Prikazani svi od ukupno 3 rezultata

Kulturna ponuda Beograda, Publika centara za kulturu (Kultura – Istraživanje, sv. 3)

U okviru ovog izdanja objedinjena su dva istraživačka rada: „Kulturna ponuda Beograda“, čiji je autor Branimir Stojković, i „Publika kulturnih centara Beograda“, na kojem je radio istraživački tim. Ova dva istraživanja su spojena iz dva razloga: mesto istraživanja je isto (Beograd), a i predmeti istraživanja se dopunjuju. Cilj prvog rada jeste da pruži što potpuniji pregled kulturnih zbivanja u Beogradu tokom 1980. godine, a cilj drugog rada je da istraži likovnu, muzičku i pozorišnu publiku kulturnih centara Beograda. U prvom istraživanju primenjen je vremensko-prostorni pristup u kombinaciji sa analizom sadržaja. Naime, u Beogradu, koji je veliko kulturno središte, održava se svakodnevno niz raznovrsnih kulturnih programa koji predstavljaju ono što se može nazvati kulturnom ponudom (pozorišne i bioskopske predstave, koncerti, izložbe, književne večeri, predavanja, tribine itd.). Na kraju ovog rada dat je tabelarni prikaz kulturne ponude po opštinama, odakle se stiče slika o njenoj neujednačenoj teritorijalnoj raspoređenosti, kao i o različitom sadržaju koji se nudi. U drugom istraživanju, polazi se od razlike u postojanju ustanova kulture sa jednom svrhom i organizacionom strukturom i onih sa više svrha (polivalentni centri, kulturni centri, domovi kulture, narodni i radnički univerziteti i sl.). Kao instrument istraživanja odabrano je anketiranje, koje je sprovedeno u zavisnosti od centra za kulturu, kao i od umetničkog programa. S tim u vezi, analizirani su rezultati anketiranja u centrima za kulturu, kao i posebno likovna, muzička i pozorišna publika u okviru ovih centara, uz tabelarne prikaze.

Kulturna situacija u Beogradu i Srbiji

Ova publikacija predstavlja osnovu za diskusiju održanu na skupu „Sadašnjost i budućnost kulture u SR Srbiji“. Za formulisanje istraživačkog zadatka poslužila je ideja da se u Beogradu do ulaska u treći milenijum ostvari jedinstveni kulturni kompleks ustanova i objekata kulture koji bi doprineo ublažavanju siromaštva ljudi, upotpunjavanju praznine u kulturnom nasleđu na prostoru Beograda i Srbije, približavanju svetskog kulturnog nasleđa širokim slojevima naroda itd. Cilj je bio da se našem čoveku učini dostupna naša nacionalna kultura, da na raspolaganju stručnjacima i omladini bude zbirka dostignuća u svim oblastima kulture i nauke, da se tokom naredne dve decenije obezbede nova radna mesta i sl. Želja je bila da, razvojem svih delatnosti i povezivanjem stvaralačkih snaga zemlje, ovaj kulturni kompleks postane poput glavnog kulturnog centra Beograda koji bi „zračio“ na celu Srbiju, pa i na širi jugoslovenski prostor. Zato je i postavljeni cilj istraživačke studije, koju su sproveli Ružica Rosandić i Milivoje Ivanišević, bio snimiti kulturnu situaciju u Srbiji i Beogradu i izraditi pregled kulturnih potreba. Materija je izložena u tri poglavlja. U prvom delu je prikazana društveno-ekonomska osnova kulturne situacije: socio-demografski razvoj, organizacioni oblici kulturnog života i ekonomski položaj kulture; u drugom delu su izložene osnove razvoja i aktuelno stanje u oblasti knjige i čitanja, zaštite kulturne baštine, pozorišnog i muzičkog života, likovnog stvaralaštva, kulturno-obrazovne delatnosti…; u trećem poglavlju izložene su zajedničke osobenosti uslova rada u ustanovama kulture. Analiza je, pre svega, ukazala na odsustvo planski usmeravane i dosledno sprovedene društvene akcije u oblasti kulture, na neizgrađenost funkcionalnih sistema i oblika povezivanja zasnovanih na načelima sistema interesnog organizovanja, na neujednačenost ekonomskog položaja kulture, na neracionalno korišćenje postojeće materijalne osnove delovanja, na nedostatak prostora, broja zaposlenih u kulturi, opreme itd. Na početku publikacije dat je Sadržaj, a u okviru istraživanja nalaze se tabele i grafikoni.

Kulturno središte

Istraživački projekat „Kulturno središte“ sastoji se iz tri zasebna dokumenta: „Kulturni centri u svetu“, iz 1985, čiji su autori Ružica Rosandić i Irina Subotić; „Pregled mišljenja o kulturnom središtu“, iz 1984, Ružice Rosandić; „Projekat III milenijum – Informacija“, iz 1982, koji je pripremio Petar Ignjatović, sekretar Odbora za III milenijum. Istraživanje „Kulturni centri u svetu“ nastalo je za potrebe Odbora za III milenijum Srpske akademije nauka i umetnosti i projekta „Osnivanje kulturnog središta“. Kako je kulturni centar trebalo da bude centralna tačka budućeg kulturnog kompleksa, i da zadovolji kulturne potrebe tadašnjih, a pogotovo budućih generacija, sačinjen je pregled kulturnih centara koji daje uvid u način funkcionisanja i iskustva drugih kulturnih centara u svetu. Predstavljeni su primeri kulturnih centara: Narodni dvorac kulture „Ljudmila Živkova“ u Sofiji, Nacionalni centar za umetnost i kulturu „Žorž Pompidu“ u Parizu, Barbikan centar u Londonu, Dom kulture u Stokholmu i lokalni dom kulture u Danskoj. „Pregled mišljenja o kulturnom središtu“ daje sažetak odgovora sagovornika na pitanja koja su činila okosnicu razgovora u vezi sa idejom za projekat „Kulturnog središta“ Srpske akademije nauka i umetnosti, koji su vođeni od oktobra 1983. do maja 1984. godine. „Projekat III milenijum – Informacija“ predstavlja eksplikaciju projekta Kulturnog središta Odbora za III milenijum Srpske akademije nauka i umetnosti. Naime, 1979. godine od grupe članova SANU pokrenuta je inicijativa da se u Savskom amfiteatru, posle premeštanja železničke stanice i pratećih objekata na novu lokaciju, izgradi veliko kulturno središte. Ovaj prostor bi, prema njihovom mišljenju, u budućem razvoju grada Beograda dobio centralno mesto. Na početku projekta je Sadržaj, a u okviru teksta su grafikoni.