Предмет истраживања и студије био је да се утврди да ли код ученика завршне године средњих школа постоји веза између појединих вредносних оријентација и понашања у културној сфери, односно да ли се друштвене јединке одређених ставова могу сврставати у извесне културне моделе. Кључно истраживачко питање у оквиру пројекта било је да ли ставови и вредности, који неизоставно опредељују понашање људи у различитим ситуацијама, обликују потребе и навике културног активизма и продукције, и обратно. За испитивање постојања везе између ставова и понашања у области културе изабрани су матуранти Србије под претпоставком да су они довољно самосвесни да упражњавају културне и друштвене обрасце независно од других. Са друге стране они представљају будућу друштвену и интелектуалну елиту која је на прагу да одабере своја професионална усмерења. Методолошки, студија је базирана на анкетном истраживању матураната уз помоћ стандардизованог упитника од 46 питања, дистрибуираног у 64 школе у 25 градова, центара округа у Србији. Истраживање је реализовано на узорку од 1.733 ученика завршних година средње школе, у октобру и новембру 2011. године. Упитник је садржавао питања о социо-демографским карактеристикама матураната, њиховим потребама и навикама, као и односом према традиционалистичким ставовима, усамљености и припадницима других народа. Анализом прикупљених података сагледано је колико су матуранти у Србији окренути вредносним оријентацијама национализма, ауторитаризма и патријархалности, те да ли су такви ставови у вези са културним навикама и понашањем. У ту сврху коришћене су скале национализма, патријархалности и ауторитаризма (преузета из два истраживања – 1989. и 2003. године), Богардусова скала социјалне дистанце и Раселова УЦЛА скала усамљености. За потребе сложене теме у оквиру истраживања формулисано је 9 хипотеза које имплицирају доказивање централне хипотезе да данашњи матуранти у Србији готово не учествују у културној продукцији, а културни укус и навике у вези су са вредносним оријентацијама матураната, односно да високо развијено национално, ауторитарно и патријархално уверење корелира са непосећивањем културних садржаја, слабим читалачким навикама и неучествовањем у културном стваралаштву.