информативног центра, о архитектонско-урбанистичком уобличавању Културног средишта, о оснивању Друштва за ИИИ миленијум, укључујући и предлоге за оснивање установа и објеката у оквиру Културног средишта. Разговоре су обављали А. Магдић, Р. Росандић и М. Немањић. На почетку је дат Садржај, а на крају Прилог који садржи транскрипте разговора са 68 саговорника на наведене теме.
Култура на путевима до радника; Саопштење за Конгрес културне акције
Ово теријско-емпиријско истраживање настало је на иницијативу Градске конференције ССРН Београда, а у сарадњи са Градским већем Савеза синдиката Београда. У оквиру опште теме „Самоуправно повезивање културних институција са привредним и другим радним организацијама“, аутори су се бавили истраживањем првенствено културног покрета предузетог у циљу неутралисања негативних ефеката недовољне развијености појединих компоненти културних потреба. Наиме, у београдским радним организацијама тог времена јавља се културна акција која се развија у културни покрет. Циљ је био ојачати економску компоненту културних потреба радника, организовати културне програме у складу са њиховим слободним временом, покренути раднике из њихових домова и омогућити им лакши приступ културних добара. Основна идеја ових акција базирана је на два става: прво, да културне потребе треба да добију равноправни третман као и остале људске потребе; друго, и ако постоји извесна разлика у градацији, не би требало да постоје суштинске разлике између културних потреба радника и оних који нису радници. У овом истраживању описани су неки од облика у којима се јавља културна акција, као што су Позоришна комуна и Савет корисника, демократске форме сарадње привредних организација и културних установа. Поред неколико примера израде програма и годишњих планова за културну акцију у оквиру радничких предузећа, разматра се и културни аматеризам, као и улога синдиката у остваривању овог новог концепта културне политике. На почетку је дато обрађено Саопштење за Конгрес културне акције Координационог одбора Београда за културну акцију, а потом следи истраживање са Садржајем. Након истраживања, представљен је библиографски избор књига на тему „Радници и култура“ за период од 1965. до 1969. године.
Програм развоја културних делатности у Београду 1971–1975.
Ова истраживачка студија групе аутора рађена је за потребе Скупштине града Београда. У раду, аутори примењују стастистичку класификацију према којој се све културне делатности деле на две групе: културно-просветне и уметничко-забавне. Истичу да из односа културних делатности и културних потреба произилазе битни проблеми културног развоја и планирања у области културе. Упућују на то да би под културним развојем требало да се подразумева такав развој појединих елемената, како у оквиру културних делатности тако и у оквиру културних потреба, који би ова два пола једне целовите (културне) појаве довео у складан однос. То значи квантитативно проширивање и квалитативно обогаћивање културних делатности и културних потреба. Студија је подељена на три поглавља. У првом поглављу, аутори анализирају друштвено-еколошки оквир Београда и елементе морфолошке структуре становништва Београда. У другом поглављу, баве се односом између привредног раста и развоја културе, као и економским положајем културних делатности, са посебним освртом на проблеме финансирања културних делатности и инвестиционог улагања у њих. Треће и најобимније поглавље садржи анализу стања различитих типова установа културе Београда, са предложеним планом развоја у наредних пет година за сваки тип установе. Анализом су обухваћени следећи типови установа груписани према претежној културној делатности коју обављају: народни раднички универзитети, домови културе и културни центри; музеји, архиви, збирке, галерије; библиотеке и читаонице; позоришта, опера, филхармонија, ансамбли. У оквиру истог поглавља посебно су анализирани услови за забаву и разоноду, као и аматерска културно-уметничка делатност у Београду. На почетку је дат Садржај, а у оквиру текста и табеларни прикази статистичких података.