Културна понуда Београда, Публика центара за културу (Култура – Истраживање, св. 3)
У оквиру овог издања обједињена су два истраживачка рада: „Културна понуда Београда“, чији је аутор Бранимир Стојковић, и „Публика културних центара Београда“, на којем је радио истраживачки тим. Ова два истраживања су спојена из два разлога: место истраживања је исто (Београд), а и предмети истраживања се допуњују. Циљ првог рада јесте да пружи што потпунији преглед културних збивања у Београду током 1980. године, а циљ другог рада је да истражи ликовну, музичку и позоришну публику културних центара Београда. У првом истраживању примењен је временско-просторни приступ у комбинацији са анализом садржаја. Наиме, у Београду, који је велико културно средиште, одржава се свакодневно низ разноврсних културних програма који представљају оно што се може назвати културном понудом (позоришне и биоскопске представе, концерти, изложбе, књижевне вечери, предавања, трибине итд.). На крају овог рада дат је табеларни приказ културне понуде по општинама, одакле се стиче слика о њеној неуједначеној територијалној распоређености, као и о различитом садржају који се нуди. У другом истраживању, полази се од разлике у постојању установа културе са једном сврхом и организационом структуром и оних са више сврха (поливалентни центри, културни центри, домови културе, народни и раднички универзитети и сл.). Као инструмент истраживања одабрано је анкетирање, које је спроведено у зависности од центра за културу, као и од уметничког програма. С тим у вези, анализирани су резултати анкетирања у центрима за културу, као и посебно ликовна, музичка и позоришна публика у оквиру ових центара, уз табеларне приказе.
Културна ситуација у Београду и Србији
Ова публикација представља основу за дискусију одржану на скупу „Садашњост и будућност културе у СР Србији“. За формулисање истраживачког задатка послужила је идеја да се у Београду до уласка у трећи миленијум оствари јединствени културни комплекс установа и објеката културе који би допринео ублажавању сиромаштва људи, употпуњавању празнине у културном наслеђу на простору Београда и Србије, приближавању светског културног наслеђа широким слојевима народа итд. Циљ је био да се нашем човеку учини доступна наша национална култура, да на располагању стручњацима и омладини буде збирка достигнућа у свим областима културе и науке, да се током наредне две деценије обезбеде нова радна места и сл. Жеља је била да, развојем свих делатности и повезивањем стваралачких снага земље, овај културни комплекс постане попут главног културног центра Београда који би „зрачио“ на целу Србију, па и на шири југословенски простор. Зато је и постављени циљ истраживачке студије, коју су спровели Ружица Росандић и Миливоје Иванишевић, био снимити културну ситуацију у Србији и Београду и израдити преглед културних потреба. Материја је изложена у три поглавља. У првом делу је приказана друштвено-економска основа културне ситуације: социо-демографски развој, организациони облици културног живота и економски положај културе; у другом делу су изложене основе развоја и актуелно стање у области књиге и читања, заштите културне баштине, позоришног и музичког живота, ликовног стваралаштва, културно-образовне делатности…; у трећем поглављу изложене су заједничке особености услова рада у установама културе. Анализа је, пре свега, указала на одсуство плански усмераване и доследно спроведене друштвене акције у области културе, на неизграђеност функционалних система и облика повезивања заснованих на начелима система интересног организовања, на неуједначеност економског положаја културе, на нерационално коришћење постојеће материјалне основе деловања, на недостатак простора, броја запослених у култури, опреме итд. На почетку публикације дат је Садржај, а у оквиру истраживања налазе се табеле и графикони.
Културно средиште
Истраживачки пројекат „Културно средиште“ састоји се из три засебна документа: „Културни центри у свету“, из 1985, чији су аутори Ружица Росандић и Ирина Суботић; „Преглед мишљења о културном средишту“, из 1984, Ружице Росандић; „Пројекат ИИИ миленијум – Информација“, из 1982, који је припремио Петар Игњатовић, секретар Одбора за ИИИ миленијум. Истраживање „Културни центри у свету“ настало је за потребе Одбора за ИИИ миленијум Српске академије наука и уметности и пројекта „Оснивање културног средишта“. Како је културни центар требало да буде централна тачка будућег културног комплекса, и да задовољи културне потребе тадашњих, а поготово будућих генерација, сачињен је преглед културних центара који даје увид у начин функционисања и искуства других културних центара у свету. Представљени су примери културних центара: Народни дворац културе „Људмила Живкова“ у Софији, Национални центар за уметност и културу „Жорж Помпиду“ у Паризу, Барбикан центар у Лондону, Дом културе у Стокхолму и локални дом културе у Данској. „Преглед мишљења о културном средишту“ даје сажетак одговора саговорника на питања која су чинила окосницу разговора у вези са идејом за пројекат „Културног средишта“ Српске академије наука и уметности, који су вођени од октобра 1983. до маја 1984. године. „Пројекат ИИИ миленијум – Информација“ представља експликацију пројекта Културног средишта Одбора за ИИИ миленијум Српске академије наука и уметности. Наиме, 1979. године од групе чланова САНУ покренута је иницијатива да се у Савском амфитеатру, после премештања железничке станице и пратећих објеката на нову локацију, изгради велико културно средиште. Овај простор би, према њиховом мишљењу, у будућем развоју града Београда добио централно место. На почетку пројекта је Садржај, а у оквиру текста су графикони.