Схоwинг алл 4 ресултс

Културни развој земаља са више нација и/или етничких група; Цултурал Девелопмент ин цоунтриес цонтаининг дифферент натионал анд/ор етхниц гроупс

У овом извештају је дато уводно излагање Стевана Мајсторовића током састанка одржаног у Београду 28. и 29. априла 1976. посвећеног теми „Развој културе у земљама са више нација или/и етничких група“, а у оквиру Унесковог програма „заједничких студија” (јоинт студиес). Заједничке студије у области културе представљају могућност подстицања европске културне сарадње између држава, као и народа. Циљ поменутих будућих компаративних студија је да 1. дефинишу статус и потенцијал култура за слободним изразом и развојем и 2. да анализирају улогу ових култура као важних фактора у културној размени и медијатора за њихово боље разумевање. Ово води ка размени искустава и проширењу сазнања, те обавештености о проблемима културног развоја земаља са више нација, народности и етничких група. За координатора истраживања је одабрана Југославија. У свом излагању, С. Мајсторовић се нарочито задржао на предлогу две варијанте приступа утврђивању заједничких елемената да би могла да се обави ова компаративна студија, а које отварају и две димензије задатка који ће се практично наћи пред земљама учесницама. Дат је извештај са закључцима донетим на првом састанку стручњака европских земаља о изради заједничких студија у области културе. У последњем документу се говори о припреми састанка са југословенским стручњацима из ове области у априлу 1977. године, о ангажованом тиму из Завода за проучавање културног развитка, као и о потребним финансијским средствима за реализовање истраживања код нас.

Национално и југословенско у нашој савременој култури

У овом Зборнику радова приказани су резултати са истоимене теоријске трибине, одржане 10. октобра 1989. године, у организацији Центра за марксизам Универзитета у Београду и Завода за проучавање културног развитка СР Србије. Учешће у расправи је узело тридесетак научних и јавних радника који су својим излагањима настојали да размотре релацију националног и југословенског у нашој савременој култури. Поред реферата и ауторизованих дискусија изнетих на скупу, објављени су прилози четрнаест аутора о југословенској култури, националним културама, односу културе и масмедијске комуникације, националним писмима, правопису итд. Циљ издавања Зборника је омогућити ширем кругу научних и јавних радника, па и најширој публици уопште, да се упозна са ставовима и идејама изнетим на скупу. Циљ је био и пружити значајан допринос актуелним расправама о сложеном историјском културном процесу сусретања и прожимања различитих култура у оквирима заједничке државе. Зборник радова има Садржај, а на крају је дат Преглед издања Центра за марксизам Универзитета у Београду.

Од културног плурализма ка идентитету националне културе

Овај научни рад је настао у оквиру Округлог стола „Етнос, народ, нација“ Марксистичког центра ЦК СК Србије. Веселин Илић се бави истраживањем културног плурализма у конституисању националне културе Срба применом генетско-дијалектичке, историјске методе у којој се не запостављају социолошка ни културолошка значења феномена који се анализира. У уводном делу рада, аутор отвара питање терминологије савремене науке у култури као методолошког проблема. У том смислу, истиче појаву митологизације, односно непрецизног, непотпуног и супротстављеног употребљавања појмова као што су: род и племе, језик и мит, магија и религија, култ и култура, народ и нација, идентитет и плурализам. Даје кратки приказ коришћења појмова етнос и нација кроз различите епохе, осврћући се и на њихове семантичке наносе који су настали услед различитих историјско-културних и идеолошких концепција. Имајући у виду да у савременој науци не постоје поуздани трагови о могућим изворима првобитне културе Срба, аутор износи претпоставку о два могућа доминантна извора: 1) словенска (српска) митологија и 2) архаична ратничка култура која се упоредо развија са културом обраде земље. Трагови о култном пореклу јужнословенских култура на балканском тлу интерпретирају се кроз анализу култних митолошких и симболичких значења Мадарског коњаника, једног од ретко сачуваних словенских споменика на балканском тлу.

Развој културе у Србији ван територије САП за период 1981–1985. (анализа)

Ова истраживачка студија представља сажети социолошки преглед постојећих друштвених и материјалних услова развоја културе у Србији, једној од шест конститутивних република некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, са циљем сагледавања могућности за планирање у наредном средњорочном периоду (1986–1990). У питању је анализа која подразумева процену остварених резултата свих релевантних подручја планирања засновану на статистичким и документалистичким подацима, као и социолошким истраживањима појединих културних појава и делатности. Истраживање има четири целине. Први део анализе посвећен је култури свакодневног живота; други део представља анализу културних делатности и рецептивних облика културе (издавачка, филмска, драмска, музичка, музичко-сценска, ликовна и примењена култура, делатност музеја и галерија), док су дифузија и рецепција културе сагледане кроз делатност радничких и народних универзитета и домова културе/центара за културу, као и кроз културу заштите и културну баштину. Трећа целина анализе односи се на културни плурализам и културну сарадњу, и обухвата развој културе народности које живе на територији Србије, културу Рома као етничке групе, међурепубличку, међупокрајинску, и међународну културну сарадњу. Четврта целина је посвећена материјалним основама културе, тј. финансирању културе. На почетку истраживања налази се Садржај, а у оквиру истраживања су табеларни прикази.